Međunarodni ekspert za bezbednost Aleksandar Weisner objašnjava i predlaže strategije zaštite građana u Srbiji od terora režima. Naročito nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra
Teror koji sistemski nad građanima Srbije sprovodi režim u dužem vremenskom periodu, zahteva da se građani samoorganizuju da bi zaštitili svoja osnovna ljudska prava i slobode, ali i svoj fizički integritet pred naletom parapolicijskih pendrekaša. Neka od prava u vezi kojih se može očekivati nov masovan talas represije režima nad građanima, uoči i neposredno nakon 25. oktobra ove godine, odnosi se na odbranu izborne volje građana i prava suvereniteta.
Čak i u fasadnim demokratijama, hibridnim režimima i državama pod vlašću diktatora, dan izbora ili referenduma je uvek bio vrlo važan jer je bio viđen kao povod za velike demonstracije i vrlo retku zakonitu formu za moguće demokratske promene. Zbog toga svaki autokratski režim posebno planira mere i metode nasilja koje će upotrebiti specijalno za vreme i/ili neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta.
Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po riziku od izbornog nasilja, stoji u izveštaju Electoral Vulnerability Index (EVI) Fondacije Kofi Anan, objavljenom u junu 2026. godine. Kao najrizičnija zemlja ocenjena je Rusija.
Međutim, s obzirom na dobro poznat mehanizam utišavanja kritičkih glasova prema režimu i sabornosti ili homogenizacije oko nacionalnih ciljeva i vlasti u vreme dok je država u ratu i pod međunarodnim sankcijama, kao što je to sada slučaj sa Rusijom, može se stanje u Srbiji čak razumeti i kao trenutno najrizičnije po bezbednost građana u Evropi. Na kraju krajeva izbori u Rusiji su prošli, te teško da neko drugi u Evropi trenutno predstavlja konkurenciju Srbiji.
I na svetskoj listi Srbija je takodje pozicionirana na izuzetno visoko, šesto mesto. Prvih pet pozicija zauzele su Nikaragva, Republika Kongo, Burundi, Somalija, i Nigerija.
Kako je Srbija došla u ovu situaciju je sada manje bitno od odgovora na pitanje kako da se građani samoorganizuju uoči izbora, zaštite od nasilja režima i smanje rizik po sopstvenu bezbednost.
Zabrinuti zbog svakodnevnih scena nasilja i stanja ljudske bezbednosti u Srbiji, uredništvo “Vremena” i organizacija Škola bez nasilja pripremili su publikaciju o strategijama bezbednosti za civilno društvo pod terorom režima, tragajući za odgovorom na pitanje šta građani sami mogu uraditi kada izvršna vlast jedne države, najpre zarobi policijske službe, a potom pokrene sistemsko nasilje, upravlja mehanizmom nasilja paramilitarnih grupa i usmerava njihovu agresiju ka građanima koji se bore za zaštitu ljudskih prava i druge demokratske vrednosti.
U godišnjim izveštajima specijalnog izvestioca UN za branioce ljudskih prava najčešće opisivane situacije nasilja odnose se na proizvoljna hapšenja i pritvaranja, neovlašćene pretrese, mučenja tokom pritvora, lažne optužbe i klevete, ograničenja slobode izražavanja i napade na domove aktivista. Istovremeno, počinioci ovih nasilja ostaju nekažnjivi.
U izveštajima se spominju i slučajevi pretnji smrću, kidnapovanja, uznemiravanja, kao i ograničenja slobode kretanja, izražavanja, udruživanja i okupljanja. Baš svi ovi, u izveštajima UN-a spomenuti, razni oblici nasilja prema braniteljima ljudskih prava jesu oni izazovi, problemi i prepreke s kojima se na vrlo ozbiljan, težak i kompleksan način, više od trideset godina, a poslednjih nekoliko godina naročito intenzivno, kontinuirano i dramatično suočavaju i sve one osobe u Srbiji koje ne žele da prihvate autokratski sistem vladanja i koje se suprotstavljaju tome da država funkcioniše po mafijaškim principima.
Svo to razno nasilje koje sprovode nedemokratski režimi ima kao ključan i konačan cilj da aktiviste natera da odustanu od borbe za demokratske vrednosti i vladavinu prava. Na kraju krajeva, represija ima za cilj i da oni izgube poverenje u sebe, svoje lidere i kolege, da neutralizuje njihove organizacione sposobnosti i uništi njihove organizacije. Vladanje strahom jedno je od najvažnijih i najsnažnijih oružja autokratskih režima.
Kada se građani nađu u situaciji u kojoj se danas nalaze u Srbiji, tada im je potrebna sva pomoć koja može dodatno da ih osposobi da se zaštite i koja može da poveća njihovu bezbednost.
Potrebna su im i konkretna znanja o tome kako da se organizuju i koje mere zaštite da preduzmu da bi sačuvali fizičku bezbednost i zaštitili ličnu imovinu i imovinu svoje organizacije.
Publikacija ODBRANA DEMOKRATIJE – Strategije bezbednosti za civilno društvo pod terorom režima mogla bi biti jedan od konkretnih i važnih oblika pomoći.
Kompletnu publikaciju možete videti na ovom linku: Weisner 3, brošura
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Prema neformalnoj grupi zaposlenih u MSP „Diplomate ne ćute“ Slavica Jelača okrivljena u slučaju Generalštab, nakon što ju je Vlada razrešila dužnosti u Ministarstvu kulture, premeštena je u Ministarsrtvo spoljnih poslova
Srbija bi, ukoliko ubrza reforme i ispuni uslove za članstvo u Evropskoj uniji, mogla da bude sledeća zemlja koja će se pridružiti Uniji posle Crne Gore, rekao je Duško Lopandić predsednik Foruma za međunarodne odnose
Vlada Jerinić je raspoređen u Sektor informativne tehnologije. Njegovu smenu je tražio Studentski pokret zbog prebijanja ljudi u Valjevu avgusta prošle godine
Promena političkog kursa u Srbiji mogla bi da otvori prostor za više slobode, dijaloga i rešavanje dugogodišnjih problema između Beograda i Zagreba, smatra Milorad Pupovac
Promena vlasti neće uticati na finansijsku podršku Srbima na Kosovu, niti će biti ukinuta njihova primanja i socijalna davanja, izjavio je predstavnik Studentske liste sa Kosova Jugoslav Gašić
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
