Foto: S. Matić
Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu
Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore, kojom predsedava aktuelni potpresednik Dritan Abazović, usaglasila se sa odlukom Saveta Evropske Unije i usvojila novi paket sankcija Rusiji. Pored energetskog i trgovinskog sektora, one podrazumevaju i novo “targetiranje” oligarha koji podržavaju invaziju Kremlja na Ukrajinu. Komisija se ovim paketom priključila diretktnim sankcijama protiv Vladimira Putina, Sergeja Lavrova, Dmitrija Medvedeva, aktuelnog premijera Mihaila Mišustina, ali i, recimo, predsednika Ruske republike Čečenije Ramzana Kadirova.
Međutim, da bi ova odluka Komisije bila sprovedena u delo mora da je potvrdi Vlada prostom većinom ministara, a te većine nema. Sankcije EU zbog ruske invazije na Ukrajinu sa kojima se Crna Gora do sada usaglašavala usvajane su, tako, na nivou komisija, ali nisu zaživele u praksi.
Prema pisanju podgoričkih “Vijesti”, odlazeći premijer Zdravko Krivokapić odugovlači sa stavljanjem sankcija na dnevni red sednica Vlade, jer ne može da obezbedi većinu. Za usvajanje je potrebno da sedam od dvanaest ministara bude za sankcije, a za sada je dvoje uzdržano, a četvoro protiv. Do sada je od mera protiv Rusije prošlo samo zatvaranje crnogorskog neba za ruske avio kompanije i privatne avione.
Kako piše na portalu Radio slobodna Evropa, Krivokapić je početkom marta pokušao da progura zabranu rada ruskih državnih medija Raša Tudej i Sputnjik u Crnoj Gori, ali da ta odluka nije prošla. Takvu zabranu je sprovela EU sa obrazloženjem da šire Putinovu propagandu.
Rusija je još prošle nedelje stavila Crnu Goru na spisak “neprijateljskih zemalja”, jer je uvela sankcije Moskvi.
Crna Gora se prvi put pridružila sankcijama Rusiji još 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim. Od tada sankcije su se, makar deklarativno, samo pooštravale uprkos činjenici da crnogorski turizam u velikoj meri zavisi od ruskih turista. Njihov broj na crnogorskom primorju se smanjio sa godinama, ali je i dalje zančajan – prošle sezone je 12 odsto turista bilo iz Rusije i 10 odsto iz Ukrajine.
Dejan Milovac iz crnogorske nevladine organizacije MANS tvrdi da se i postojeće sankcije u praksi ne sprovode.
Centralna banka Crne Gore je izdala saopštenjeu u kome se kaže da „nije zabranila otvaranje računa fizičkim i pravnim licima sa teritorije Ruske Federacije, jer zato nije nadležna“, te da „odluku o ovođenju svih vrsta restriktivnih mera donosi Vlada Crne Gore na predlog Ministarstva inostranih poslova“.
Trenutni paket sankcija EU predviđa i zabranu svih transakcija sa određenim državnim preduzećima, zabranu pružanja usluga vezanih za kredite svim Rusima ili ruskim entitetima, kao i proširenje liste osoba pod sankcijama povezanim sa ruskom odbranom i industrijom.
Savet EU je ovim sankcijama dao zeleno svetlo Evropskoj Komisiji da se u ime EU oglasi u Izjavi o agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu uz podršku Belorusije, koja će biti objavljena na nivou Svetske trgovinske organizacije (STO). Cilj je da se Rusija skine a liste privilegovanih trgovinskih nacija i da države koje ne sprovode sankcije protiv nje zaa robu iz Rusije uvedu veće carinske stope. Srbija u ovom slučaju neće morati da se izjašnjava, jer nije članica STO.
F.M./red/Vijesti/RSE/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na spisku bloliranih fakulteta u petak će se naći i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu. Broj fakulteta koje blokiraju studenti raste iz dana u dan. Predsednik Srbije Alelksandar Vučić posprdno se izjasnio o njima
U sredu uveče policija je prvi put intervenisala protiv SNS provokatora na protestima u Beogradu na vodi i uhapsila najagresivnije među njima. Ovoga puta vlast nije poslala predsednike opština i funkcionere, nego „boraniju”
Aktivisti Inicijative „Most ostaje" blokirali su saobraćaj u Beogradu na vodi. Blokada je završena je u 19:30h, a saobraćaj je uspostavljen u tom delu grada
Kao glavne razloge za odbacivanje, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, probleme u vladavini prava, kao i odnosima sa Prištinom
Neformalna grupa studenata je odlučila da prekine tišinu i tačno u 11.52 blokira zgradu Univerziteta u Nišu na šest sati. Time su iskazali podršku kolegama koje trenutno blokiraju druge fakultete u Beogradu i Novom Sadu i poručili da „jug ne ćuti”
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
