Foto: AP Photo/Dmitri Lovetsky
Blumberg je došao do internog izveštaja o stanju ruske ekonomije pritisnute zapadnim sancijama. Iako Kremlj tvrdi da sve drži pod kontrolom, izveštaj pokazuje da se Rusiji ne piše dobro i da embargo pokazuje bolne efekte
Ruska ekonomija susreće se sa mnogo dramatičnijim posledicama evropskih i američkih sankcija, nego što Kremlj pokušava da ih prikaže, piše Blumberg pozivajući se na tajni izveštaj ruskih eksperata u koji su imali uvid. Dokument je navodno prezentovan na sastanku “iza zatvorenih vrata” 30. avgusta, a novinari Blumberga tvrde da su verifikovali njegovu verodostojnost.
Na izveštaju su ruski zvaničnici i eksperat radili nekoliko meseci sa ciljem, tvrdi Blumberga, da realno prikažu uticaj sankcija na ekonomsku situaciju u Rusiji, kao i da predvide šta će se događati narednih godina
Pored samih restrikcija koje pokrivaju četvrtinu ukupnog ruskog uvoza i izvoza, Rusija se suočava sa ozbiljnom “blokadom” koja pogađa skoro sve vrste transporta, što će posledično pogoršati ekonomsku situaciju.
Predviđa se da će do 2025. godine oko 200.000 IT stručnjaka napustiti zemlju, stoji u izveštaju.
Prema jednom scenariju iz izveštaja, povratak na predratno stanje Rusije biće moguć tek krajem ove dekade, ili čak kasnije.
U narednih godinu, ili dve, očekuje se drastičan pad u proizvodnji izvozno orijentisanih dobara poput “nafte, gasa, metala, hemikalija, drvnih proizvoda…”
Gas, metali i recesija
Potpuni prekid izvoza gasa u Evropu, kako prenosi Blumberg, mogao bi da košta Rusiju 6.6 milijardi dolara godišnje. Izveštaj kaže da to neće biti moguće da se zameni alternativnim izvozom ni u nekom srednjoročnom periodu.
Proizvođači metala su takođe ozbiljno pogođeni, smatra se da oni gube 5.7 milijardi dolara godišnje.
Najveća pretnja ruskoj ekonomiji je pad u recesiju.
Nezamenjiv uvoz
Problem za koji Rusija trenutno ne nalazi rešenja, navodi Blumberg, jesu neka “kritična” dobra koja su se do sada uvozila sa Zapada, a za koje ne postoji adekvatna alternativa.
Jedno od njih je svakako tehnologija, te Kremlj sada izlaz mora da traži na istoku, bez obzira na to što će dobiti lošiji kvalitet prozvoda. Drugog izlaza nema.
Primera radi: samo 30 odsto delova za mašine se proizvodi u Rusiji, a za ostalih 70 odsto domaća privreda nema kapacitete da ih nadomesti. Dalje, u domaćoj farmaceutskoj industriji 80 odsto materijala se uvozi, dok se 95 odsto putnika prevozi avionima koji su proizvedeni u inostranstvu. Njihov remont nije moguć bez delova koji se proizvde na Zapadu.
Šta kaže Kremlj
Zvanično, Kremlj tvrdi da je uticaj sankcija manji nego što su mislili, da je ekonomski pad ove godine manji od 3 odsto, ali da će se dodatno smanjiti do 2023. godine.
S obzirom da su prve sankcije protiv ruske ekonomije usledile još 2014. Godine, kada je tek počela ukrajinska kriza, Kremlj se godinama spremao za izolacionistički scenario, ali svakako da nisu očekivali da će se Zapad u ovolikoj meri okrenuti protiv njih. Prema izveštaju, očekuje se dalje intenziviranje sankcija, kao I da će im se priključiti još više država.
Na pitanje Blumberga o izveštaju, zvaničan odgovor Moskve bio je da se radi samo o “kalkulacijama” u slučaju da Kremlj ništa ne preduzme. Ruski cilj je da se do 2024. godine vrati na predratno stanje.
F.M./Blumberg
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
