Poznato je da u našoj javnoj politici imamo dosta problema sa definisanjem prioriteta budžetskih projekata. Zašto potrošnja na vojsku i policiju raste brže od potrošnje na, recimo, obrazovanje? Zašto se grade stadioni kada delovi Srbije nemaju vodovod i kanalizaciju? Zašto se grade bolnice koje posle ne rade? Zašto se smanjuje zeleni prostor po gradovima, a uvećava poslovni prostor
Šta se sve može sa 17,8 milijardi evra koliko će se investirati za EKSPO i još ponešto? O kakvim se investicijama radi? Kuda vodi takvo ulaganje? I kakve to veze ima sa još većim otvaranjem prostora za korupciju? Pitanja se nižu, a odgovora je malo. Ono što znamo je da je reč o novcu s kojim bi se, prema rečima profesora FEFA fakulteta Gorana Radosavljevića, mogla izgraditi Srbija, da izgleda dosta bolje nego danas. Jer, kako kaže, godišnje investicije iz javnih sredstava na nivou čitave zemlje iznose oko sedam milijardi. Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da dug koji košta više nego privredni rast jeste srljanje u propast
Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027 (Lex specialis EXPO), suštinski legalizuje korupciju i omogućava da se državni novac i krediti za izgradnju svih objekata i linijske infrastrukture potroše zaobilazeći sve procedure o javnim nabavkama
U 2022. i 2023. godini dodeljeno je 214 projekata "fantomskim" organizacijama, što u dinarima iznosi 229,5 miliona. Budžet za kulturu je niži nego prošle godine. Ministarstvo se oglušuje o predloge umetnika kako da se bolje živi
Srbija će emitovati dugoročne državne hartije od vrednosti ukupnog iznosa od 340 miliona evra, objavila je danas „Nova ekonomija“ pozivajući se na odluke Vlade u koje je imala uvid. Obveznice će se prodavati putem direktne pogodbe sa kvalifikovanim investitorom
