Studenti pešice do Novog Sada

Beograd, 8°C

Tag: Studenti pešice do Novog Sada

Protestni marš do Novog Sada: Studenti stižu u Inđiju

Studentski marš

30.januar 2025. Katarina Stevanović

„Sutra će biti lakše“: Sa studentima u maršu do Novog Sada

Reporterka „Vremena" krenula je sa studentima u protestni marš od Beograda do Novog Sada. Studenti će tamo, zajedno sa kolegama iz Novog Sada, 1. februara blokirati tri mosta, tačno tri meseca nakon smrtonosnog pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici

18.18 Monah šeta sa studentima Pao je mrak. Ostalo je još petnaestak kilometara do Inđije, konačnog današnjeg odredišta. Prešli smo više od 25. Pored mene je monah, krenuo je sa nama iz Beograda, nosi krst u desnoj ruci i čujem kako izgovara molitvu. Tek nekoliko koraka ispred njega grupa studenata peva pesmu benda MVP čiji stihovi glase „reci mi šta si uradio ako ti život prođe u nervozi”. Rekla bih da su im molitve jezički drugačije, ali da su želje iste. Život u slobodnoj zemlji. Gledam ih sve. Sad već čujem da se neki žale na bolove i pitaju kad će kraj. „Sutra će biti lakše, kad sve utrni”, kaže jedan mladić. [caption id="attachment_4881117" align="alignnone" width="785"]

Doček u Staroj Pazovi[/caption] 17.56 Poljoprivrednici pozdravili studente Između Nove i Stare Pazove, na skretanju ka Vojki, desetak poljoprivrednika sa traktorima dočekuje studente. Oni se pozdravljaju sa njima i nastavljaju dalje. Bila je tu i grupa ljudi sa upaljenim lampama, koji su takođe došli da dočekaju studente. [gallery ids="4881113,4881112"] 17.32 Ljudi se priključuju Od Nove Pazove se grupi priključilo još ljudi. Hodam i razmišljam o svim ovim ljudima koji su dočekali grupu, koji su plakali sa strane, koji su sa nama prepešačili makar deo rute. Ne mogu da procenim koliko je ljudi. Bila sam na čelu kolone kada smo zastali da sačekamo da nas oni na kraju stignu. Zastala sam tu i kada je grupa krenula. Ljudi su prolazili pet minuta ne baš sporim koracima.

17.14 Vunene su zakon „Lakše je u vunenim čarapama. Ja sam se zeznuo, prvo sam obuo obične, ali vunene su zakon“, kaže student Luka.

17.07 Doček ispred OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“ Tu su i prosvetni radnici. „Mi smo svi uz vas i uvek ćemo biti uz vas”, kaže na megafon jedan od studenata. „Dobro veče, veliki ljudi! Hvala vam što ste nas probudili i pokazali kako možemo kao pojedinci nešto da uradimo, da možemo da stanemo i u tišini pokažemo da neko treba da ode i da zna za sramotu. Mi ovde stojimo i ćutimo. I dalje ćemo stajati i ćutati”, kaže jedna od nastavnica u OŠ „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“. [gallery ids="4881086,4881088,4881089,4881090"] 16.45 Studenti stižu u Novu Pazovu Ušli smo u Novu Pazovu. I ovde meštani pozdravljaju grupu, a iz mase se čuje „Hvala vam na podršci”. „Je l’ mi pratimo satnicu?”, pita jedan student drugaricu. „Čekaj da vidim… Dobri smo, kasnimo pola sata”, odgovara mu. Ispred mene već neko vreme priča troje studenata, ne čujem od pištaljki o čemu, ali na kraju shvatam da se do danas nisu poznavali, pošto pružaju ruke jedni drugima i izgovaraju imena. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-54c3f818071d45d9cf0c7d60773c615ace97817226cbd4eafd7713af65a263ee_2194ff49f59-1.mp4"][/video] I ljudi u Novoj Pazovi dočekuju kolonu, često u suzama. Osim hranom, aplauzima i zvižducima pištaljki, Nova Pazova dočekala je studente i bakljadom. Ovde pravimo kratku pauzu. [caption id="attachment_4881073" align="alignnone" width="847"]

