Trijumfalni povratak narcisoidnog, notornog lažova i teoretičara zavera Donalda Trampa u Belu kuću je snažan udarac za liberalne vrednosti u zapadnoj hemisferi koji bi mogao da se ispostavi kao smrtonosan i konačno pokrene perfektnu oluju koja se nadvila nad svetom
Donald Tramp je sa osvojenih 266 od 270 elktorskih glasova na korak od pobede. Nakon Severne Karoline i Džordžije pobedio je i u Pensilvaniji, u tri od sedam kolebljivih država u kojima se odlučuju predsednički izbori. To mu je bilo dovoljno da proglasi pobedu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Na osnovu nedavne posete Donalda Trampa Mlađeg, koja se nadovezuje i na letošnju posetu Džareda Kušnera, Trampovog zeta i bliskog savetnika, deluje da Beograd ulaže dosta energije u pronalaženje prečica za dolazak do Trampove naklonosti, u nadi da bi to ubrzalo uspon u bilateralnim odnosima. Ipak, načelni pravac kretanja biće sličan ko god da pobedi, te se ne treba olako nadati ubrzanju napretka u odnosima u slučaju Trampove pobede, koja donosi sa sobom i neke prednosti i neke izazove. Zbog toga ni ne čudi što se zvanični Beograd opredeljuje da deluje na dva koloseka, odnosno da paralelno radi i na približavanju demokratama
Trka za Belu kuću je u punom jeku, a ankete pokazuju nikada veći rodni jaz između pristalica Donalda Trampa i Kamale Haris. Žene su lojalnije demokratskoj kandidatkinji, dok su muškarci pretežno simpatizeri bivšeg predsednika SAD. Kako su neka od glavnih pitanja ove kampanje pravo na abortus vantelesnu oplodnju, kandidati moraju pažljivo da odluče kako će pristupiti ključnim temama
Ako se malo pogledaju razlozi nezadovoljstva Bajdenovom kandidaturom, većina kao ključni problem navodi njegove godine. Već je svima dobro poznato da je Džozef Bajden najstariji predsednik u istoriji Amerike, da će za vreme kampanje za nove izbore imati 82 godine, a da bi naredni mandat, ukoliko ga dobije, završio u drugoj polovini devedesetih
