Foto: Bojan Stekić
Preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji se odnose na ključne probleme u izbornom procesu, kao što su pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i funkcija i izveštavanje medija, nisu ispunjene navodi Crta
Organizacija Crta koja se bavi posmatrnjem izbornog procesa saopštila je da nisu ispunjene preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji se odnose na ključne probleme u izbornom procesu, kao što su pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i funkcija i izveštavanje medija.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da je „u Srbiji je implementirano 79 odsto preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) između dva izborna ciklusa.“
Povodom informacija iznesenih u javnost o ispunjenosti OEBS/ODIHR preporuka za poboljšanje izbornog procesa, analiza Crte, urađena na osnovu javno dostupnih informacija, pokazuje da je ostvaren pomak jedino u administrativnim aspektima.
Aktivnosti države, odnosno Radne grupe za saradnju sa OEBS/ODIHR su netransparentne i javnost nije upoznata s rezultatima rada posle izbora 2022. godine, a konačnu ocenu ispunjenosti sopstvenih preporuka može dati jedino ODIHR posle sprovedene misije, navodi se u saopštenju.
Šta nije ispunjeno?
U izveštaju Misije za posmatranje izbora ODIHR o aprilskim izborima 2022. navedno je 26 preporuka za poboljšanje izbornog procesa u Srbiji, od kojih je devet označeno prioritetnim.
Od 15 preporuka, za koje je u ovom trenutku moguće dati ocenu, nijedna nije u potpunosti ispunjena, pokazuje analiza Crte.
Od devet prioritetnih, samo jedna je delimično ispunjena, pet je neispunjeno, a za tri nije moguća ocena u ovom trenutku.
Delimično ispunjena prioritetna preporuka odnosi se na uvođenje standardizovane obuke za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, za koje je nadležna Republička izborna komisija.
Iako je RIK preduzeo neophodne korake, obuke još nisu postale obavezne za članove lokalnih izbornih komisija, dodaje Crta.
Pritisci na birače
Pitanje pritiska na birače se u preporukama ODIHR nalazi još od 2014. godine, a i dalje ostaje nerešeno jer vlasti nisu uspostavile bilo kakve zakonske i institucionalne mehanizme nadzora kojima bi se sprečilo zastrašivanje i pritisak na birače, posebno kada je reč o zaposlenima u javnim preduzećima i državnim službama.
Ni pitanje proaktivnosti nadležnih državnih organa u odnosu na zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa nije rešeno, a neispunjena je i preporuka u vezi s finansiranjem političkih aktivnosti budući da nije razmotreno ograničenje troškova izborne kampanje, a izostala je eksplicitna regulacija kampanje koju sprovode treća lica.
U odnosu na prioritetne preporuke koje se tiču položaja i izveštavanja medija, nije načinjen suštinski napredak, ukazuje Crta.
Nezavisnost REM-a
Nacrtom zakona o elektronskim medijma učinjen je iskorak u pogledu izuzimanja političkih tela iz procesa predlaganja članova Saveta REM, a propušteno je da se obezbedi funkcionalna nezavisnost tog tela.
Tim nacrtom medijsko izveštavanje o aktivnostima funkcionera tokom izbornih kampanja regulisano je odredbom koja je identična onoj koja se već na izborima 2022. godine pokazala neefikasnom, a koja se odnosi na desetodnevnu zabranu medjskog pokrivanja događaja na kojima se pojavljuju funkcioneri koji su ujedno i kandidati.
Revizija Jedinstvenog biračkog spiska koju je Misija ODHIR preporučila 2020. i 2022. do današnjeg dana nije urađena.
Praksa države da izabere da odgovori na preporuke koje ne doprinose suštinskom rešavanju problema u izborima nastavlja se iz prethodnih pokušaja da se unaprede izborni uslovi, zaključuje Crta.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