Osveženje za studente u Novoj Pazovi[/caption] 16.28 Penzioner Milovan u šetnji sa studentima Iz Beograda je sa studentima krenuo i Milovan, građevinac u penziji. “Idem do Inđije, pa ćemo videti dalje. Ipak imam ja godine, kad sam bio mlađi, dosta sam pešačio, sad ipak imam i godine”, kaže mi. Ipak, ne deluje mi nimalo umorno. „Svakog sam ja ispratio, i ovog ću. Bolje šetati godinu dana, nego uzeti pušku“. Na leđima mu je veliki ranac, u rukama voda i mandarina. Razgovor nam prekida sviranje voza, stotinak metara levo od nas. Izgleda da nas pozdravlja. [caption id="attachment_4881067" align="alignnone" width="807"]

Penzioner Milovan u šetnji sa studentima: „Ovde je danas Srbija“[/caption] 16.20 „Ne tražimo mi ostavke“ „Ja mislim da ovakva atmosfera kakva je trenutno u zemlji nije bila otkad su hipici protestovali šezdesetih godina“, komentariše jedan student. S drugom priča o politici. Kaže da je ovo najbolji put da se nešto promeni. „Ne tražimo mi ostavke, mi tražimo poštovanje zakona“. Komentarišu i ličnost predsednika Aleksandra Vučića. Kažu da uzurpira sve već godinama. „On da je pravi šahista, povukao bi se na vreme“. „Samo da mi ostanemo ovako mirni“, dodaje mu drug. [caption id="attachment_4881061" align="alignnone" width="792"]

Studenti na putu ka Novom Sadu[/caption] 16.12 „Lepo je videti ovaj prizor“ Na kraju kolone desetak redara, kod njih nema muzike, ali zadovoljni hodaju. Kažu da obavljaju Sizifov posao, ali da je sve u najboljem redu. „Lepo je videti ovaj prizor, ove ljude, nismo očekivali da će biti ovako”. Iz kolone ponovo stižu procene o broju ljudi. Sad kažu da je minimum 700. Neki su se pridružili grupi u Batajnici. Snimaju se lajvovi, storiji, prave fotografije. [caption id="attachment_4881057" align="alignnone" width="785"]

Sunce polako zalazi[/caption] 16.00 Muzika i zvižduci za Vučića Sunce lagano zalazi, a čini mi se da je atmosfera sve bolja. S blagim zakašnjenjem hodamo ka Novim Banovcima, uz zvuk gitare koja ide od jednog do drugog studenta i svako svira po neku pesmu. Na repertoaru su: „Hit the road Jack“, „Verujem, ne verujem“, Hitovi EKV-a i Azre... Muziku nadglašava buka dok kolona prolazi pored bilborda na kom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-4a439f3d2fbfcd819344fbb9a6598a249034e2d85d9b6f1159dfea96dfc3ce3b_2194c1a1777.mp4"][/video] 15.33 „Sjajni su, sjajni!“ Dve prosvetne radnice u penziji pozdravljaju studente. Kažu da su se načekale i da su im noge otpale, ali da im je srce puno. “Sjajni su, sjajni!” [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-86726188e29735cd622e2bebccd42b5a0c198305dbae8ce2c359075c46fa11e3_2194c328e93.mp4"][/video] 15.13 Posle odmora, put ka Inđiji Nismo očekivale da je Batajnica ovoliko dugačka, kažu mi studentkinje u šali. Nisu umorne, ali navijaju za to da se što pre krene. “Što duže sedimo, biće nam teže posle”, kažu mi. “A i najele smo se… uh”, dodaju. Meštani Batajnice sinoć su se dogovorili da prirede doček. I dočekali su nas uz mnooooogo hrane. Kažu mi da nije cela Batajnica ustala, ali da se ljudi polako bude. Još nešto više od 20 km ostalo je do Inđije. Siti, krećemo dalje ka Inđiji. Tamo će većina studenata spavati na stadionu. Neki su poneli vreće za spavanje i šatore. Dvoje studenata sa kojima razgovaram nemaju ih, ali će se, kažu, snaći. “Nemamo ništa, imamo samo dobru energiju.” Idemo dalje. Ljudi sa kojima sam pričala, zahvaljuju mi se i pitaju sa kog sam faksa. Kažem im da sam novinarka, na šta oduševljeno kažu „svaka čast” [caption id="attachment_4881032" align="alignnone" width="805"]

