Teror koji sistemski nad građanima Srbije sprovodi režim u dužem vremenskom periodu, zahteva da se građani samoorganizuju da bi zaštitili svoja osnovna ljudska prava i slobode, ali i svoj fizički integritet pred naletom parapolicijskih pendrekaša. Neka od prava u vezi kojih se može očekivati nov masovan talas represije režima nad građanima, uoči i neposredno nakon 25. oktobra ove godine, odnosi se na odbranu izborne volje građana i prava suvereniteta.
Čak i u fasadnim demokratijama, hibridnim režimima i državama pod vlašću diktatora, dan izbora ili referenduma je uvek bio vrlo važan jer je bio viđen kao povod za velike demonstracije i vrlo retku zakonitu formu za moguće demokratske promene. Zbog toga svaki autokratski režim posebno planira mere i metode nasilja koje će upotrebiti specijalno za vreme i/ili neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta.
Srbija druga po riziku od izbornog nasilja
Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po riziku od izbornog nasilja, stoji u izveštaju Electoral Vulnerability Index (EVI) Fondacije Kofi Anan, objavljenom u junu 2026. godine. Kao najrizičnija zemlja ocenjena je Rusija.
Međutim, s obzirom na dobro poznat mehanizam utišavanja kritičkih glasova prema režimu i sabornosti ili homogenizacije oko nacionalnih ciljeva i vlasti u vreme dok je država u ratu i pod međunarodnim sankcijama, kao što je to sada slučaj sa Rusijom, može se stanje u Srbiji čak razumeti i kao trenutno najrizičnije po bezbednost građana u Evropi. Na kraju krajeva izbori u Rusiji su prošli, te teško da neko drugi u Evropi trenutno predstavlja konkurenciju Srbiji.
I na svetskoj listi Srbija je takodje pozicionirana na izuzetno visoko, šesto mesto. Prvih pet pozicija zauzele su Nikaragva, Republika Kongo, Burundi, Somalija, i Nigerija.
Paleta državnog nasilja
Kako je Srbija došla u ovu situaciju je sada manje bitno od odgovora na pitanje kako da se građani samoorganizuju uoči izbora, zaštite od nasilja režima i smanje rizik po sopstvenu bezbednost.
Zabrinuti zbog svakodnevnih scena nasilja i stanja ljudske bezbednosti u Srbiji, uredništvo “Vremena” i organizacija Škola bez nasilja pripremili su publikaciju o strategijama bezbednosti za civilno društvo pod terorom režima, tragajući za odgovorom na pitanje šta građani sami mogu uraditi kada izvršna vlast jedne države, najpre zarobi policijske službe, a potom pokrene sistemsko nasilje, upravlja mehanizmom nasilja paramilitarnih grupa i usmerava njihovu agresiju ka građanima koji se bore za zaštitu ljudskih prava i druge demokratske vrednosti.
U godišnjim izveštajima specijalnog izvestioca UN za branioce ljudskih prava najčešće opisivane situacije nasilja odnose se na proizvoljna hapšenja i pritvaranja, neovlašćene pretrese, mučenja tokom pritvora, lažne optužbe i klevete, ograničenja slobode izražavanja i napade na domove aktivista. Istovremeno, počinioci ovih nasilja ostaju nekažnjivi.
U izveštajima se spominju i slučajevi pretnji smrću, kidnapovanja, uznemiravanja, kao i ograničenja slobode kretanja, izražavanja, udruživanja i okupljanja. Baš svi ovi, u izveštajima UN-a spomenuti, razni oblici nasilja prema braniteljima ljudskih prava jesu oni izazovi, problemi i prepreke s kojima se na vrlo ozbiljan, težak i kompleksan način, više od trideset godina, a poslednjih nekoliko godina naročito intenzivno, kontinuirano i dramatično suočavaju i sve one osobe u Srbiji koje ne žele da prihvate autokratski sistem vladanja i koje se suprotstavljaju tome da država funkcioniše po mafijaškim principima.
Ciljevi represije
Svo to razno nasilje koje sprovode nedemokratski režimi ima kao ključan i konačan cilj da aktiviste natera da odustanu od borbe za demokratske vrednosti i vladavinu prava. Na kraju krajeva, represija ima za cilj i da oni izgube poverenje u sebe, svoje lidere i kolege, da neutralizuje njihove organizacione sposobnosti i uništi njihove organizacije. Vladanje strahom jedno je od najvažnijih i najsnažnijih oružja autokratskih režima.
Kada se građani nađu u situaciji u kojoj se danas nalaze u Srbiji, tada im je potrebna sva pomoć koja može dodatno da ih osposobi da se zaštite i koja može da poveća njihovu bezbednost.
Potrebna su im i konkretna znanja o tome kako da se organizuju i koje mere zaštite da preduzmu da bi sačuvali fizičku bezbednost i zaštitili ličnu imovinu i imovinu svoje organizacije.
Publikacija ODBRANA DEMOKRATIJE – Strategije bezbednosti za civilno društvo pod terorom režima mogla bi biti jedan od konkretnih i važnih oblika pomoći.
Kompletnu publikaciju možete videti na ovom linku: Weisner 3, brošura
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
