U čemu su sličnosti, a u čemu razlike s protestima od pre 25 godina?
„Kad god bi bili neki protesti, uvek bi se spominjao Peti oktobar kao nešto uspešno“, priča za DW jedan od studenata koji danas u Srbiji protestuje.
Protesti u Srbiji koji traju već 11 meseci često se porede sa protestima koji su 5. oktobra 2000. godine doveli do pada Slobodana Miloševića. Ali Anja Despotović, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže: „Generalni stav među studentima jeste da mi ništa ne pokušavamo da repliciramo. Mi vodimo autentičnu borbu i imamo jasne ciljeve kojih se zajednički držimo.“
Despotović je u blokadi jedna od zaduženih za saradnju s medijima. U tekstu za DW podseća: „Peti oktobar se dogodio nakon izbora 24. septembra. Postojao je konkretan politički razlog da se Peti oktobar desi“, kaže Anja Despotović.
Njen kolega Petar Gardović, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ocenjuje da je Peti oktobar „definitivno bio velika pobeda naroda“.
„To je događaj za koji sam prvi put čuo još u svojoj desetoj, dvanaestoj godini. Kad god bi bili neki protesti, uvek bi se spominjao Peti oktobar kao nešto što je bilo uspešno. Mislim da smo mi sada došli jako blizu tome, samo moramo ostati istrajni“, kaže Gardović.
Vrednosti koje su bile ključne pre 25 godina, ključne su i danas: sloboda, pravda, odgovornost i građanska solidarnosti. Na to u izjavi za DW ukazuje Milica Borjanić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).
Ta organizacija sastavila je tzv. „Alternativni izveštaj“ u kojem se vidi da postoji „visoka identifikacija sa studentskim pokretom“, jer 95 odsto mladih u Srbiji podržava studente.
„Mladi danas žive u formalno demokratskom društvu, ali osećaju da je sistem obesmišljen. Izveštaj pokazuje da preko 90 odsto njih veruje da izbori nisu fer i pošteni, a polovina smatra da nemaju stvaran uticaj na političke procese“, kaže generalna sekretarka KOMS-a.
„Ono što je specifičnost danas jeste to da su vrednosti participacije, održivosti i jednakosti izraženije nego ranije. Mladi danas nisu samo protiv – oni žele da budu deo rešenja, deo procesa, da se čuju njihovi glasovi unutar institucija“, naglašava Milica Borjanić.
Istoričar Milivoj Bešlin smatra, međutim, da između današnjih i protesta od pre 25 godina ima veoma malo podudaranja. Ni posle godinu dana demonstracija na ulici nije došlo do „istorijski merljivog uspeha“ kakav je bio Peti oktobar 2000. godine, ukazuje Bešlin.
„Nismo bliže mirnom raspletu i političkom rešenju krize nego što smo bili pre godinu dana, nisu ispunjeni studentski zahtevi, stepen korupcije u društvu je nepromenjen, a režim je izašao s najgorim kadrovskim i idejnim rešenjima otkako se ustoličio 2012. godine“, kaže istoričar.
Ujedno dodaje da „s protestne strane ne postoji dovoljno jasna ideja, strategija, struktura i ogranizacija koja bi vodila političkom raspletu najveće društvene i političke krize u Srbiji poslednjih decenija.“
Bešlin takođe upozorava da su današnji studenti žrtve nacionalističke retorike Aleksandra Vučića, koja traje 13 godina. Po njemu su maltene identični koncepti tzv. Vučićevog „velikosrpstva“ i „integralnog srpstva“ Mila Lompara, intelektualca desničarskih shvatanja, koji u javnosti važi za jedno od lica koje predstavlja studente.
„Puno je mladih koji su, boreći se protiv Vučića, spremni da brane ideološki koncept vučićizma. Nažalost, temeljne ideološke vrednosti njegovog režima sve manje se dovode u pitanje pod neuverljivim izgovorima da mu se ne daju povodi za napade“, zaključuje Bešlin.
Za Srđana Milivojevića, koji je u vreme Petog oktobra 2000. bio član pokreta „Otpor“, a danas je predsednik Demokratske stranke, najvažnija stvar kod današnjih protesta je sledeće:
„Mladi ljudi svih nacionalnosti i veroispovesti ujedinili su se u borbi za slobodu, pravdu, pobedu poštenja nad izopačenom i bahatom pljačkom, koja je sasvim ogoljena. Za slobodu se danas u Srbiji zajedno bore Bošnjaci iz Novog Pazara, Slovaci iz Bačkog Petrovca, Mađari iz Subotice sa svojim vršnjacima i kolegama Srbima iz Šumadije, Dragačeva“, ukazuje Milivojević za DW.
Ono za šta se studenti bore je „mnogo veće od nekog autokrate“, naglašava studentkinja Anja Despotović sa početka priče: „Cela naša borba nije ni počela od priče o autoritarnom režimu, o diktatoru. (…) Mi se prvenstveno bavimo promenama vrednosti ovog društva.“
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Marš studenata iz Novog Pazara, posvećen sećanju na 16 žrtava tragedije u Novom Sadu prošao je kroz Valjevo. Na ulicama ih je dočekalo više hiljada građana uz skandiranje „Pumpaj, pumpaj!“ i vatromet podrške
Premijer Macut kaže da narod misli svojom glavom, a radnica komunalnog preduzeća da ima dvostruki posao – šef je tražio da prvo dođu na miting, a onda da očiste grad kad se većina pristalica SNS-a spakuje u autobuse i ode
Poruke iz Viber grupe „Služba za brza dejstva“, objavljene na portalu InfoVranjske svedoče o pritisku na zaposlene u Zdravstvenom centru Vranje da prisustvuju mitingu „Srbija protiv blokada“. Potpisnik poruka je šef službe i član SPS-a Darko Stanojević, poznat lokalnoj javnosti po ranijim incidentima
Zborovi građana Novog Sada u nedelju (26. oktobar) organizuju okupljanja na više od 30 lokacija u 11.52
Na komemoraciju koja će 1. novembra biti održana u Novom Sadu, u subotu (25. oktobar) krenuli su pešaka i studenti iz Čačka i Kraljeva
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
