U dokumentima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) pominju se konkretni slučajevi silovanja za koje se sumnja da su počinili vojnici iz Crne Gore u Bosni i Hercegovini, ranih devedesetih
Na internet stranici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) mogu se prnaći dokumenta u kojima su opisani primeri seksualnog zlostavljanja za koje se sumnja da su počinili vojnici iz Crne Gore ratnih devedesetih, piše RSE.
Na primer, u dokumentima suda se pominje da je kuća u fočanskom naselju Aladža, na adresi Ulica Osmana Đikića 16, služila kao ‘crnogorski štab’.
Kuću je koristio Dragoljub Kunarac, komandant specijalne dobrovoljačke jedinice sačinjene od „srpskih vojnika, uglavnom iz Crne Gore“.
„Tamo je boravio sa najmanje 10 crnogorskih vojnika nakon zauzimanja Foče“, navodi se na internet stranici suda.
Deo žrtava svedočio je o tome šta se zbivalo u toj kući 1992. godine.
Zbog mučenja, silovanja i porobljavanja muslimanskih žena Kunarac je dve decenije kasnije osuđen na 28 godina zatvora. Kaznu izdržava u Nemačkoj.
U istom slučaju, sud u Hagu je osudio Radomira Kovača na 20 godina zbog silovanja i porobljavanja. U presudi se navodi da je dve žene prodao crnogorskim vojnicima za po 500 njemačkih maraka.
Kovač je kaznu odslužio u Norveškoj, nakon čega se vratio u Foču.
Inače, crnogorske vlasti potražuju Kovača i još jednog haškog osuđenika Zorana Vukovića radi služenja kazne za ratni zločin – ubistva fočanske porodice Klapuh 1992. godine kod Plužina.
Za sad Crna Gora nema zakonskih osnova da ove podatke koristi kao dokaze kako bi gonila počinioce ratnih zločina.
To bi trebalo da se promeni do kraja godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku i njihovim usvajanjem u Skupštini Crne Gore.
Kako je tekla saradnja sa Hagom?
Iako još ne može da ih koristi u sudskim postupcima, crnogorskoj policiji i istražiteljma omogućeno je da pristupe dokazima Međunarodnog rezidualnog mehanizma, na osnovu Memoranduma o razumevanju iz 2019. koji su potpisali sa Vrhovnim sudom.
Iz crnogorske Vlade 2019. razgovarali su sa glavnim tužiocem Seržom Bramercom i njegovim zamenikom Kevinom Hjuzom.
„Ono o čemu smo tada razgovarali je da, ako pogledate presude ICTY postoji mnogo informacija o građanima Crne Gore koji su činili zločine u inostranstvu, posebno u BiH“, rekao je Hjuz za RSE.
On je dodao da se upravo „u presudama o zločinima u Foči na više mesta Crnogorci pominju kao odgovorni ili navodno odgovorni za zločine“.
Posle posete, prvi dosije su poslali 2020.
Tiče se umešanosti više od 15 osumnjičenih u zločinima tokom sukoba u BiH, koji obuhvata više od 5.000 stranica dokaza.
Tri godine kasnije, krajem 2023, predali su drugi.
On se odnosi na državljanina Crne Gore, koji se sumnjiči za protivpravno zatvaranje, prisilno premeštanje grupa civila, sistematsko maltretiranje i/ili ubistva.
Protest počinje u 11.00 i trajaće do 23 sata, u 11.52 će tišinom biti odata počast za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a u 16:30 minutom ćutanja pošta će, povodom Dana pobede, biti odata žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu
Održan je još jedan sastanak predstavnika Vlade i univerziteta - bez velikih pomaka
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji koja je većinom glasova usvojena u sredu (7. maj), traži se oslobađanje šest političkih zatvorenika u Novom Sadu, članova Pokreta slobodnih građana i organizacije Stav
Na Svetski dan slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije uručilo je nagrade novinarima koji ne pristaju na tišinu. Po 20. put, nagrada „Dejan Anastasijević“ odala je priznanje onima koji svojim istraživačkim radom otvaraju teme koje vlast pokušava da zatvori
Nakon brojnih pokušaja vlasti da zaustavi ili omete blokade fakulteta, najnovija metoda je - pretnja isključenjem električne energije
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
