U Evropi je počeo novi rat. Ruska vojska je bombardovala vojnu infrastrukturu širom Ukrajine. Ruske specijalne jedinice prodirale su na ukrajinsku teritoriju iz svih pravaca i bez većeg otpora zauzimale strateške tačke. Proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Ima mrtvih i ranjenih
Putin je naredio napad na Ukrajinu. Ruske trupe sa više strana prelaze ukrajinsku granicu. Dok Putin govori o „demilitarizaciji“, na delu je vojna agresija koja bi ubrzo mogla da se pretvori i krvavi rat širih razmera. U ovom trenutku nije jasno na koji način će odgovoriti ukrajinske oružane snage
Čak i da vojno ne napadne, Rusija permanentnim držanjem tenzija može ekonomski teško da ošteti Ukrajinu. Šteta je već sada ogromna, kapital beži, investitori zaobilaze viskorizična područja, a pomoć Zapada je oskudna
Putin na očigled celog sveta sa Ukrajinom može da se igra kao mačka sa ulovljenim mišem: može da pošalje „mirovne trupe“ u novostvorene proruske nezavisne republike i obezbedi granicu razdvajanja sa ostatkom Ukrajine; može da zauzme dodatni pojas razdvajanja, čisto reda radi; može da uspostavi kopneni pojas između već formalno anektiranog Krima i Donbasa; može da naredi invaziju na Kijev i uspostavi proruski režim. I niko ne može da ga spreči
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
U nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Zapad licitira da li će Rusija napasti Ukrajinu za katolički ili za pravoslavni Božić, za Novu godinu, u vreme zimske Olimpijade u Kini, ili će čekati kinesku Novu godinu. U opštem metežu niko ne sluša šta zapravo govori predsednik Rusije
Vladimir Putin je poručio Džozefu Bajdenu da Rusija „nema više kuda da se povlači“, da „ne može da toleriše“ da se u Ukrajini postave rakete koje za desetak minuta mogu da detoniraju u Moskvi i da će na sve „neprijateljske“ poteze Rusija „adekvatno“ odgovoriti. Ukoliko zaista dođe do vojne intervencije Rusije u Donbasu, pitanje interpretacije će biti da li je „napala“ Ukrajinu, ili „brani rusko stanovništvo od agresije“. Iza zveckanja oružja po pitanju Ukrajine valja se, međutim, štošta drugo što je podložno pregovorima
