Foto: Pixabay/RebeccaLintzPhotography
Od zabrane će biti izuzeti oni koji prikazuju zabranjene simbole u naučne, umetničke ili novinarske svrhe
Australijska vlada će sledeće nedelje u parlamentu predložiti zakon kojim se zabranjuju javno prikazivanje i prodaja nacističkih simbola, ali će ipak jedan broj ljudi ostati izuzet od ovih zabrana, saopštio je državni tužilac Mark Drajfus.
Zakon je donet zbog povećanja aktivnosti ekstremne desnice u ovoj saveznoj državi.
„Pokazaćemo da kod nas nema mesta za širenje mržnje, nasilja i antisemitizma“, rekao je Drajfus.
Svima koji budu pokazivali nacističke simbole, poput kukastog krsta, odnosno. „svastike“, sledi kazna do godinu dana zatvora.
“Svastika”, kao i oznake SS jedinica neće moći da se koriste na zastavama, trakama, niti da se štampaju na odeći.
Salutiranje Hitleru
Neke australijske federalne jedinice moći će da odluče da li će na njihovoj teritoriji biti dozvoljeno ili zabranjeno nacističko salutiranje.
Uprkos tome što je jugoistočna australijska država Viktorija usvojila nove stroge zakone koji su stupili na snagu u junu prošle godine, nacistički pozdrav nije zabranjen.
Tako su prošle nedelje u glavnom gradu te države, Melburnu, dvojica mladića salutirali Hitleru dok su nosili majice na kojima se negira holokaust.
Malo ranije u martu ove godine grupa oko 30 nacista obučenih u crno marširala je na stepenicama ispred Viktorijinog parlamenta protiv transosoba.
Izuzeci od zabrane
Od zabrane će biti izuzeti oni koji prikazuju simbole u verske, obrazovne ili umetničke svrhe jer kukasti krstovi predstavljaju religiozni simbol u hinduizmu i budizmu.
Neće se goniti ni oni koji prikazuju zabranjene simbole u naučne, umetničke ili novinarske svrhe.
Takođe, neće biti zabranjeno ni privatno vlasništvo nad nacističkim priborom, poput ratnih suvenira, osim ako se takvi predmeti budu prodavali za novac.
Drajfus, koji je Jevrejin, rekao je da je to broj neonacista ipak mali, ali je domaća tajna služba izrazila zabrinutost u vezi sa njihovim aktivnostima jer deničarski ekstremizam, kako kažu, čini oko 30 odsto ukupne pretnje od terorizma.
„Ovo je veoma mali broj ljudi. Nadam se da će na kraju nestati“, zaključuje Drajfus.
A.E./Aldžazira/Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Na ponovljenom glasanju, Maja Kovačević, koja je za dekanku postavljena u februaru 2025, dobila je ubedljivu većinu glasova članova Nastavno-naučnog veća
Pred izbore u Kuli stvorena je čudnovata koalicija - Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske radikalne stranke. Takve kombinacije razotkrivaju strah naprednjačke vlasti od poraza i poslovne interese, kažu sagovornici „Vremena“
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
