U dokumentima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) pominju se konkretni slučajevi silovanja za koje se sumnja da su počinili vojnici iz Crne Gore u Bosni i Hercegovini, ranih devedesetih
Na internet stranici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) mogu se prnaći dokumenta u kojima su opisani primeri seksualnog zlostavljanja za koje se sumnja da su počinili vojnici iz Crne Gore ratnih devedesetih, piše RSE.
Na primer, u dokumentima suda se pominje da je kuća u fočanskom naselju Aladža, na adresi Ulica Osmana Đikića 16, služila kao ‘crnogorski štab’.
Kuću je koristio Dragoljub Kunarac, komandant specijalne dobrovoljačke jedinice sačinjene od „srpskih vojnika, uglavnom iz Crne Gore“.
„Tamo je boravio sa najmanje 10 crnogorskih vojnika nakon zauzimanja Foče“, navodi se na internet stranici suda.
Deo žrtava svedočio je o tome šta se zbivalo u toj kući 1992. godine.
Zbog mučenja, silovanja i porobljavanja muslimanskih žena Kunarac je dve decenije kasnije osuđen na 28 godina zatvora. Kaznu izdržava u Nemačkoj.
U istom slučaju, sud u Hagu je osudio Radomira Kovača na 20 godina zbog silovanja i porobljavanja. U presudi se navodi da je dve žene prodao crnogorskim vojnicima za po 500 njemačkih maraka.
Kovač je kaznu odslužio u Norveškoj, nakon čega se vratio u Foču.
Inače, crnogorske vlasti potražuju Kovača i još jednog haškog osuđenika Zorana Vukovića radi služenja kazne za ratni zločin – ubistva fočanske porodice Klapuh 1992. godine kod Plužina.
Za sad Crna Gora nema zakonskih osnova da ove podatke koristi kao dokaze kako bi gonila počinioce ratnih zločina.
To bi trebalo da se promeni do kraja godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku i njihovim usvajanjem u Skupštini Crne Gore.
Kako je tekla saradnja sa Hagom?
Iako još ne može da ih koristi u sudskim postupcima, crnogorskoj policiji i istražiteljma omogućeno je da pristupe dokazima Međunarodnog rezidualnog mehanizma, na osnovu Memoranduma o razumevanju iz 2019. koji su potpisali sa Vrhovnim sudom.
Iz crnogorske Vlade 2019. razgovarali su sa glavnim tužiocem Seržom Bramercom i njegovim zamenikom Kevinom Hjuzom.
„Ono o čemu smo tada razgovarali je da, ako pogledate presude ICTY postoji mnogo informacija o građanima Crne Gore koji su činili zločine u inostranstvu, posebno u BiH“, rekao je Hjuz za RSE.
On je dodao da se upravo „u presudama o zločinima u Foči na više mesta Crnogorci pominju kao odgovorni ili navodno odgovorni za zločine“.
Posle posete, prvi dosije su poslali 2020.
Tiče se umešanosti više od 15 osumnjičenih u zločinima tokom sukoba u BiH, koji obuhvata više od 5.000 stranica dokaza.
Tri godine kasnije, krajem 2023, predali su drugi.
On se odnosi na državljanina Crne Gore, koji se sumnjiči za protivpravno zatvaranje, prisilno premeštanje grupa civila, sistematsko maltretiranje i/ili ubistva.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
