„Beznađe i besperspektivnost“ u pogledu bezbednosti i svakodnevnog života ključne su reči kada se govori o stanju srpske zajednice na Kosovu, zaključak je govornika na izlaganju rezultata istraživanja „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu” nevladine organizacije Aktiv, prenosi KoSSEv.
Istraživanje Aktiva, sprovedeno od juna do avgusta 2023. godine,
Izvršni direktor te organizacije Miodrag Milićević ocenio je kao „najpesimističniji izveštaj u skorije vreme“.
Kao ključne nalaze Milićević je istakao da preko 95 odsto ispitanika smatra da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru, 69 odsto da je politička nestabilnost ključni problem na Kosovu, 83 odsto ne veruje nijednoj političkoj partiji, te da postoji pad poverenja u Rusiju kao zaštitnika srpske zajednice na Kosovu.
„Osim materijalnog stanja, svi ostali segmenti života su jako ugroženi i pad je u odnosu na 2022. i 2021 godinu evidentan, i odnosi se na bezbednosnu, ekonomsku i političku situaciju“, rekao je Milićević i dodao da je dramatično što je 90 odsto ispitanika na Severu izjavilo da su oni ili pripadnici porodica bili direktno ugroženi.
Većina ne veruje u formiranje ZSO
Kada se govori o rešenju situacije, 40 odsto ispitanika smatra da je Zajednica srpskih opština najprihvatljiviji model rešenja, dok 18,9 odsto smatra da će ZSO biti formirana, a broj onih koji veruju da je razgraničenje prihvatljiva opcija je tri puta veći.
„Život za Srbe po ocenama svih anketiranih će biti mnogo gori za tri godine“, kazao je i dodao da je ta percepcija približno identična kod Srba južno i severno od Ibra.
Najveći problemi su vezani za političku stabilnost: 69.2 odsto je reklo da je to najveći problem na Kosovu, dok je na drugom mestu problem bezbednosti sa 64,6 odsto.
Milićević je napomenuo da je ovo istraživanje sprovedeno pre događaja u Banjskoj koji su dodatno ubrzali proces migracije.
Alarmantan rezultat
„Alarmantan rezultat“ je i to što 83,5 odsto ne veruje ni jednoj političkoj partiji niti političaru. Ukoliko sagledamo to kojim političkim opcijama veruju, govorimo o procentu od 2 odsto, dok albanskim političkim opcijama takođe ne veruju,“ istakao je Milićević.
Dok najveći stepen poverenja imaju u Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju sa 2,46 odsto, Vlada Kosova je sa 1,61 odsto na poslednjem mestu.
Kada se govori o podršci pregovorima u Briselu, 40 odsto ispitanika ga ne podržava, 49 odsto nema stav dok ih 18 odsto podržava, i ti rezultati se uglavnom poklapaju sa prethodnim godinama.
Najprihvatljiviji scenario sporazuma bi za Srbe bio ZSO, dok je na drugom mestu održavanje trenutnog stanja.
Istraživanje je pokazalo i da se Srbi na Kosovu najviše informišu preko tradicionalnih medija, iako se povećava broj onih koji prate internet portale, dok se beleži pad poverenja u društvene mreže. Najviše veruju srpskim medijima na Kosovu, pa tek onda medijima sa nacionalnom frekvencijom u Beogradu.
