Većina bašta lokala u Beogradu nalazi se u sivoj zoni poslovanja, odnosno nema dozvolu za držanje bašte. Ipak, grad je odabrao da kazni samo jedan broj loših đaka – one koji podržavaju studente, tvrde iz „Kreni-promeni“.
„Protiv smo kažnjavanja ‘nepodobnih’ zbog drugačijeg političkog mišljenja. Odgovorna vlast u Beogradu, koja je istinski servis građana, mora da pristupi odgovorno: ili će svim objektima u istom pravnom statusu bašte biti uklonjene ili će sve bašte ostati u funkciji“, kažu iz Pokreta.
Iako nisu naveli koji su to konkretno kafići kojima su bašte uklonjene, a kojima su ostavljene, da bi mogla da se utvrdi verodostojnost ove priče, sličan scenario zabeležen je pre mesec dana i u susednom Pančevu.
Tako je N1 preneo da je samo šest kafića dobilo nalog da uklone bašte, iako ih ima mnogo više. Baš tih šest je podržavalo studente i štrajkovalo uz njih.
„Zajedničko im je što su podržali studente, pa se postavlja pitanje da li je u pitanju poštovanje propisa ili, možda, tiha kazna“, izvestio je N1.
U Pančevu je po sredi bio i dodatni problem, pa su sve bašte radile ovog leta bez dozvole.
„Ove godine nisam podnosio zahtev, nisam ni prošle godine. Poslednji put sam podneo zahtev ’22. ’23. godine i nisam dobio odgovor, kasnije sam saznao da se u Opštini uopšte nije razmatrala postavka bašti. Gradska vlast se sada setila, u avgustu mesecu da nam pošalje rešenja o uklanjanju, pred kraj sezone“, rekao je vlasnik lokala „Publika“ Bojan Huđec.
Postoji sumnja da grad Pančevo i uklanjanje bašti pojedinih ugostiteljskih objekata ima političke motive, rekao je tada novinar Nenad Živković.
Uslovi za postavljanje bašti
Ugostiteljski objekti godinama imaju problem da bašte otvaraju legalno po Srbiji, a posebno u Beogradu. U nekim slučajevima je na delu i njihova bahatost, jer zagrađuju javne površine baštama do te mere da niko tuda ne može da prođe, da nestane celokupan trotoar ili da se šire na spomenike kulture.
Baš zato je za dobijanje dozvole potrebna obimna dokumentacija. Ugostitelji su morali da ispune uslove – da bašta zauzima samo površinu ispred ugostiteljskog objekta, u slučaju da je duža i šira mora se tražiti saglasnost komšija, da ne bude postavljena u nišama za parkiranje ili stanici prevoza, ispred kioska.
Ukoliko se radi o bašti na prostoru zaštićene kulturno-istorijske celine, potrebne su dodatne dozvole Zavoda za zaštitu spomenika. Novi dodatni uslovi koje u spoljašnjem prostoru ugostitelji moraju da ispune su i to da svi suncobrani, senila, nadstrešnice i ostala oprema moraju biti usklađeni u bojama – dozvoljene su samo nijanse bele, crne i bež boje, bez ikakvih reklama. Ako je bašta u blizini saobraćajnice, mora biti odvojena ogradom visine do jedan metar.
Neka od ograničenja koja navodi Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove su i da se „deo bašte ispred susedne zgrade, ne može postavljati na delu trotoara uređenom za parkiranje“.
Tako se pojedini žitelji Krunske ulice na Vračaru žale da je sve manje mesta za automobile, a i pešake, dok o vožnji bicikla mogu samo da sanjaju, jer mesta na pločniku nema. Još je veća gužva u Njegoševoj, gde se kafići nižu jedan za drugim i koriste svaki raspoloživi metar kvadratni da postave makar i jedan ili dva stola ispred svog objekta kako bi prizvali više gostiju.
Najspornija je ipak Knez Mihailova ulica, gde je pokušavao da disciplinuje ugostitelje i suzi prostor za njihovu delatnost. Oni su se s druge strane žalili da nisu dobijali dozvole na vreme pa nisu bili sigurni da li mogu da rade i kako, kao i koliko treba da plate zakup.
