Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Na izborima 3. aprila predsednički su se činili najmanje neizvesnim. Očekivala se ubdeljiva pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu. Ulaskom Ponoša u trku, i spletom još nekih okolnosti, stvari su se malo zakomplikovale
Umesto da je koalicija okupljena oko SSP-a, NS-a i DS-a započela predsedničku kampanju protiv Aleksandra Vučića, u medijima se vodi kampanja za zajedničkog predsedničkog kandidata. Pa da se vidi ko je najjači i ko se pita, ne kandidat, već partija koja ga predlaže
Ostalo je još manje od tri meseca do izbora, a opozicija i dalje ne izlazi u javnost sa imenima kandidata za predsednika države i gradonačelnika Beograda. Konkretna imena se pominju samo u istraživanjima javnog mnjenja, a bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić je jedan od onih koji koji se veoma dobro kotiraju
Vladimir Kovačević je nepuna četiri mesaca pred izbore napustio Narodnu stranku i osnovao sopstveni pokret. On odbacuje mogućnost saradnje sa Vučićem, ali ne bi imao ništa protiv da on implementira njihov program. Ne odbacuje izričito ni ideju eksploatacije litijuma, ako bi bila u interesu države, a ne stranih kompanija
