Foto: Marija Janković
Po podacima iz novog izveštaja o kvalitetu vazduha, da se nalazi u Evropskoj uniji, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad od ukupno 375 gradova koji mere zagađenje PM 2,5
Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu. U njemu je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.
Kako piše portal Klima 101, među uzrocima prekomernog zagađenja su i azotni oksidi i sumpor u vazduhu, ali dominantni izvor zagađenja su, kao i ranijih godina, suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.
Jedan od (nažalost) rekordera u zagađenju je Valjevo. U Valjevu je 2022. na mernoj stanici kod Zavoda za javno zdravlje tokom rekordnih 178 dana zabeleženo prekomerno zagađenje česticama PM 10, odnosno u proseku skoro svakog drugog dana.
Međutim, po javno zdravlje je najopasnije zagađenje vazduha česticama PM 2,5, koje su značajno manje i samim tim prodiru dublje u disajne puteve, pa i krvotok. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine u svojim novim dokumentima, ono je krivac za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.
Mada SEPA u svom izveštaju ne nudi takve uvide, poređenjem sa brojkama koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine, postaje jasno da je vazduh u Srbiji drastično zagađeniji od bilo koje zemlje EU.
Po analizama koje nudi SEPA, u Beogradu je tokom 2022. godine srednja godišnja koncentracija čestica PM 2,5 bila 23 µg/m³. U pitanju je vrednost malo ispod granične vrednosti prekomernog zagađenja, a koja iznosi 25 µg/m³.
Ovo ne znači da vazduh u prestonici nije prekomerno zagađen, već samo da ova konkretna srednja vrednost nije prekoračila relevantni prag. Štaviše, u Beogradu, od ukupno 21 merne stanice, u toku 2022. na čak 18 je bilo registrovano prekomerno zagađenje po jednom ili više parametara (izuzetak su stanice Zeleno brdo, Topčiderska zvezda i KBC „Dragiša Mišović”, koje su relativno udaljene od glavnih urbanih centara).
Ali kada su u pitanju prosečne koncentracije čestica PM 2,5, Beograd nije najzagađeniji grad u Srbiji. Po podacima koje nudi SEPA, ta titula pripada Novom Pazaru, koji je 2022. godine zabeležio katastrofalnu brojku od čak 43 µg/m³.
Da se nalazi u EU, Beograd bi bio osmi najzagađeniji grad, od ukupno 375 merenih. Ali devet gradova u Srbiji bi u EU bili apsolutni rekorderi u zagađenosti.
Ovo, doduše, nije celokupna lista stanica koje su izmerile srednje vrednosti preko 25 µg/m³. Ove stanice su odabrane iz jednog specifičnog razloga: one prikazuju srednje vrednosti zagađenja koje su više od najzagađenijih gradova u Evropskoj uniji, po podacima koje nudi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
Drugim rečima, po standardima Evropske unije koje SEPA i sama koristi, a kada su u pitanju koncentracije PM 2,5, kvalitet vazduha u Beogradu je loš, i to relativno blizu najgore moguće ocene.
Kada bi se Beograd sa svojih 23 µg/m³ našao u spisku gradova EU koji mere zagađenje česticama PM 2,5, on bi se našao na čak 369. od 376 mesta – od njega bi zagađenije bilo samo 7 gradova, od toga pet gradova u Poljskoj, Kremona u Italiji, i Slavonski Brod.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Klima 101.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za Ekspo
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
