Australija posle iscrpljujućeg lokdauna ovih dana beleži enormni rast broja novozaraženih. Australijancima je Novak Đoković najmanji problem, ali i najprovokativniji prst u oku koji izaziva bes podgrevan medijskim izveštajima o njegovom “sumnjivom” statusu
Ispostavilo da je posle analize QR kodova, vremenskog pečata koji ima svaki digitalni sertifikat kao i broja sertifikata na PCR testovima od 16. i 22. decembra na neki način sporna celokupna dokumnatacija sa kojom je Đoković doputovao u Australiju. A srpska vlast koja je proteklih dana od njega pravila veću svetinju od Kosova i samo što ga nije stavila u preambulu Ustava, sada se za svaki slučaj od njega ograđuje da se globalni mediji slučajno ne bi okrenuli protiv nje. Đoković je danas ipak bio u žrebu Australijan opena. U prvom kolu bi trebalo da igra sa Miomirom Kecmanovićem
Nakon sudskog procesa, koji je Đoković rešio u svoju korist zahvaljujući svojoj upornosti i spremnosti da se izloži velikim neprijatnostima, sada mu predstoji borba na dva fronta: sportskom i reputacionom. Njegov imidž je uprkos pozitivnom pravnom ishodu ozbiljno ukaljan
Sud u Melburnu je potrvdio da Novak Đoković ima validnu vizu i naložio da može slobodno da se kreće i da mu se vrati pasoš. Uprkos ovoj presudi federalne vlasti i dalje imaju diskreciono pravo da ga deportuju. Konačno razrešenje se očekuje u narednih nekoliko sati
Sabornost ove vrste, kakvu prepoznajemo u “slučaju zatočeništva Noleta u Australiji”, kada "svi" znaju o čemu je reč, kada je "svima" jasno šta se događa na 15 i po hiljada kilometara od Trga Republike, izraz je pocepanog javnog prostora u kome ima mesta samo za masu, ili onog Jednog koji se, kako iskustvo pokazuje, ne opterećuje smislom. A tamo gde svi znaju o čemu je reč niko ne zna o čemu je reč, jer snaga onoga "svi" leži u broju (kvantitet), a ne u argumentu (kvalitet)
Zbog čega se Vulin ponaša poput kakve starlete u rijalitiju, a Vučić ispada smešan čak i u svom poltronskom okruženju
U Australiju se ne može nevakcinisan, i šlus. Postoje veoma retki izuzeci od ovog pravila, ali za izuzeće nije dovoljno, ili ne mora da bude dovoljno, da se zovete Novak Đoković
Uprkos tome što bi na osnovu „medicinskog izuzeća“ koje su potvrdile dve nezavisne komisije mogao da učestvuje na Autralijan openu bez validne vakcinacije, australijska granična policija Novaku Đokoviću nije dozvolila da uđe u zemlju. Formalno objašnjenje je da dokumentacija koju je priložio ne ispunjava uslove za „medicinsko izuzeće“ na osnovu koga nevakcinisane osobe mogu da dobiju vizu
Novak Đoković je potvrdio da će igrati na ovogdišnjem Australian openu. Nedoumica oko njegovog učešća je rešena u poslednjem trenutku pa će građani Srbije moći da navijaju da Srbin osvajanjem 21. grend slem titule i zvanično postane najbolji teniser svih vremena
„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu. U sredini u kojoj se iz dana u dan, na svim mestima i na sve moguće načine, laže, preteruje, zataškava, prikriva i krade, gde cvetaju hohštapleraj i mediokritetstvo, gde se plagirani doktorati brane pred sudom, gde ulizice prave karijere, gde se obogaćene lopuže smeju u lice poštenom svetu, a neuravnoteženi vođa neumorno naduvava balon svoje lažne veličine, u takvoj sredini pošten, blistavo čist i moćan nastup jednog pravog izdanka ovog naroda je za neke okrepljujući, a za neke bi, slutimo, mogao biti i zabrinjavajući
"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"
