Termini, termini, termini. Vučić je bežao od pomena izbora više od godinu dana, a sada pominje rokove u svakom obraćanju. Zašto?
„Do kraja godine biće izbori, možda budu i do Vidovdana, videćemo kada će biti“, rekao je Vučić krajem maja i dodao da „tu nema velike filozofije“.
Ipak, već naredne nedelje, krenuo je sa zbunjivanjem: „Ako vidimo da ide velika kriza, svakako nema ništa od letnjih izbora, ali ako vidimo da se sklapa mir, možda će biti i letnjih izbora.“
Nedelju iza, usledila je još jedna računica.
„Mogu da budu do 10. jula, onda svakako neće biti u drugoj polovini jula i avgusta i onda mogu da budu od septembra do kraja godine“, kazao je Vučić za RTS u ponedeljak (13, aprila).
Sve ove termine i promene termina Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, vidi kao Vučićevu strategiju da preduhitri opoziciju i pobunjene studente, kao i da zavara narod.
„Vučić se igra sa predletnjim i postletnjim terminima jer zna da boljestojeći srednji sloj tada najviše voli da ide na more, a sirotinja koja glasa za njega svakako ni ne letuje. Oni koji glasaju za njega, a bogati su, idu u jeku sezone“, kaže Stojiljković.
Pre studentske borbe, Vučić je uvek bio u situaciji da organizuje izbore kada mu je zgodno da ostvari što bolji rezultat i zato su gotovo uvek bili vanredni, da bi osigurao da se odnos snaga ne promeni u međuvremenu.
Ipak, Vučić se sada čini trajno nespreman, pa se potencijalno plaši da rok ostavi za poslednji trenutak, jer je neizvesno kakvu bi onda političku situaciju imao u zemlji. To se svakako desilo Viktoru Orbanu.
„I Orban je došao u situaciju da je postao dosadan ljudima koji više nisu mogli da trpe njegovu tiraniju, a onda vam nema pomoći ni ako su Rusija i Amerika uz vas zajedno“, kaže Stojiljković. „Zato Vučić pokušava da sam predvidi najbolji trenutak, pogotovo ako se očekuje ekonomska recesija, koja nikada nije dobra stvar za izbore.“
Prema zakonu, parlamentarne izbore raspisuje predsednik Srbije, a od dana raspisivanja do dana glasanja ne može da prođe manje od 45 niti više od 60 dana. Vučić je tako početkom aprila rekao da bi vanredni parlamentarni izborinajranije mogli da biti 31. maja. Ipak, da bi se to dogodilo, Vučić ih po zakonu mora raspisati najkasnije do danas, četvrtka, 16. aprila.
Drugi rok koji je pominjao je Vidovdan. To bi značilo da će ih najranije raspisati 29. aprila, a najkasnije 14. maja.
Treći datum koji je rekao je 10. jul. Ono što je Vučiću promaklo, jeste da je ovaj datum – petak. Mada, iako se izbori u Srbiji tradicionalno održavaju nedeljom, zakon ne zabranjuje druge dane.
Poslednja dva Vučićeva termina su septembar i decembar, što bi značilo i potencijalno vrelo političko leto u Srbiji.
„Čak i kod ljudi poput Vučića, odnosno autoritarnih populista, važi pravilo političkog obavezivanja“, govori Stojiljković za „Vreme“. Jer, kad nešto deset puta kažete, kao on sada o izborima, ipak ste pod pritiskom da to i ostvarite.“
Stojiljković ipak govori da, koliko god ovi silni rokovi zvučali suludo, Vučića ne treba potcenjivati.
„On često vrlo jasno zna zašto neke stvari izjavljuje. Nameće se pitanje da li će Vučić ići na strategiju brze kampanje i nespremnog otpora ili na još jedno krvavo leto, u kojem će suzbijati pobuni svakoga ko digne glavu“, dodaje. „Zato je glavna stavka da se probude ljudi koji su glasni samo u kafani.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
