Foto: Promo
U Seoskom kulturnom centru Markovac, za samo tri godine, realizovano je 90 programa. Ambar je postao pozorište, a vinski podrum biblioteka sa 4000 knjiga i elektronskim katalogom. Kreira se svet u kome svi mogu ali i hoće da učestvuju
Markovac, veliko seosko naselje, 3000 stanovnika.
Dočekala me je pozorišna rediteljka i saborkinja Anđelka Nikolić u domaćinstvu koje je nekada pripadalo Nadi Babić, a koje je u dogovoru sa naslednicama Anđelka odlučila da pretvori u nešto više.
“Tu, ispod koša, biće pozorište“ (ispod ambara, ali lokalni ljudi kažu da je to koš), „a ovde ćemo možda praviti čitaonicu”, pokazala je na stari vinski podrum koji nije baš mnogo obećavao kao mesto za književne tekovine, ali sam ipak ostala uzdržana.
Ofarbane su drvene klupe za gledalište, od paleta su napravljeni praktikabli, rustične drangulije pretvorene su u delove dekora, iz našeg gradskog fundusa dovezeni su stari reflektori, najteži na svetu, a za taj koš skrojene su roletne da zatvore prostor u slučaju kiše ili jakog vetra.
Tako je tog leta 2019, pod udarom Hop.La! entuzijazma (umetnička grupa iz Beograda) pokrenut program ambijentalnog pozorišta za mlade “Pozorište na selu”. Uz par saradnika, Anđelka je vodila radionice, okupila više grupa dece, upoznala se sa roditeljima, organizovala gostovanja iz Beograda i Kragujevca, i napravila jednu važnu predstavu malih za velike, kada se čitavo selo okupilo da vidi šta se tokom leta petljalo u tom košu.
Vanredno stanje donelo je zabrane, ali akcije su nastavljene. Pokrenuta je Kulturna dostava, predstave su putovale od plota do plota što je omogućilo uključivanje celih porodica, ne samo dece.
Anđelka se oslanja na tehnike japanskog kamišibaji pozorišta: uz pomoć slika pripovedaju se i kroje zajedničke priče na maloj drvenoj pozornici. U saradnji sa Petrom Lukićem, režirala je i više predstava Šta je to kamibišibaji, Dr Li, Elmer na štulama, Rapatočki, Put vetra, Kišni oblak. Jedna od njih Žabac i stranac, po knjizi Maksa Velthajsa, učestvovala je na Festivalu ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj palanci, kao i na Festivalu Asitež centra u Beogradu.
U sred leta 2020, otvorena je Čitaonica “Ekatarina Pavlović”, nazvana po prvoj pismenoj meštanki Markovca. Preporuke za izbor knjiga prave ljudi koji vole i znaju da čitaju. Pri tom, vode računa da knjižni fond obuhvata naslove u kojima su izbegnute stereotipije o rodnim ulogama, nema knjiga koje propagiraju nejednakost, ali ima onih koje se suprotstavljaju kolonijalnom diskursu u svim vidovima.
Danas biblioteka ima 298 članica i članova i gotovo 4000 naslova, napravljen je elektronski katalog, kao i više čitalačkih utočišta oko ambara, u preuređenom vinskom podrumu, po okolnom drveću i livadama. Novo mesto za čitanje postaje i čekaonica u Domu zdravlja Markovac, jer su knjige dostupne prilikom svake posete lekaru.
U centru sela je zapušteni Dom kulture. Pokrenuta je akcija „Unutrašnje dvorište“, kako bi ga oživeli, što uključuje i mobu za raščišćavanje prostora za zimski ogranak čitaonice. Meštanke i meštani sakupljaju sredstva za sređivanje toaleta tako da će moći i duže da se ostaje ako se kojim slučajem malo začitate.
Sve je to sada Seoski kulturni centar Markovac (www.skcmarkovac.rs). Psihološkinja Aleksandra Miladinović je prva njegova predsednica.
Ima i prepreka. Pojedinci cepaju plakate za bioskop, prosipaju po njima crvene mrlje nalik na krv, prete… Od komšija se u prolazu može čuti po koja opaska: “Znaju oni ko ste vi, i šta podmećete.” Postaje napeto. Prisećam se Krležinog Vučjaka, razmišljam kako selo ume da “reži”. Znam da se Anđelka neće povući, ali meštanke možda hoće. Ipak, niko ne odustaje, nema otkazivanja programa, ima borbenosti. I sve više ljudi traži nove zanimacije i načine da se uključi.
Od svih programa koji su tokom tri godine izvedeni u Markovcu, a bilo ih je 90, navešću najomiljenije: Neizbegavanje života – izložba o hrabrim ženama iz različitih okruženja i perioda, Petson kampuje kamperska radionica, otvaranje Dečjeg kluba, Terapija kulturom sa razgovorima o knjigama Vidžinije Vulf u poslastičarnici “Kod baba Gine”, i dijalozima u bioskopu nakon filmova Kena Louča i braće Darden, predstave 17 izgovora za kašnjenje u školu i Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina devetnaestog veka.
Svaki put kada posetim Markovac ostajem bez daha, zapanjena, ne samo zbog brojnosti programa i volje koju akcije generišu, već i zbog novog toka-stanja-poretka koji se tamo pravi. Ispod koša se kreira svet u kome svi mogu ali i hoće da učestvuju. I brzo se širi taj svet. Brže no što smo mogli da poverujemo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Inicijativa „Mladi Kula“ tvrdi da su njihovi aktivisti napadnuti, dok policija navodi da su meta bili članovi SNS-a
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
