Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
“Za razliku od politike, izgradnja mira kaže sledeće: ili ćemo da naučimo da živimo jedni s drugima ili ćemo zauvek da živimo jedni protiv drugih. I onda kako može jedan režim koji nas okreće jedne protiv drugih da ti kaže kako ćeš sa nekim drugim narodom da živiš zajedno? Nema ništa od toga. Na sreću ili na nesreću, taj režim se ne pita šta bi ti ljudi voleli nego su im došli na vrata neki malo moćniji od njih pa su rekli ‘Dobro, dosta smo se igrali, sad dža ili bu’. I mi sad živimo čekajući da vidimo da li je dža ili bu”
Na još jednu najavu Vučića da neće biti predsednik naprednjaka, Miloš Vučević je rekao da je "apsolutno raspoloženje u stranci da Aleksandar Vučić nastavi da je vodi"
Zašto je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otelovljenje onog dela Srbije koji se u potpunosti predao, digao ruke od nade da može bolje i drugačije, te pristao da bude sve što Vučić hoće, upitalo se „Vreme“ u broju 1652
Dačić je nekrunisani kralj ronjenja u političkom mulju, Vučić je dokazao da je entitet za sebe, Jovanović je uspeo da postane najtraženija udavača ove sezone; Ujedinjeni su igrali ziheraški i sada ližu rane, a Šapić se dezintegrisao. Negde između partijske čaše mogu da se tumače i kao polupune, i kao poluprazne
„Valjda je Jorgovanka Tabaković zamrzla status zamenice zbog funkcije guvernerke Narodne banke Srbije. A i da nije zamrzla status teško da bi imala prave liderske ambicije nakon što je javno rekla da svom partijskom šefu često kaže: ‚Aleksandre, da li te je dostojan ovaj narod?‘ Ona titoistička – ’najveći sin naših naroda’ – ma koliko poltronska, nije u sebi nosila prezir prema narodu“
EPS saopštava da će zbog „nerazjašnjenih okolnosti“ i „namernih grešaka u radu“ krivce za kolaps TENT-a tražiti policija i bezbednosne službe. Istraga će, dakle, ići u pravcu nekakvih trećekolonaša i sabotera, a ne poptuno nekompetentnog naprednjačkog kadra u koje spada i sam v. d. direktor Milorad Grčić
Dok je veliki deo Srbije bez struje ili grejanja, nadležni krive "vlažan i težak sneg". Kritičari, međutim, kažu da je ovo ishod dugogodišnjeg nestručnog upravljanja velikim sistemima poput TENT-a, Elektroprivrede ili Kolubarskih kopova
Počela je igra živaca, izdržljivosti, upornosti i strpljenja koju je predsednik Srbije otkako je na vlasti uvek dobijao. Uprkos otežavajućim okolnostima na ulice je izašlo dovoljno ljudi da blokiraju saobraćajnice i da policiju odvrate da interveniše. Predsednik Srbije sebi ne može da dozvoli da ga još jednom porazi „ulica“. Do izbora je ostalo nepuna četiri meseca
Opozicioni lideri su shvatili da bi pitanje Rio Tinta moglo da stvori priželjkivanu referendumsku atmosferu o ostanku Aleksandra Vučića na vlasti, samo se ne slažu oko taktike kako da iskoriste probuđenu ekološku svest građana. Moglo bi se reći da je Vučićev tim napravio toliko očigledan prekršaj u kaznenom prostoru, da sudija nije mogao da ga ignoriše. Pitanje je samo ko će i kako da izvede penal i da li golman ima strah od jedanaesterca
Kako će se salto mortale Aleksandra Vučića sa zakonima o eksproprijaciji i referendumu osetiti u njegovim redovima? Pred čitaocima je nacrt ideje bez izmena i dopuna
Zabrinjavajuće za vlast bi trebalo da bude što je na proteste izašao značajan broj ljudi i što je nekolicina mladih aktivista pokazala velike organizacione sposobnosti i nimalo straha, pod režimom čija je jedna od poluga vlasti zastrašivanje. Tamo gde je bilo provokacija demonstranti nisu ustuknuli. Konačno je na građanskim protestima došlo do smene generacija. Do izbora je ostalo još četiri meseca
Kako je režim prepustio državni monopol sile svojim paravojnim jedinicima i pokrenuo novu kampanju demoniziranja političkih protivnika
I pored toga što je najdugovečniji gradonačelnik Balaševićevog grada, što ne silazi sa lokalnih ekrana i novinskih stubaca, što se visoko vinuo u političkom životu zemlje, Vučević i dalje odaje utisak čoveka koji se na tom mestu našao sasvim slučajno. Kao da je neko organizovao katastrofalno loš kasting i izabrao potpuno pogrešnog glumca za glavnu ulogu
Duh Voje Šešelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na vodi i brzu prugu do Pešte. Ni njima, kao ni Voji Šešelju, argumenti ne znače ništa: važna je njihova volja