Pauza u Batajnici[/caption] 14.48 „Ohrabrili smo se i da plačemo" U Batajnici neki od stanovnika kada ugledaju studente počinju da plaču. Jedna gospođa mi kaže „to su naša deca, ovo su emocije”, a druga dobacuje - „ohrabrili smo se i da plačemo”. Studente ovde dočekuje i velika tezga puna voća, raznih kolača, vode, sokova. Ono što je privuklo pažnju je da su mnoge žene nudile na poslužavnicima palačinke i mekike koje su upravo napravljene. Izašle su iz njihovih kuhinja. [caption id="attachment_4881017" align="aligncenter" width="2560"]

Palačinke i mekike za studente iz kuhinja žena iz Batajnice[/caption] 14.23 „Sve što može da hoda u Batajnici, izašlo napolje” „Ovo je ljude toliko prodrmalo. Kako ljudi reaguju kad nas vide, meni to daje snagu da nastavim do kraja. Nisam u kondiciji, ali ne odustajem. Ljudi plaču i prvih nekoliko sam htela da zagrlim", kaže studentkinja Anastasija za „Vreme". Iz kuhinja Batajničana za studente su spremili bakine kolače i razne pite, dele vodu, voće, slatkiše. Gurajući devojci kesu punu raznih grickalica, kaže joj u šali „uzimaj, nemoj da se svađamo”. Grupi su se u Batajnici pridružile dve prosvetne radnice. Škola u kojoj rade nije u obustavi rada, ali jedna od njih kasni sat i po vreme na nastavu. Kaže sa ovo nije smela da propusti. Ljudi u Batajnici masovno pozdravljaju kolonu. Jedan student kaže: „Sve što može da hoda u Batajnici, izašlo napolje”. Drug mu dobacuje: „Bukvalno”. [gallery columns="1" size="full" link="none" ids="4881005,4881006,4881007,4881011,4881012,4881013,4880992"] 14.24 Zviždanje Vučiću Studenti zvižde i uzvikuju: „Ua”, dok prolaze ispod transparenta „Aleksandar Vučić, Srbija ne sme da stane”. 14.17 Batajnica je uz studente Studenti koji su peške krenuli iz Beograda u Novi Sad ulaze u Batajnicu, gde su burno pozdravljeni od građana. [caption id="attachment_4880992" align="aligncenter" width="1600"]

Ulazak u Batajnicu[/caption] Kako navodi reporterka Vremena, ljudi su studente u Batajnici masovno dočekali sa kesama hrane, slatkiša, sokova i voća. Svuda se nude jabuke, banane, čokoladice za energiju... „Ja ovo ne mogu za 10 dana da pojedem", kaže jedan od studenata. I nije usamnjen, mladi iz kolone postali su ozbiljno opterećeni slatkišima, pa im je teško sve da nose. Zato su i počeli da ih dele deci koje zatiču sa roditeljima uz put. 14.09 Skandiranje i hodanje „Hvala vam na podršci", viče jedan momak, dok okolo aplaudiraju ljudi. Minut kasnije kaže drugarici: „Jooj, više sam se umorio od skandiranja nego od hodanja". Druga dvojica su počela priču o pravilnom gaženju. Jedan kaže: „Brate, jako je bitno pravilno da gaziš, inače, videćeš, ima da budeš ceo u žuljevima". [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-4e36da7a2af80764b2742ca7560eae5326c9b103dacd673936b1cd5e0928ad22_8b3c2dc44ce61c28.mp4"][/video] 14.05 Penzionerski pozdrav Da pozdravi studente izašao je i Kosta Predić (78) iz svog dvorišta, koje je uz put i počeo da im maše. Studenti su vikali hvala vam na podršci, a jedna od njih je potrčala iz kolone da ga zagrli. „Ih, mator sam", kaže Kosta za „Vreme", i dodaje : „Inače bih nastavio sa njima". [caption id="attachment_4880989" align="aligncenter" width="2560"]

