Dokazi o učešću vojnika u zločinima u BiH predati Crnoj Gori

Na internet stranici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) mogu se prnaći dokumenta u kojima su opisani primeri seksualnog zlostavljanja za koje se sumnja da su počinili vojnici iz Crne Gore ratnih devedesetih, piše RSE.

Na primer, u dokumentima suda se pominje da je kuća u fočanskom naselju Aladža, na adresi Ulica Osmana Đikića 16, služila kao ‘crnogorski štab’.

Kuću je koristio Dragoljub Kunarac, komandant specijalne dobrovoljačke jedinice sačinjene od „srpskih vojnika, uglavnom iz Crne Gore“.

„Tamo je boravio sa najmanje 10 crnogorskih vojnika nakon zauzimanja Foče“, navodi se na internet stranici suda.

Deo žrtava svedočio je o tome šta se zbivalo u toj kući 1992. godine.

Zbog mučenja, silovanja i porobljavanja muslimanskih žena Kunarac je dve decenije kasnije osuđen na 28 godina zatvora. Kaznu izdržava u Nemačkoj.

U istom slučaju, sud u Hagu je osudio Radomira Kovača na 20 godina zbog silovanja i porobljavanja. U presudi se navodi da je dve žene prodao crnogorskim vojnicima za po 500 njemačkih maraka.

Kovač je kaznu odslužio u Norveškoj, nakon čega se vratio u Foču.

Inače, crnogorske vlasti potražuju Kovača i još jednog haškog osuđenika Zorana Vukovića radi služenja kazne za ratni zločin – ubistva fočanske porodice Klapuh 1992. godine kod Plužina.

Za sad Crna Gora nema zakonskih osnova da ove podatke koristi kao dokaze kako bi gonila počinioce ratnih zločina.

To bi trebalo da se promeni do kraja godine, izmenama Zakonika o krivičnom postupku i njihovim usvajanjem u Skupštini Crne Gore.

Kako je tekla saradnja sa Hagom?

Iako još ne može da ih koristi u sudskim postupcima, crnogorskoj policiji i istražiteljma omogućeno je da pristupe dokazima Međunarodnog rezidualnog mehanizma, na osnovu Memoranduma o razumevanju iz 2019. koji su potpisali sa Vrhovnim sudom.

Iz crnogorske Vlade 2019. razgovarali su sa glavnim tužiocem Seržom Bramercom i njegovim zamenikom Kevinom Hjuzom.

„Ono o čemu smo tada razgovarali je da, ako pogledate presude ICTY postoji mnogo informacija o građanima Crne Gore koji su činili zločine u inostranstvu, posebno u BiH“, rekao je Hjuz za RSE.

On je dodao da se upravo „u presudama o zločinima u Foči na više mesta Crnogorci pominju kao odgovorni ili navodno odgovorni za zločine“.

Posle posete, prvi dosije su poslali 2020.

Tiče se umešanosti više od 15 osumnjičenih u zločinima tokom sukoba u BiH, koji obuhvata više od 5.000 stranica dokaza.

Tri godine kasnije, krajem 2023, predali su drugi.

On se odnosi na državljanina Crne Gore, koji se sumnjiči za protivpravno zatvaranje, prisilno premeštanje grupa civila, sistematsko maltretiranje i/ili ubistva.