Nacrt zakona kojim bi bilo omogućeno da se u Republici Srpskoj javno upotrebljavaju grb Nemanjića i himna „Bože pravde“ biće upućen na javnu raspravu, odlučeno je nakon diskusije u nastavku sednice Skupštine RS održane 4. jula
Predlagač zakona, predsednik Skupštine Republike Srpske (RS) Nenad Stevandić rekao je da bi tokom javne rasprave taj nacrt ponovo mogao da dođe na dnevni red Skupštine RS uz moguće izmene i predložene amandmane u narednih 30 dana.
Stevandić je istakao da će tim zakonskim aktom biti dozvoljeno da grbovi budu u upotrebi u svim institucijama i ministarstvima u Vladi RS, u parlamentu RS, kancelarijama i opštinama, piše Radio Slobodna Evropa.
Dodao je da će tim zakonom biti omogućeno i da se himna „Bože pravde“ izvodi na svim manifestacijama.
Himna i simboli na mogu da budu uvredljivi
U Nacrtu zakona navedeno je da se, zajedno sa isticanjem zastave i grba RS i izvođenjem himne RS, mogu isticati zastave i grbovi i izvoditi himne stranih država sa kojima RS ima potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, „odnosno država sa kojima pojedini ili svi konstitutivni narodi ili Ostali ili građani u Republici Srpskoj imaju zajedničko istorijsko, kulturološko i tradicionalno nasleđe“.
Stevandić je poručio da „istorijsko nasleđe, grb Nemanjića i himna ‘Bože pravde’, ne mogu da budu uvredljivi za bilo kojeg pripadnika bošnjačkog naroda i muslimanske vere“.
Stevandić je, inače, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od jula 2023. godine „zbog pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine“.
Stav opozicije
Opozicioni političar Vukota Govedarica upozorio je da postoji „mogućnost zloupotreba predloženog nacrta zakona od građana iz reda drugih konstitutivnih naroda i raznih udruženja građana registrovanih u Republici Srpskoj“.
Šef poslanika opozicione Partije demokratskog progresa Igor Crnadak najavio je da će njegov poslanički klub podržati donošenje tog nacrta zakona.
Odluke „Svesrpskog sabora“
Skupština RS usvojila je 2. jula Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je usvojena na „Svesrpskom saboru“ 8. juna u Beogradu.
U toj deklaraciji je, između ostalog, navedeno da „srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu“ i da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Srbije i Dan državnosti RS koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić negira da je udario odbornicu Kreni-Promeni Tanju Mićić. Kaže da ju je odgurnuo u samoodbrani nakon sukoba sa njenim suprugom
Pokret Kreni-Promeni saopštio je da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na Novom Beogradu fizički napao odbornicu tog pokreta Tanju Micić i polomio joj nos. Micić tvrdi da je pokušala da zaštiti supruga tokom sukoba sa Šapićem
Gradska uprava navodi da SNS nije podneo zahtev niti dobio saglasnost za zauzeće javne površine u Bulevaru kraljice Marije
Navijač Partizana Nikola Jovanović teško je povređen kada ga je grupa ljudi u crnom umlatila ispred beogradske Arene posle utakmice Evrolige. Kako „Vreme“ saznaje, u pitanju je bila sačekuša, verovatno zbog nečega što je Jovanović po Tviteru pisao o Ratku Mladiću
Moćan je onaj ko kontroliše reči. Vlast Aleksandra Vučića je tu moć izgubila i to se dobro vidi na borbi za termin „ćacike“, nakon što je prethodno rešena bitka za termin „ćaci“
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