Kosta Predić[/caption] 14.00 „Moje noge se zasad dobro drže, ali se glad polako budi" [caption id="attachment_4880984" align="aligncenter" width="1600"]

Reporterka „Vremena" Katarina Stevanović[/caption] „Deda, mi vas volimo", čulo se pred Batajnicom dok je iz dvorišta mahao stariji gospodin. Sofija, starija gospođa nosi transparent „Studentska baka”. Nije umorna, kaže, a sa lica ne skida osmeh, kom doprinose i okupljeni na ulicama koji bodre grupu. Ona će dalje do Novog Sada pešaka. Deluje da u ovoj grupi, bar zasad, nema umornih. U masi se čuje „Oblande, oblande, još malo, pa nestalo”, dok dečko nosi kutiju ovog dezerta. Dok prolazimo industrijskom zonom u Batajnici, studenti kako prolaze pored koje fabrike, uzvikuju ime te firme, pozdravljajući zaposlene koji su na putu. „Ko li će od njih da nas zaposli?”, pita jedan visoki student drugaricu. Negde smo između 10 i 15 kilometra. [caption id="attachment_4880982" align="aligncenter" width="1600"]

Radnici pozdravljaju studente[/caption] Devojka iza mene kaže drugu da se samo boji da ne krene da joj se grči stopalo. Sa svih strana stižu slatkiši, a kutije idu dalje, od ruke do ruke. Dvoje starijih planinara s rančevima na leđima u punoj opremi krenuli su do kraja - Novog Sada. Kažu da zasad nisu umorni, ali da će umor početi negde oko 20 kilometra - tako im iskustvo govori. Moje noge se zasad dobro drže. Glad se polako budi, pa je pravo vreme za bananu. Studentkinje Ana i Vanja krenule su da pruže posršku studentima, a podrška ljudi sa strane je neverovatna. Mene gura njihova snaga i njihov entuzijazam koji su neverovatni. Na početku šetnje uspela sam da obezbedim mesto u jednom autu, pa me kičma ne otkida. 13.49 Jesu li studenti umorni? Devojka i momak sa Matematičkog fakulteta blago su usporili korak, kako šetnja ulazi u 10. kilometar. „Malko smo se umorili, ništa strašno, ali nastavljam", kaže momak za 'Vreme', a devojka dodaje: „To za njega napiši, ja umorna nisam". Momci sa ETF-a nude se da ponesu svakoga ko se umorio, uz smeh kažu - nas nosi duh, a kad stanemo večeras - ko zna šta će biti sa telom. [caption id="attachment_4880975" align="aligncenter" width="1600"]

Studentska šetnja Beograd - Novi Sad[/caption] 13.17 Studenti prešli četvrtinu predviđene dnevne rute Studenti koji su peške krenuli iz Beograda u Novi Sad se nalaze na Batajničkom drumu. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-8777816db418ad11ccd2c8604182e0638ee0992288d42998394209381bd7d95a_eb620d192d0a88b5.mp4"][/video] Prošlo je skoro puna tri sata od starta. [video width="640" height="360" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-7ee5fdda83563650999741ed5535ddcb5be181543f7970c52782303c80d1fd90_bb790921b8e9eed4.mp4"][/video] Kako navode, merači koraka i kilometara međusobno im se razlikuju, ali sugurno je da su prešli više od 10 kilometara, četvrtinu današnjeg planiranog puta. [caption id="attachment_4880957" align="aligncenter" width="1600"]

