Geneksova kula na Novom Beogradu, jedan od poslednjih simbola Jugoslavije u Srbiji, odoleo je najnovijem pokušaju privatizacije. Naime, na današnjem javnom nadmetanju nije se pojavio ni jedan potencijalni kupac, pa je komisija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika mogla samo da konstatuje da prodaja Geneksove kule nije uspela.
Početna cena je bila 2,09 milijardi dinara (oko 17 miliona evra), a depozit 834,68 miliona dinara. Na prodaju je ponuđeno 28 poslovnih prostora površine blizu 15.000 kvadratnih metara, uključujući i prostor od 27. do 37. sprata, kao i garažni deo zgrade od oko 9.000 kvadrata.
Prethodni pokušaj da neko kupi Geneksovu kulu, septembra 2010. godine, završen je na isti način kao i današnji. Tada je početna cena bila 15,6 miliona evra.
Geneksova kula, odnosno Zapadna kula Beograda koja je jedan od toponima i simbola grada, građena je od 1971. do 1980. godine prema projektu arhitekte Mihajla Mitrovića. Bila je to prva „pametna“ zgrada na Balkanu – imala je kompjuterski centar iz kojeg su kontrolisani grejanje, hlađenje, elektronika i liftovi.
Geneks je nastao iz malog preduzeća „Morava“ koje je osnovano 1952. godine sa 19 radnika. Godine 1991. godine obavljao više od deset odsto spoljne trgovine Jugoslavije, imao je oko od 60 inopunktova u svetu, 900 velikih poslovnih partnera u zemlji i 1500 u svetu, 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima, flotu od devet Boingovih aviona i više od 5000 zaposlenih. Uz to, vlasnik hotela u Beogradu, na Kopaoniku i jadranskoj obali svake godine u Jugoslaviju je dovodio oko 900.000 turista.
Bio je evropski gigant za uvoz i izvoz, jedna od najbogatijih jugoslovenskih firmi.
Pred bombardovanje 1999. godine, dugovi i desetak zaposlenih ostavljeni su Geneksu, a preostalih 1600 radnika i imovina preneta je u novu kompaniju International GC.
Geneks je u stečaju od 2015. godine, godinama je u stečaju i International GC, a 2017. je proglašeno bankrotstvo. Geneksov dug je procenjivan na milijardu evra. Radnicima Geneksa i International GC država još uvek duguje 3,2 milijarde dinara.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
