Foto: Vladimir Popović
Svakodnevno, olovkom u boji na blokovima različitih dimenzija, Mileta Prodanović je iscrtavao svoje dane na preko hiljadu listova, u hibridnoj umetničkoj formi koja sjedinjuje tekst i sliku
“Dnevnik” je naslov izložbe Mileta Prodanovića, ali i dnevnik njegovih dana u poslednje tri godine. Zabeležio ih je crtežima, svakodnevno, olovkom u boji na blokovima različitih dimenzija. U ovom trenutku takvih listova ima više od hiljadu.
Izložba “Dnevnik” Milete Prodanovića biće otvorena večeras u subotu, u beogradskoj Galeriji B2.
Mileta Prodanović je ličnost raskošne palete znanja, interesovanja, delatnosti, talenata – slikar, pisac, erudita, esejista, publicista, kritičar, profesor. Kad su se “sredinom 2019. godine njegove životne okolnosti iznenada promenile”, napisala je Danijela Purešević u katalogu izložbe, “bilo je nužno redefinisati mnoštvo dotadašnjih postulata. Posle izvesnog vremena, ulogu glavnog komunikacijskog medijatora preuzima Prodanovićeva leva ruka”.
Našavši se pred belinom papira, Prodanović se opredeljuje “za minimalno, repetativno, apstraktno, ikonoboračko”, piše u katalogu. Crnu olovku ubrzo zamenjuje olovkama u boji.
“Znalački vođenom, sigurnom, intenzivnom, gustom, iznijansiranom linijom, gde svaka poseduje drugačiji identitet i mikrokarakteristike, on stvara senzibilna, apstraktna tkanja, opredmećujući vlastitu unutarnju seizmografiju. U skorije crteže on katkad uvodi i bojene površine, ili svedene ornamente, ili linearne spletove koji napuštaju format paralelnih linija.”
Danijela Purešević dalje opisuje da je “ovim crtežima Prodanović objedinio svoja dva snažna kreativna toka – literarni i likovni, verbalno i vizuelno. Naime, svaki pojedinačni list svojom kompozicijom podseća na list rukopisa ili knjige, čiji bogati sadržaj iščitavamo intuicijom, neopterećeni ograničenjima jezičkih kodova. Prepoznajemo određene sličnosti sa pojavom asemic writing, hibridnom umetničkom formom koja sjedinjuje tekst i sliku u jedinstvenu celinu, definisanom kao “otvorena semantička forma pisanja bez upotrebe reči”, gde se otvara značenjski vakuum koji posmatraču pruža slobodu njegovog ispunjavanja i interpretacija.”
Crteži iz “Dnevnika” Milete Prodanovića, objedinivši slikanje i pisanje na način kako je on sam opisao u svom romanu Ultramarin ”lišeni svakog prideva, svake dekoracije, svakog ornamenta”, podseća Danijela Purešević, “formiraju dugačak, snažan, neprekidan tok.”
Jer, “svoje celokupno iskustvo Prodanović je ovde očistio od suvišnog, od naracije, od parcijalnih jezičkih konvencija, svodeći ga na čistu supstancu”, na “neuhvatljivi alhemijski amalgam koji daje smisao našem postojanju”.
Ovo je peta izlagačka godina Galerije B2, a posvećena je vremenu.
Pogledajte nekoliko dela Milete Prodanovića.
Crtež olovke na papiru br.16, br.12, br.10 i br.2.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