Batajnički drum[/caption] „Jednom u životu pretrčala sam tu dužinu, od Maratona do Atine, trasom kojom je, prema legendi, Fidipid odneo vest o pobedi u bici. Studenti i ostali današnji šetači, ne nose vest o pobedi, ali idu na blokade novosadskih mostova", kaže reporterka „Vremena" Katarina Stevanović . Okupljeni duž Batajničkog druma dele vodu, slatkiše i voće. [video width="640" height="360" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-769b41de21c401c0ccc6596558ecc07d031d85978b65ad3c80ce937237fd47f7_2d0f007c540eaed7.mp4"][/video] 12.31 Studenti prešli sedam kilometara Studenti koji su jutros krenuli iz Novog Beograda peške do Novog Sada su do sada prešli sedam kilometara. Razdragani su, atmosfera je lepa, svi i dalje po sunčanom danu hodaju puni entuzijazma. [caption id="attachment_4880933" align="aligncenter" width="1600"]

Pozdrav iz Zemuna[/caption] Uzvikuju: „Ćutanja je dosta, prvog na tri mosta”. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-fa455862ae346eddfb5acbff6b344c0e72ca6f8df96eb19535c20ff3721a91a0_84390ae56a224c6d.mp4"][/video] 11.52 15 minuta tišine Zemun. Petnaest minuta tišine u spomen poginulima na železničkoj stanici u Novom Sadu. [caption id="attachment_4880911" align="aligncenter" width="2560"]

15 minuta tišine[/caption] 11.42 Prva pauza za šetače i 15 minuta tišine Prva pauza za studente koji su krenuli do Novog Sad je napravljena kod Zemunskih kapija, gde će u 11:52 biti 15 minuta tišine. Učesnike šetnje ovde je dočekala grupa građana. [caption id="attachment_4880899" align="aligncenter" width="2560"]

Prva pauza za šetače[/caption] 11.20 Aplauz u Zemunu Nakon prvog sata pešačenja, grupa studenata je u Ulici cara Dušana u Zemunu. Duž glavne zemunske ulice ljudi su pozdravljali šetače aplauzima i nosili transparente „Hvala vam, deco”. „Deca” su uzvratila: „Hvala vam na podršci!” Ljudi sa strane aplaudiraju i plaču. Grupa je nastavila put ka Batajnici. [caption id="attachment_4880887" align="aligncenter" width="1600"]

Studenti u Zemunu[/caption] 10.44 Sestre Milićević: Nadamo se da ćemo ostati do kraja Studentkinje Đurđa i Lenka Milićević sa ETF-a misle da je atmosfera veoma dobra i ističu da nisu očekivale toliki broj ljudi u koloni. „Iako ja nisam među onima koji su izabrani da pešače na mom fakultetu, vidim da se dosta građana priključilo, pa sam krenula i ja. Veoma mi se sve ovo sviđa i nadam se da ću da ostanem do kraja", navodi Đurđa. Govoreći o građanima koji ih pozdravljaju sa prozora na Novom Beogradu, Lenka Milićević je istakla da im to daje dodatnu energiju da istraju. I one će spavati na fudbalskom terenu u Inđiji, a za tu priliku su ponele šator. [caption id="attachment_4880874" align="aligncenter" width="1600"]

Đurđa i Lenka Milićević[/caption] 10.37 Novobeograđani pozdravljaju studente [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-25ed0bcb020f21da6ef432b10da3be24fb3906e041adeaf852ca692c5aed0dae_e9ee05143540e1bc.mp4"][/video] 10.29 Maričić: I 1996. i 1997. sam već pešačila od Beograda do Novog Sada Draženka Maričić je građanka koja je krenula u šetnju sa studentima i kaže da planira da ispešači celu rutu. „Probaću, pa koliko izdržim fizički. Mislim da sam spremna za tako nešto. Inače sam jedna od onih koji su 1996. i 1997. godine isto pešačila od Beograda do Novog Sada, ali tada kao student FPN-a. Danas nisam student, ali sam im ovde kao podrška". [caption id="attachment_4880867" align="aligncenter" width="1600"]

