Nobelove nagrade se dodeljuju od 1901. godine, ali osim prestiža, ova priznanja nose i interesantne priče. Od najmlađih i najstarijih laureata, do onih koji su nagradu primili u odsustvu, saznajte više o zanimljivim činjenicama vezanim za Nobelovu nagradu
Nobelove nagrade kroz zanimljivosti koje niste znali Podsetimo, ove nedelje se saopštavaju imena dobitnika Nobelovih nagrada. Znate li ko su najstariji, a ko najmlađi dobitnici? Koliko ima žena dobitnica? Kome je sve dodeljena nagrada u odsustvu? I zašto nema nagrade za matematiku? Nobelove nagrade se od 1901. godine dodeljuju ljudima i organizacijama koji su, prema oceni žirija, dali izuzetan doprinos napretku čovečanstva. Imena ovogodišnjih dobitnika biće objavljivana od ovog ponedeljka, a mi vam donosimo pregled nekih zanimljivih i neobičnih činjenica o tim prestižnim nagradama: Najmlađi i najstariji dobitnici Pakistanska aktivistkinja Malala Jusafzai 2014. postala je najmlađa dobitnica Nobelovih nagrada u istoriji. Tada je imala 17 godina. Godine 1915, sa 25 godina, Australijanac Lorens Brag je, zajedno sa ocem, dobio Nobelovu nagradu za fiziku za rad u koji je bio uključen od kada je imao 21 godinu. Iračka Jezidka, Nadia Murad, takođe je imala samo 25 godina kada je 2018. dobila Nobelovu nagradu za mir. Najstariji dobitnik Nobelove nagrade u vreme dodele bio je američki fizičar Džon B. Gudinaf, koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 2019, kada je imao 97 godina, za doprinos razvoju modernih litijum-jonskih baterija. Godinu dana ranije, njegov sunarodnik Artur Eškin dobio je Nobelovu nagradu za fiziku u 96. godini. Malo žena među dobitnicima U različitim kategorijama od 1901. godine, Nobelove nagrade su pripale ženama samo 65 puta. Jedna od njih je bila ujedno i prva osoba koja je dva puta nagrađena Nobelovom nagradom: Francuskinja Mari Kiri, rođena u Poljskoj, dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903. i Nobelovu nagradu za hemiju 1911. godine. Nobelove nagrade su, dakle, oblast u kojoj dominiraju muškarci. To se, međutim, polako menja. Od početka ovog veka odlikovano je 35 žena, više nego u prethodne dve decenije. U 2009. rekordnih pet žena dobilo je nagrade, uključujući i prvu ženu koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju, američku naučnicu Elinor Ostrom. Zašto nema nagrade za matematiku? Postoje Nobelove nagrade za medicinu, hemiju i fiziku, ali ne postoji za matematiku. Dugo se verovalo da je osnivač nagrade, Alfred Nobel, želeo da se na taj način osveti ljubavniku svoje ljubavnice, matematičaru Magnusu Gesti Mitag-Lefleru. Istraživači su tu legendu opovrgli tek 1980-ih. Sledeće objašnjenje je uverljivije: kada je Nobel 1895. napisao svoj testament u kojem je dodelio nagrade, u Švedskoj je već postojala poznata nagrada za matematiku. Osim toga, primenjene prirodne nauke su početkom 20. veka uživale veći ugled od matematike. Dodela nagrada u odsustvu Poslednjih decenija nekoliko dobitnika Nobelove nagrade za mir nije moglo da primi svoje nagrade u Oslu. Novinar i pacifista Karl fon Osjecki bio je u nacističkom koncentracionom logoru kada je 1936. dobio nagradu. Sovjetskog naučnika i disidenta Andreja Saharova u Oslu je 1975. morala da predstavlja njegova supruga Jelena Boner. Lider poljskog sindikata „Solidarnost“ Leh Valensa odbio je 1983. da otputuje u Oslo iz straha da neće moći da se vrati u svoju zemlju. Opoziciona liderka Mjanmara Aung San Su Ći bila je u kućnom pritvoru kada joj je 1991. godine odata počast. Iako joj je vojna hunta dozvolila da otputuje u Oslo, Su Ći je to odbila, takođe zbog straha da neće moći da se vrati kući. Dobitnik iz 2010, kineski disident Liu Sjabo, bio je u to vreme u zatvoru. Njegova stolica ostala je upadljivo prazna na ceremoniji dodele nagrada. Godine 2022. zatvoreni beloruski aktivista za ljudska prava Ales Bjaljacki takođe nije mogao da primi Nobelovu nagradu za mir – u Oslu ga je predstavljala njegova supruga Natalija Pinčuk. Prošle godine tokom ceremonije dodele nagrade iranski aktivista za ljudska prava Narges Mohamadi boravio je u ozloglašenom zatvoru „Evin“ u Teheranu. Nagrade se (više) ne dodeljuju posthumno Od 1974. godine, statut Nobelove fondacije navodi da se nagrade ne mogu dodeljivati posthumno – osim ako smrt ne nastupi nakon proglašenja pobednika. Pre toga su samo dve osobe posthumno dobile Nobelovu nagradu: dvojica Šveđana, Dag Hamaršeld i Erik Aksel Karlfeld. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Hamaršeld dobio je Nobelovu nagradu za mir 1961. godine, ubrzo nakon što je poginuo u avionskoj nesreći u Africi. Pesnik Karlfeld dobio je 1931. Nobelovu nagradu za književnost ubrzo nakon svoje smrti. Nakon što je 2011. godine Nobelova nagrada za medicinu dodeljena Kanađaninu Ralfu Štajnmanu, objavljeno je da je preminuo tri dana ranije. Nobelova fondacija odlučila je da nastavi da ubraja Štajnmana među dobitnike nagrade. Svečana dodela 10. decembra Dobitnici Nobelovih nagrada proglašavaju se svake godine početkom oktobra, ali se nagrade uručuju tek 10. decembra: one u kategorijama nauke, književnosti i ekonomije u glavnom gradu Švedske, Stokholmu, a Nobelova nagrada za mir u glavnom gradu Norveške, Oslu. Desetog decembra je godišnjica smrti osnivača, Alfreda Nobela. Taj švedski hemičar i pronalazač dinamita živeo je od 1833. do 1896. godine. Nakon dodele nagrada u Stokholmu održava se banket u gradskoj većnici sa oko 1.300 zvanica. U Oslu, takođe u gradskoj većnici, okuplja se oko hiljadu pozvanih gostiju, među kojima su obično norveški kraljevski par, diplomate i druge poznate ličnosti. Kasnije se u hotelu „Grand“ priređuje banket za nešto manje društvo.', 'pageDate': '2024-10-07 11:34:03', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });BREAKING NEWS The 2024 #NobelPrize in Physiology or Medicine has been awarded to Victor Ambros and Gary Ruvkun for the discovery of microRNA and its role in post-transcriptional gene regulation. pic.twitter.com/rg3iuN6pgY
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2024
