Foto: AP Photo
Lučki grad Mariupolj je poprpište teških okršaja od samog početka ruske invazije 24. februara. Zbog njegovog strateškog značaja, uprkos velikom stradanju civilnog stanovništva, ukrajinske odbrambene snage pružaju žilav otpor. Rusi se nisu usudili da u grad, u kome je pre rata živelo preko 400.000 ljudi, uđu sa kopnenim trupama
Ukrajina je „privremeno“ izgubila pristup Azovskom moru, „okupatoru je delimično“ uspeo prodor u operativnom okrugu Donjeck, objavilo je kasno u petak ukrajinsko Ministarstvo odbrane navodeći da su ruske snage pojačale pritisak oko lučkog grada Mariupolj.
U saopštenju nije precizirano da li je ukrajinskim snagama kasnije pošlo za rukom da povrate pristup moru.
Rusija je ranije u petak objavla da njene snage „stežu obruč“ oko Mariupolja, gde je prema nekim procenama oštećeno oko 80 odsto objekata. Ni sudbina ljudi koji su se zetekli u pozorištu kada je pogođeno nije poznata. Ruševine još nisu raskrčene, a polazi se od toga da ih je bilo nekoliko stotina. Više stotina hiljada ljudi je bez struje, vode, hrane i lekova izloženo svakodnevnom granatiranju i bombardovanju. Ruske snage su do sada sprečavale konvoje sa humaniratnom pomoći da uđe u grad.
Agencija Rojtes podseća da je Mariupolj zbog svog strateškog položaja na obali Azovskog mora meta ruskih snaga od samog početka invazije 24. februara kada je ruski predsednik Vladimir Putin ulazak ruskih trupa u Ukrajinu nazvao „specijalnom vojnom operacijom“.
Grad se nalazi na ruti između poluostrva Krima koji je Rusija anektirala 2014. i samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine. Polazi se od toga da je jedan od ciljeva ruske invazije da obezbedi kopneni koridor između Krima i Donbasa.
Sudeći po rasporedu i ciljevima ruskih trupa da se zaključiti da bi, ako ili kada obezbede kontrolu nad obalom Azovskog mora, sledeća meta mogla da bude Odesa, lučki grad na Crnom moru. Odsecanjem Ukrajine od mora njena privredna infrastruktura bi bila osakaćena.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", kaže za "Vreme" profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
