Umesto da zlato kupuje kada je najpovoljnije, Srbija ga mahnito pazari sada kada je najskuplje, pa je u prvih pet meseci 2025. među deset najvećih svetskih kupaca. Istovremeno, zlato koje se nalazi u inostranim bankama dovlači u domaće trezore. Otkud ova iznenadna pomama vlasti za zlatom
Profesor Aleksandar Živković, član Upravnog odbora Alta banke na čiji će račun tri miliona domaćinstava u Srbiji ubuduće uplaćivati dugovanja za struju, ima direktne veze sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, otkriva „Vreme“. I to nije sve
Narodna banka Srbije se 9. jula na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila za 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu
Relja Ognjenović, direktor PIO fonda, demantuje tvrdnju Ekološkog ustanka da je račun ovog Fonda u blokadi. Ipak, Narodna banka Srbije u saopštenju navodi da račun jeste bio privremeno blokiran
Građni su sve češće prinuđeni da uzimaju kredite i to one najskuplje - keš kredite. Uprkos pričama o zlatnom srpskom dobu, primanja često ne mogu da pokriju životne troškove
Dinaraska sredstva bila su namenjena za neophodnu isplatu plata, penzija, socijalnih davanja i drugih plaćanja Srbima na Ksovu i Metohiji, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) povodom izjava kosovskih vlasti u vezi sa onemogućavanjem unosa dinara u pokrajinu
Iz Centralne banke Kosova i Vlade Kosova rekli su juče da neće biti kažnjavanja i da će obezbediti tranzicioni period – ali se ne zna koliko će on trajati
Među falsifikatima su se najviše našle dinarske novčanice od 2000 dinara. Potom novčanice apoena od 1000 i 500 dinara. Izraženo u procentima, ta tri apoena zajedno čine 89,50 odsto ukupnog broja falsifikovanog gotovog novca otkrivenog u istom periodu
Narodna banka Srbije je na 15 meseci ograničila kamatu na stambene kredite do 200.000 evra
Narodna banka ograničila je na 15 meseci kamate na stambene kredite do 200.000 evra. Banke posle isteka roka neće imati pravo da traže od građana da im nadoknade tu razliku
“Za Srbiju nije samo nepovoljan rast cene energenata, nego i što će Nemačka, Italija i Austrija, nama glavna izvozna tržišta, ali i zemlje odakle dobijamo dobar deo stranih investicija, biti prilično pogođene razvojem događaja, tako da se to odražava na našu ekonomiju i kroz trgovinski i kroz investicioni kanal. Trpećemo inflatorne pritiske kao i svi, ali bi za odbranu od viših cena sa međunarodnog tržišta bilo dobro da Srbija u ovim uslovima pokuša da održi sve trgovačke odnose koje može”
U nastojanju da obuzdaju tvrdoglavo visoku inflaciju američke Federalne rezerve utiru put za povećanje referentnih kamatnih stopa sledeće godine. To bi, pored ostalog, ugrozilo refinansiranje dugova zemalja u razvoju. Prema podacima Narodne banke Srbije ukupan spoljni dug Srbije je 30. juna iznosio 31,961 milijardi evra