Draženka Maričić[/caption] 10.23 Mašinci protiv mašinerije Na čelu kolone se nalaze studenti Mašinskog fakulteta koji nose transparent: „Mašinci protiv mašinerije". U koloni ka Novom Sadu je nekoliko stotina studenata. 10.22 Okupljeni građani pozdravljaju studente koji su krenuli peške ka Novom Sadu [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-c88024a6362a437425bb2d135ad9055eb71801a39e30404b8a92fd2740c32d61_ac8a77539a528429.mp4"][/video] 10.19 Početak studentskog marša Studentska kolona sa Novog Beograda je krenula peške ka Novom Sadu. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-08dd6628d32f62d981503583a6e64eae4c6213596ee311097264af463f80b49b_4cc88c947005277a.mp4"][/video] 10.17. „Spremni smo za celodnevnu šetnju" Aleksa, student Mašinskog fakulteta i Dimitrije sa Fakluteta za medije i komunikacije, ocenili su neposredno pred start studentskog marša da su spremni za današnju šetnju. „Koliko možemo da budemo spremni, da, jesmo. Inače, imam slično iskustvo kada sam pešačio ceo dan, i posle toga sam morao da se oporavljam nedelju dana od toga", rekao je Aleksa. Dimitrije dodaje da planiraju da spavaju večeras na fudbalskom terenu u Inđiji, kao i da će kampovati tamo. [caption id="attachment_4880859" align="aligncenter" width="1600"]

Dimitrije i Dušan[/caption] 10.10 Policijsko vozilo na čelu kolone Na čelu kolone se nalazi patrolno vozilo policije koje će se kretati ispred kolone studenata do Novog Sada. [caption id="attachment_4880857" align="aligncenter" width="2560"]

Protestna kolona sa studentima[/caption] 09.46 Više od 100 kilometara puta Nekoliko stotina okupljnih studenata spremno za polazak na put koji je dug nešto više od 100 kilometara. [caption id="attachment_4880851" align="aligncenter" width="2560"]

Vozila u pratnji studenata[/caption] 09.27 Kombi vozila za prenos vode i hrane Ko nema nekoga da mu preveze stvari, može da ih odloži u posebna kombi vozila koja su obezbeđena. U toku je ubacivanje pakovanja vode i hrane. [caption id="attachment_4880834" align="aligncenter" width="1600"]

Paketi sa hranom i vodom za studente[/caption] 09.20 „Kud svi, tu i mi” Nevena Zečević i Ivana Ćirić s Filološkog fakulteta nisu se prijavile za šetnju, jer nisu znale za prijave. Ipak su se uputile ka Novom Sadu. Nisu obezbedile smeštaj u Inđiji, ali su ponele vreće za spavanje, pa će se snaći. „Kud svi, tu i mi”, poručuju one za „Vreme". [caption id="attachment_4880832" align="aligncenter" width="1600"]

Nevena Zečević i Ivana Ćirić[/caption] 09.14 Sve je spremno za početak šetnje Studenti su spremni za početak šetnje. [caption id="attachment_4880825" align="aligncenter" width="1600"]

Reporterka „Vremena" Katarina Stevanović pešači sa studentima od Beograda do Novog Sada[/caption] 09.09 Studenti DIF-a na čelu kolone, prisutni i medicinari Na čelu kolone biće studenti DIF-a. Među medicinarima je i dva lekara koji će biti sa studentima u sredini grupe. [caption id="attachment_4880839" align="aligncenter" width="1600"]

