Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svojim javnim nastupima sve češće vređa one koji javno odbijaju da mu se pokore i širi govor mržnje. Ovakav narativ, potekao od Vojislava Šešelja, Vučićevog političkog oca, i dalje je srž komunikacije naprednjačke vlasti sa neistomišljenicima
Na mitingu pred odlazak u Hag Šešelj je najavljivao „krvavo proleće“, Toma Nikolić upozoravao Đinđića da je i „Tito imao probleme sa nogom pre smrti“, a mladi Vučić ronio gorke suze što ostaje bez kuma i partijskog šefa. Čak i kad su od radikala postali naprednjaci, nisu se distancirali od tih izjava i politike
“U maju ove godine biće održan kongres stranke na kome će se birati novi predsednik Srpske radikalne stranke”, najavio je Vojislav Šešelje
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je da se SRS sprema da bude opozicija u republičkom parlamentu, ali ako naprednjaci sami ili zajedno sa socijalistima ne budu u stanju da formiraju vladu, "tu ćemo onda mi da priskočimo, naravno, uz određene uslove"
Nevolja je u nečemu drugom, ne u svadbi: Vučić je čistio naprednjake od sveprisutnih rezidua radikalštine dok se nisu vratili na vlast i dok se na vlasti nisu učvrstili, spolja i iznutra. Od tada počinje reradikalizacija naprednjaka
Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci
