Demostat prenosi istraživanje koje je sproveo tim nezavisnih sociologa i analitičara koje je pokazalo da 59 odsto ispitanika u Rusiji podržava aktuelnu vojnu invaziju na Ukrajinu, dok se 22 odsto njih izjasnilo protiv rata.
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na personifikovanu borbu dobra i zla: Luk Skajvoker protiv Darta Vejdera; Betmen protiv Džokera; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera; Bog protiv đavola - Zelenski protiv Putina. Dobro mora da pobedi, svet staje iza Zelenskog. Samo što nije u pitanju ratna fikcija
SAD i EU su odobrile isporuke oružja Ukrajini. Sankcije protiv Rusije su oborile rublju. Na frontu ruske trupe deluju besciljno. Antiratne demonstracije se šire ruskim gradovima. Putin je podsetio svet da je Rusija nuklearna sila. Raša tudej je u pondeljak između 8 i 9 ujutru prikazivala dokumentarac o Drugom svetskom ratu naglašavajući dvrostruku igru zapadnih saveznika u odnosu na SSSR. U SAD i Kanadi se iz prodaje povlači alkohol proizveden u Rusiji
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
Amerika nije prihvatila ruske zahteve za ograničenje širenja NATO-a na istok i predlaže pregovore o razmeštanju raketa kratkog i srednjeg dometa. Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Tenzije između Rusije i Zapada ne jenjavaju, a očekivani naredni potezi obe strane govore u prilog produbljivanja krize
Zapad licitira da li će Rusija napasti Ukrajinu za katolički ili za pravoslavni Božić, za Novu godinu, u vreme zimske Olimpijade u Kini, ili će čekati kinesku Novu godinu. U opštem metežu niko ne sluša šta zapravo govori predsednik Rusije
Organizacija Memorijal čiji je cilj bio proučavanje političke represije u SSSR, a čiji je prvi počasni predsednik bio akademik Аndrej Saharov, optužena je da «rehabilituje nacističke zločince na čijim rukama je krv sovjetskih građana“. Kritičari govore o „pokušaju da se naciji oduzme pamćenje“
Uz malo dobrih želja i malo više pretnji Džozef Bajden i Vladimir Putin su 30. decembra ponovo razgovarali o deeskalaciji zategnutih odnosa između SAD i Rusije. U januaru sledi niz susreta na nižem nivou na istu temu
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
Moskva traži da NATO odustane od „uterivanja“ balkanskih zemalja i Ukrajine u alijansu, da prestane da grupiše trupe na granicama Rusije, da smanji prisustvo u Crnom moru i vazdušnom prostoru baltičkih zemalja. Rusija kritikuje politiku NATO-a u državama Zapadnog Balkana, kao što je podrška osnivanju „Vojske Kosova“, i uverava da takve vojne pripreme NАTО-a „ne mogu ostati bez adekvatnog ruskog odgovora“
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da neće skršetnih ruku gledati ako se NATO bude širio na istok i/ili Ukrajina bude napala Donbas. Predsednik SAD Džozef Bajden koji je otvorio dva fronta, u Istočnoj Evropi i na Pacifiku, je potvrdio pomoć Ukrijini, ali i indirektno poručio da Amerika neće ratovati zbog nje
"Mi smo već bili u pregovorima sa "Mejerholjd" centrom, ali su oni, po hapšenju Kirila Srebrenikova, smesta obustavljeni. Niko im nije rekao da ne mogu da nas pozovu, samo su odlučili da bi pozvati Marinu bilo veoma opasno"