Podrška studentima[/caption] 09.08 Podrška od roditelji dece sa smetnjama u razvoju Roditelji dece sa smetnjama u razvoju koji su došli da podrže studente svoje probleme dece su stavili po strani i došli su da se zahvale studentima što ovim činom "zemlju za sve nas". Majka deteta sa autizmom Tamara Marković kaže da će roditelji prošetati deo puta sa studentima. 09.07 Građani uz studente Početku marša prisustvuju i građani koji su došli da podrže i ohrabre studente. [gallery columns="1" size="full" link="none" ids="4880822,4880823,4880824,4880825"] 09.05 Oprema za šetnju i vreće za spavanje Studenti koji se spremaju za ovu dugu šetnju sa sobom su poneli rančeve i vreće za spavanje. Automobili koji prolaze pored studenata ih pozdravljaju sirenama. 09.00 Počelo okupljanje studenata Pred fakultetom dramskih umetnosti počelo je okupljanje studenata koji se spremaju da krenu pešaka ka Novom Sadu.', title: '„Sutra će biti lakše": Sa studentima u maršu do Novog Sada', pubdate: '2025-01-30 22:58:49', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "novi sad beograd,Studenti pešice do Novog Sada,Studentski protesti", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': '„Sutra će biti lakše": Sa studentima u maršu do Novog Sada', 'pageContent': '22.57 Pozdrav do sutra U 22.45 stigli smo na današnje odredište - stadion, gde će većina provesti noć. Sačekali su nas hrana, piće, komadi stiropora za izolaciju šatora, tu su i šatori koji treba da se postave, vreće za spavanje. U ponudi su i lekovi za bolove. Ovde se završava današnji dan, uz 60000 pređenih koraka. Do sutra i puta ka Novom Sadu. [caption id="attachment_4881211" align="alignnone" width="917"]

Studenti se pripremaju za spavanje[/caption] 22.18 Doček u Inđiji Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Inđiji da dočeka kolonu. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-d19a9a695edb1cd6387ba38af599e574da6329a8e632d4480d003154d290b416_2194e9b9a4d.mp4"][/video] Jedna od njih je i Mara Aćimović. „Dobrodošli, studenti. Ovo je naša istorija, mislim da ćemo da isteramo mečku iz rupe“, kaže ona za „Vreme“. [caption id="attachment_4881198" align="alignnone" width="829"]

Mara Aćimović[/caption] 21.58 Sestre Milićević: Dobro se držimo U Inđiji srećem studenkinje ETF-a Lenku i Đurđu, sa kojima sam rano jutros razgovarala. Kažu da se osećaju sjajno. „ I dalje smo pod velikim utiskom, ne osećamo nikakav bol i dobro se držimo. Videćemo kakvo će biti stanje sutra. Za sada smo super“. [caption id="attachment_4881192" align="alignnone" width="833"]

Sestre Milićević[/caption] Po ulasku u Inđiju, sreli smo i jednog penzionera. „Bravo omladino, uz vas sam do zadnje kapi krvi“, kaže on.

21.37 Stižemo u Inđiju U 21:30, kako je bilo i planirano, stigli smo u Inđiju, makar do table na ulazu u ovo mesto. Pred nama je još dvadesetak minuta hoda do centra grada, a tamo se, kažu društvene mreže okupilo dosta ljudi. [caption id="attachment_4881190" align="alignnone" width="813"]

