Pre dvadesetak dana na Banjici, u Paunovoj ulici u Beogradu, bagerima, zbog kopanja temelja za višespratnicu, uništeno je neolitsko nalazište Usek.
Usek je kulturno dobro od 1964. godine, i jedno je od najvažnijih u našem delu Podunavlja. Omeđeno je ulicama Paunovom, Bulatovom i Bulevarom JNA, na površini od 63.826 kvadrata. Uništeno je 84 kvadratna metra naselja, odnosno pet horizonta neolitskih kuća.
Ime i prezime tog ko je uništio arheološki lokalitet, ko se osećao toliko moćnim da može da radi šta hoće, ne zna se. Krivična prijava Tužilaštvu podneta je 20. jula. Niko se od nadležnih nije oglasio. Muzej grada Beograda, Srpsko arheološko društvo i stručnjaci koji su javno govorili o nenadoknadivoj šteti, ne spadaju u nadležne.
Uništeni deo lokaliteta Usek uživa jednak nivo zaštite kao recimo spomenik Knezu Mihailu, i neophodno je štititi ga isto kao i taj na Trgu Republike. Čak i da Usek nije pod zaštitom, vlasnik odnosno prvi ko je naišao na arheološke nalaze bio je dužan da obustavi svaku vrstu radnje na pomenutom mestu i prijavi pronalazak nadležnima koji se brinu o kulturnom nasleđu.
U zemlji koja je odbačena iz iskopa pronađeni su ostaci keramike, životinjskih kostiju, alatke od kosti, roga i kamena, kao i figurina u fragmentima, ali ti nalazi u naučnom smislu Usek je nepovretno uništen lokalitet.
Tu gde je sada rupa, oko 6000 godina pre nove ere, bilo je neolitsko naselje vinčanske kulture.
Pročitajte ceo tekst Sonje Ćirić u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka 4. avgusta 2022.
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com