Predsednika Srbije Aleksandra Vučića „baš briga“ za trodnevni štrajk advokata, nezadovoljnih zbog određivanja pritvora njihovom kolegi. Uostalom, posle studenata, profesora i novinara, Vučić će pokrenuti inicijativu da se oforme „advokati 2.0“
Posle studenata koji žele da uče i novinara koji žele da pišu, Srbija će možda dobiti i advokate koji žele da rade – tako je, barem, najavio predsednik države Aleksandar Vučić.
Zbog trodnevnog štrajka srpskih advokata koji je počeo u sredu, Vučić je rekao da će pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o advokaturi, kojom bi deo advokata mogao da osnuje sopstvenu advokatsku komoru.
„Da obradujem narod, uskoro će doći do izmena zakona (o advokaturi) gde će biti moguće da 10-15 odsto članova advokatske komore, osnivaju svoje komore. Uvek će postojati advokati koji žele da rade, a kojima neće moći politička vrhuška da im određuje kako da se ponašaju i kako da štrajkuju u skladu sa ciljevima obojene revolucije i stranih sila“, rekao je Vučić na TV Pink.
Inače, trodnevni štrajk advokata počeo je zbog određivanja pritvora od 30 dana užičkom advokatu i odborniku opozicije Radovanu Novakoviću. Vučić tvrdi da je Novaković „udario policajca“.
„Advokati imaju pravo da rade šta hoće. Ma nemojte. I sad kao štrajkuju tri dana. Evo, živ nisam, štrajkovali su i šest meseci, baš me briga. Ali ćete da odgovarate kada učinite krivična dela, kao i svako drugi“, rekao je Vučić.
Terzić: Odluka sa ozbiljnim posledicama
Advokat Vladimir Terzić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, rekao je za portal Nova.rs da bi osnivanje više advokatskih komora na teritoriji Srbije imalo „ozbiljne i dugoročno štetne posledice po funkcionisanje pravnog sistema i zaštitu prava građana“.
„Advokatska komora nije udruženje u klasičnom smislu, već nosilac javnih ovlašćenja koja su joj poverena zakonom, a koja se odnose na važne oblasti poput upisa u imenik advokata, sprovođenja advokatskog ispita, disciplinskog nadzora, donošenja advokatske tarife i obezbeđivanja profesionalne etike u radu advokata“, istakao je Terzić.
On je naveo da svaka jedinstvena komora garantuje pravnu sigurnost, jedinstvene standarde kvaliteta pružanja pravne pomoći građanima, jednakost u postupanju prema svim advokatima i da ove funkcije komora vrši u javnom interesu, kao deo pravosudnog sistema.
„Zagovornici ideje o osnivanju više manjih komora često zanemaruju činjenicu da bi se time stvorio institucionalni haos i fragmentacija osnovnih funkcija advokature. Više manjih komora značilo bi više različitih imenika, neujednačenu primenu pravila profesionalnog ponašanja, potencijalno različite tarife i standarde postupanja, kao i razlike u sprovođenju disciplinskih postupaka. Na taj način bi se narušio osnovni pravni princip jednakosti pred zakonom, jer bi se pravila mogla razlikovati u zavisnosti od toga kojoj komori advokat pripada“, dodao je on.
Kako je istakao, odluka o osnivanju više advokatskih komora kao posledicu bi imala ozbiljnu ugroženost pravne sigurnosti građana.
„Advokatura je javna služba od posebnog interesa za pravni poredak države. Njeno delovanje mora biti ujednačeno, organizovano i zasnovano na zakonitosti, odgovornosti i profesionalnoj etici“, zaključio je Terzić.
Foto: Tanjug/Andrija VukelićVladimir Đukanović: Najpoznatiji advokat koji hoće da radi
Kontra-studenti, profesori, novinari…
Nije ovo prvi put da državni funkcioneri, kao odgovor na pobunjene delove društva, formiraju paralelne strukture u cilju održavanja privida normalnosti u državi.
Prvo su se pojavili „studenti koji žele da uče“ predvođeni Milošem Pavlovićem, koji mesecima borave u Pionirskom parku i zagovaraju vraćanje studenata na nastavu. Paralelno sa njima, pojavili su se i profesori koji žele da rade, a koji su u tesnoj vezi sa studentima iz Pionirskog parka i redovno ih posećuju u tom šatorskom naselju. Kada nisu u parku, uglavnom se nalaze u studijima prorežimskih televizija.
Oformljeno je nedavno i novo novinarsko udruženje novinara koji žele da pišu, pod nazivom Asocijacija novinara Srbije. Među istaknutim članovima ovog udruženja našli su se Dragan J. Vučićević (Informer), Jovana Jeremić, Gordana Uzelac i Predrag Sarapa (Pink), Milomir Marić (Hepi), Minja Maletić (Juronjuz), Saša Milovanović (Srpski telegraf) i druga imena.
Zarobi ili uništi
U međuvremenu, vlast se – između ostalog i pomoću nekih od novinarskih vedeta sa pomenutog spiska – obračunava sa državnim univerzitetima, pobunjenim dekanima i profesorima. Posebno je trn u oku prvi čovek Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji mesecima javno podržava studentske proteste.
Režim mu to nije oprostio – mesecima se rektor Đokić razvlači po žutim stranama dežurnih tabloidnih glasila, dok se celokupnoj akademskoj zajednici višestrukim smanjivanjem plata udara na egzistenciju. Na sve to, režim pokušava da izjednači privatne i državne fakultete, čime bi, kako upozoravaju stručnjaci, bila naneta nepopravljiva šteta visokom obrazovanju u Srbiji.
Čini se, dakle, da je cilj jasan – uspostaviti kontrolu nad svim delovima društva i države.
Ako to nije moguće, nepodobni elementi mogu se uništiti, samo da bi jednostavno bili zamenjeni onima koji nikome neće zadavati glavobolju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U manjem delu Ćacilenda, između Skupštine i Predsedništva Srbije, u kojem se od marta nalazi šatorsko naselje pristalica vlasti, uklonjeni su šatori. Iako je park delimično raščišćen, građanima prolaz i dalje nije omogućen
Predsednika Skupštine Niša Igor Novaković dovodi u pitanje značaj Zorana Đinđića i hoće njegovo ime da izbriša sa spiska gradskih ulica. Ova najava je izazvala burnu reakciju opozicije
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da nije u skladu sa Poslovnikom o radu Visokog saveta tužilaštva (VST) to što je predsednik Saveta Branko Stamenković zakazao elektronsku sednicu radi odlučivanja o prigovorima podnetim povodom tužilačkih izbora. Preti mu krivičnom prijavom
„Vučićevi tužioci” doživeli su debakl na izborima u Visokom savetu tužilaštva nakon čega su podneli mnoštvo prijava. Sada opstrukcijom pokušavaju da povrate većinu koju su izgubili
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
