Kakav je to kontrast bio za sve one koji su posle utakmice košarkaške reprezentacije Srbije protiv Kanade gledali jedno dvestoto, bukvalno, obraćanje Aleksandra Vučića na televizijama sa nacionalnom frekvencijom od početka ove godine, a petstoto, takođe doslovno, od početka prošle godine: od čiste radosti, dobrog osećaja, ponosa na unapred otpisane košarkaše i suza radosnica kod kojekoga, do uobičajne žalopojke, malicioznih komentara, nipodaštavanja opozicije, prozivanja kritičkih medija, veličanja sebe samoga – do plača od očaja mnogih koji su ga ponovo slušali.
Predsednik Srbije suštinski nije rekao niša novo. Staru šemu obraćanja obogatio je samo malobrojnim novim detaljima.
Stavka jedan: Kurti napada na srpsku decu i, uopšte, je zlikovac, a on, Vučić, Srbe brani od njega;
Stavka dva: Gde sve putuje i sa kime će sve važnim da se sretne;
Stavka tri: Bukvica EU i SAD da moraju da shvate da je on, Vučić, u pravu, a onaj Kurti u krivu, da Srbija sve radi kako treba, a tzv. Kosovo sve kako ne treba;
Stavka četiri: O bivšem režimu, tj. opoziciji, njega hoće da jure motkama, prete mu, traže izbore, agresivni su. Tu se uključuje ironisanje i obraćanje s visine, pa ono – neznalice, uništili zemlju, razorili armiju, njega bi da bese na Terazijama…;
Stavka pet: Mi ekonomski šampioni, ko kaže drugačije taj je „neznalica“. Istorijsko povećanje penzija, pa još 20.000 dinara ekstra na poklon za penzionere. Laže, kaže predsednik svih građana, ko zbori da su u Srbiji najviše cene u regionu, a bogami i šire.
„Potrošačka korpa“
Onda nešto zaista novo. Počeo je iz korpe kakve se koriste u prodavnicima da vadi proizvode koji će biti baš jeftini, onako baš baš jeftini, superjeftini: parizer, jogurt, neki deterdžent, špagete za 45 dnara, neko mleko, sok, krompir, domaći „neki“ začin, šampon za bebe za 69,99 dinara („važno za majke i očeve“), kafa. Čitao je cene za svaki proizvod, da se raduju građani Srbije koliko će jeftino moći da kupe parizer, onaj od pola kile, u celofanu.
A tek najjeftiniji hleb i najjeftinija struja u Evropi. Sram ih bilo, one koji tvrde da je u Srbiji sve skupo.
Izbora će biti nekih, jednog dana
A vanredni izbori? Pa biće kada ih bude raspisao, sada ima mnogo važnog posla. A kojih? Na to se nije ni osvrnuo. To će mu reći Ipsos, merači javnog mnjenja.
Onda je sledio set nameštenih novinarskih pitanja po principu „jel da, da je opozicija pokvarena i zla“ i adekvatnih odgovora.
Pa prozivanje N1 i Nove S: nevaspitani, lažovi, rade šta im gazde narede, a on ih „čita kao bukvar“ koji je čitao na „srpskom sa četiri godine“, a može da ga čita na „šest jezika“.
„Ja jesam predsednik svih građana Srbije,“ poručio je Vučić, pa se zato uzdržava da opoziciju nagrđuje kako bi je inače nagrđivao. A da je predsednik svih građana dokazao je tako što navija za Zvezdu, a dao je („dao sam“) jednaku sumu novca i Partizanu.
Hit ovog obraćanja, tj. konferencije za medije, je ipak bio da je, kaže, on lično molio inspektora Slobodana Milenkovića da završe sa Jovanjicom, on lično je, tvrdi, pričao sa njim i rekao im „hapsite te narkodilere.“
„Pustim ih jedno godinu dana da lažu, pa im onda kažem istinu,“ rekao je predsednik Republike misleći tu na N1 i Novu S.
Pa ko mu poveruje – poveruje.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