Nakon dugog puta, današnji cilj je blizu[/caption] 20.47 Stiže umor Prešli smo do sada više od 40000 koraka, moje noge sad to već lepo osećaju. Dva puta sam prešla veću kilometražu od ove u jednom danu. Ne baš skoro i nisam skoro šetala duže i trenirala generalno. Što se mentalnih kriza tiče, toga nema. Valjda me „vozi” što izveštavam o ovome. Umor je stigao, izgleda, i ostale. Kolona se razudila. Ovi skroz napred hodaju brže, dok dobar deo zaostaje. Pred kolonom su traktori i policija. Prvi predvode kolonu od Nove Pazove, policija je tu od starta. U više navrata prva grupa zastaje i čeka ljude koji su iza. Pored mene jedan dečko objašnjava drugom kako da se nagne da hoda drugačije, da ga stopala manje bole. On prihvata savet, ali se plaši kako će sutra. Mene ne bole stopala. Prisutna je mala bol u kvadricepsima i kičmi. Mrak je svuda, nema rasvete, a jedino što probija mrak je rotacija s policijskih vozila. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-8ae4f3a62dad8a9523f947e0b045462fd160c903105aca43e03acc95ff10bffb_2194ecc6f46.mp4"][/video] 19.55 Krećemo ka Inđiji Uz „hvala na podršci” i „Stara Pazova” koje se gromoglasno čuje i odgovor meštana Stare Pazove „hvala vama, deco”, „studenti, studenti”, kolona lagano kreće u poslednju etapu – do Inđije. Prati nas veliki aplauz, a studenti pevaju „mi šetamo celi dan i noć”. [video width="568" height="320" mp4="https://vreme.com/wp-content/uploads/2025/01/0-02-05-39add7007329d89bd8f01834872549e8496d71d3f5df870f40a34bbf20e8a311_2194f514caa.mp4"][/video] 19.25 Dirljiva podrška meštana Sara, studentkinja Univerziteta Metropolitan uzima od mene jedan panadol, jer joj noge „otpadaju“. Vidno je umorna, kao i sad već većina nas. Glavno pitanje koji jedni drugima postavljaju je „Kako izdržavate?” i „Kako noge?” U Staroj Pazovi dočekali su nas „domaćinski”, uz pasulj, pečenje, roštilj, razna slana peciva, toplu supu, gulaš, a tu su i palačinke koje se peku na licu mesta, kao i veganska hrana. Supom sam se poslužila i sama. I ja sam umorna - priznajem, ali me i dalje „vozi” energija svih ovih ljudi - kako učesnika šetnje, tako, možda i više, energija meštana koji nas iz mesta u mesto dočekuju sa sve većim žarom. Ili mi se zbog umora čini da je žar veći. Prilazi mi jedna sedokosa žena i uz razvučen osmeh govori mi „svaka čast” - valjda prepoznaje da nisam iz njenog mesta, već da sam današnji posetilac. Oduševljena je, ovde je sa unukom i kaže da je ona uvek za mladost i ono što mladi misle. Dok razgovaramo, prolazi me blaga jeza, jer u njenom glasu čujem nadu. Ovde pravimo dužu pauzu. 18.55 Topao doček Mnogo meštana Stare Pazove dočekalo je grupu upaljenih telefona na trgu. Puno je hrane. Temperatura je pala na devet stepeni, ali utisak je da je i dalje toplo. Ovi ljudi čine da sve bude još toplije – sačekali su nas supa, kolači, kiflice, palačinke, krofne i mnogi drugi specijaliteti. [gallery ids="4881133,4881134,4881135,4881136,4881137,4881138,4881139,4881140"] 18.33 Stižemo u Staru Pazovu I na ulazu u Staru Pazovu okupljeni pozdravljaju kolonu. Krećemo se ka centru Stare Pazove, gde ćemo napraviti dužu pauzu.

Dobrodošli u Staru Pazovu! Vitajte v Starej Pazove! pic.twitter.com/JcvPFTjgm4
— Mladen Mrdalj (@mladen_mrdalj) January 30, 2025

17.14 Vunene su zakon „Lakše je u vunenim čarapama. Ja sam se zeznuo, prvo sam obuo obične, ali vunene su zakon“, kaže student Luka.

Kosta Predić[/caption] 14.00 „Moje noge se zasad dobro drže, ali se glad polako budi" [caption id="attachment_4880984" align="aligncenter" width="1600"]

Nevena Zečević i Ivana Ćirić[/caption] 09.14 Sve je spremno za početak šetnje Studenti su spremni za početak šetnje. [caption id="attachment_4880825" align="aligncenter" width="1600"]

Latest Edition

Studentski marš

„Sutra će biti lakše“: Sa studentima u maršu do Novog Sada

Prevod