Nacrt zakona kojim bi bilo omogućeno da se u Republici Srpskoj javno upotrebljavaju grb Nemanjića i himna „Bože pravde“ biće upućen na javnu raspravu, odlučeno je nakon diskusije u nastavku sednice Skupštine RS održane 4. jula
Predlagač zakona, predsednik Skupštine Republike Srpske (RS) Nenad Stevandić rekao je da bi tokom javne rasprave taj nacrt ponovo mogao da dođe na dnevni red Skupštine RS uz moguće izmene i predložene amandmane u narednih 30 dana.
Stevandić je istakao da će tim zakonskim aktom biti dozvoljeno da grbovi budu u upotrebi u svim institucijama i ministarstvima u Vladi RS, u parlamentu RS, kancelarijama i opštinama, piše Radio Slobodna Evropa.
Dodao je da će tim zakonom biti omogućeno i da se himna „Bože pravde“ izvodi na svim manifestacijama.
Himna i simboli na mogu da budu uvredljivi
U Nacrtu zakona navedeno je da se, zajedno sa isticanjem zastave i grba RS i izvođenjem himne RS, mogu isticati zastave i grbovi i izvoditi himne stranih država sa kojima RS ima potpisan Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa, „odnosno država sa kojima pojedini ili svi konstitutivni narodi ili Ostali ili građani u Republici Srpskoj imaju zajedničko istorijsko, kulturološko i tradicionalno nasleđe“.
Stevandić je poručio da „istorijsko nasleđe, grb Nemanjića i himna ‘Bože pravde’, ne mogu da budu uvredljivi za bilo kojeg pripadnika bošnjačkog naroda i muslimanske vere“.
Stevandić je, inače, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD) od jula 2023. godine „zbog pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine“.
Stav opozicije
Opozicioni političar Vukota Govedarica upozorio je da postoji „mogućnost zloupotreba predloženog nacrta zakona od građana iz reda drugih konstitutivnih naroda i raznih udruženja građana registrovanih u Republici Srpskoj“.
Šef poslanika opozicione Partije demokratskog progresa Igor Crnadak najavio je da će njegov poslanički klub podržati donošenje tog nacrta zakona.
Odluke „Svesrpskog sabora“
Skupština RS usvojila je 2. jula Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je usvojena na „Svesrpskom saboru“ 8. juna u Beogradu.
U toj deklaraciji je, između ostalog, navedeno da „srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu“ i da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Srbije i Dan državnosti RS koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Marš studenata iz Novog Pazara, posvećen sećanju na 16 žrtava tragedije u Novom Sadu, večeras je prošao kroz Valjevo. Na ulicama ih je dočekalo više hiljada građana uz skandiranje „Pumpaj, pumpaj!“ i vatromet podrške
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
