„On ne sme nazad u Tursku“: Drama Kurda na aerodromu u Beogradu

Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS napomenuo je u saopštenju  da pokušaj vraćanja tog političkog prognanika u Tursku, praćen nezakonitom upotrebom sile, predstavlja još jedan dokaz prakse da se izbeglice na aerodromu „Nikola Tesla“ arbitrarno zatvaraju, da im se uskraćuje pristup pravima osoba lišenih slobode, kao i pravo na pristup teritoriji i postupku azila.

Problematična praksa granične policije

Advokat i punomoćnik turskog državljanina objašnjava kako je protekao ceo proces.

„Njemu je ulazak u Srbiju odbijen iako je probao da traži azil zato što je praksa granične policije u Srbiji već deceniju unazad zasnovana na automatskom postupanju, gde ljudima kojima je ulazak u zemlju odbijen te odluke automatski uručuju, bez prevodilaca”, priča Kovačević.

Kovačević objašnjava da je u ovakvim slučajevima, strani državljani nemaju pristup ravnopravnoj pomoći i vrlo često slučajevi prođu tiho, bez znanja pravnika, koji bi mogli da nešto učine.

„Ono što je kod ovog slučaja važno jeste da je on uspeo da stupi u kontakt sa mnom. Mi smo prvo pokušali da skrenemo pažnju graničnoj policiji da ga ne vraćaju. U pitanju je čovek koji je još od 90-ih godina politički prognanik. On ne sme nazad u Tursku”, objašnjava naš sagovornik.

Granična policija je ovaj apel ignorisala i odbila da postupi po Zakonu o azilu, pa je bilo potrebno u slučaj uključiti međunarodne institucije.

Kovačević se zato obratio Evropskom sudu za ljudksa prava i time je prinudno izručenje ovog turskog državljanina sprečeno.

„Sledeći korak je da vidimo hoće li on tražiti azil ili ne, ali je najvažnije da nije vraćen. To na neki način znači da je slobodan”, zaključuje Kovačević.

Veliki broj stranaca prolazi kroz isto

Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS navodi u svom saopštenju da je današnji zahtev Evropskog suda za ljudska prava je sedma privremena mera protiv nezakonite prakse Stanice granične policije Beograd.

Prva je doneta još u novembru 2013. godine, kada je žrtva torture, politička izbeglica iz Irana, zamalo vraćena u zemlju porekla.

Sličan slučaj usledio je u julu 2014. godine, kada je somalijski novinar, koji je preživeo atentat od strane Al-Šababa, bio na ivici deportacije u Mogadiš. Tokom narednih godina, Evropski sud je sprečio prinudno vraćanje izbeglica iz Irana (2016), turskog političkog aktiviste (2021), turske novinarke Narin Čapan (2022) i iranske porodice čijem ocu je pretila doživotna kazna zatvora.

To su samo neki od slučajeva u kojima su pravni zastupnici, uz pomoć Evropskog suda za ljudska prava, uspeli da zaštite ljude kojima je pretilo prinudno vraćanje, navodi se u saopštenju IDEAS-a.

Dodaje se da se nažalost procenjuje da svake godine veliki broj stranaca, koji imaju potrebu za međunarodnom zaštitom, biva suočen sa sličnim tretmanom. Među njima je i žena iz DR Konga, koja je u februaru ove godine deportovana, uprkos tvrdnjama da je u zemlji porekla bila žrtva silovanja.

Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS, nastaviće da pruža pravnu pomoć izbeglicama u tranzitnoj ;zoni i nada se da će preporuke Komiteta za ljudska prava UN, Komiteta protiv torture UN, kao i ;Specijalnog izvestioca za torturu konačno biti ispoštovane, te da će prava izbeglica i tražilaca azila na ;aerodromu „Nikola Tesla“ biti značajno unapređena, poručuje se u saopštenju.