Ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je nove izmene na autoputu kroz Beograd koji se od sada zove motoput. Tokom narednih 50 dana radiće se i na zameni tabli, a žuta traka ostaje otvorena samo za vozila hitne službe
Protesti će ove nedelje biti organizovani u preko 30 gradova širom Srbije. Narodni poslanik Radomir Lazović je rekao da će šetnja ići od Trga ispred Skupštine Srbije do Palate pravde, a zatim će na Mostarskoj petlji biti blokiran auto-put
I ove subote nastavljene su „Blokade za život“ na deset lokacija širom Srbije. Zahtevi isti kao i svakog puta: da se javnosti da na uvid sve što je do sada potpisano sa kompanijom Rio Tinto i da se projekat „Jadar“ izbriše iz republičkog Prostornog plana. Sa blokadama neće stati dok Rio Tintu ne vide leđa, a za narednu subotu najavljen je veliki protest u Beogadu
Ekološke organizacije pozvale su na blokadu saobraćajnica u Beogradu od 14 do 16 časova. Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da policija neće intervenisati
Prevod
Pošto sam ušla u deo za elektronsku naplatu putarine (ENP), tag mi je učitan. Vozilo ispred mene izlazilo je iz rampe, ona se spustila, zatim i podigla, ja sam krenula, ali pri vrhu šoferšajbne videla sam kako rampa kreće da se spušta. Dala sam gas, ali nedovoljno da prođem.
Odmah sam prešla u zaustavnu traku i pozvala Puteve Srbije s pitanjem: „Da li znate da vam rampe padaju?“
Rekli su mi da odem u policiju odmah tu i prijavim incident, kako bi se napravio uviđaj.
Policajci mi kažu da i ja mogu da snosim krivicu – ukoliko je došlo do oštećenja rampe. Ko samo ode sa lica mesta tek može da nadrlja. I još policajci kažu da ovo viđaju u proseku dvaput u toku smene.
Da ovakvi slučajevi nisu retkost, potvrđuje mi i Aleksandar Gmitrović koji radi na naplatnoj rampi. „Da ne kažem baš u toku svake smene, ali jednom u dve smene to mora da se desi. Dešava se češće nego što možemo da zamislimo.“
Viđao je i veće incidente, poput lomljenja šoferšajbne, retrovizora ili većeg oštećenja karoserije.
„U 99 odsto slučajeva, reč je o grešci korisnika tag uređaja. Ne mora da bude greška vozača kojem je rampa udarila auto, može se raditi o grešci onog ispred. Ako vozilo ispred nije adekvatno koristilo tag uređaj, a vi ste previše blizu njemu i učitan je vaš tag, podiže se rampa. On prođe, a pošto je rampa registrovala samo jedan uređaj, ona može pasti na vaš auto dok prolazite“, pojašnjava Gmitrović.
U Putevima mi isto kažu da su najčešći razlozi nepravilno korišćenje taga, prevelika brzina, nedovoljno odstojanje.
Najčešći razlozi za pad rampe su, navode, neprilagođena brzina u ENP saobraćajnim trakama, nedovoljno odstojanje, te da vozač ne registruje zvučni signal očitavanja tag uređaja.
„Propisano ograničenje brzine u zonama naplatanih stanica je 40 km/h, dok je preporučena brzina prolaska kroz ENP saobraćajne trake 30 km/h. Vozači koji voze neprilagođenom brzinom prolaze za vozilom ispred, ne čekajući da se prethodno spusti rampa”, navode u odgovoru iz Puteva Srbije.
Kako dodaju, vozači ne drže odstojanje iza prethodnog vozila koje obavlja svoju transakciju očitavanja tag uređaja, prolaska kroz naplatni kanal i spuštanja rampe, već se „prilepe” za vozilo ispred i u tom slučaju može doći do neadekvatnog očitavanja tag uređaja i spuštanja rampe na vozilo.
To doduše ne objašnjava baš zašto rampe – u 28 odsto prijavljenih slučajeva – padaju na vozila i kad se plaća ručno.
„Učesnik u saobraćaju ne sačeka da vozilo ispred završi transakciju (uzme magnetnu karticu iz distributera i prođe kroz saobraćajnu traku nakon čega se spušta rampa), već se približi vozilu i na taj način može doći do neadekvatne detekcije vozila na traci i spuštanja rampe na vozilo”, navode iz Puteva Srbije.
Malo zabeleženih slučajeva godišnje
No, statistika zvanično deluje bezazleno. Putevi su u prethodnih godinu dana zabeležili 85 udara rampi na više od 165 miliona transakcija. Ispada da su šanse da vam rampa ošteti vozilo jedan prema dva miliona.
Matematika mi se ne uklapa. Ako su po rečima policije i radnika na rampi takvi incidenti gotovo svakodnevni, brojka koju imaju nadležni je smešno mala. Moguće jer evidentiraju samo slučajeve u kojima je pokrenut nekakav postupak.
Crvić sumnje da je u mom slučaju možda ipak greška u sistemu proradio je kada me je policajac pitao da li se radi o drugoj ili trećoj traci s leva, kao da već zna da se tu najčešće incidenti dešavaju.
Incidenti su najčešći na naplatnim stanicama koje su najviše opterećene - „Vrčin“, „Stara Pazova”, „Mali Požarevac“, „Novi Sad jug“, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“.
„Na osnovu podataka sa terena, analiziramo incident i da li je moguće dodatno unaprediti sistem tako da se incidenti spreče čak i ako nisu krivica sistema“, navode.
Kako bilo, vozite oprezno, smanjite brzinu i držite odstojanje. A da li se neka odšteta može dobiti ako je kriv sistem? To vam ne mogu reći jer sam digla ruke od „daljih koraka“ – šteta je maltene nepostojeća, a vreme dragoceno.
Jedan odlazak kući pretvorio se u malu neprijatnu avanturu. Naplatna rampa na autoputu i izlazu iz Beograda u smeru ka Nišu udarila mi je o krov automobila.
Udarilo je baš iznad moje glave, ali je „fićko“ prošao s manjom ogrebotinom. Ja sam pak završila u policijskoj kućici tik uz naplatnu rampu, da bih kasnije danima pokušavala da saznam ko je kriv i kako je moguće da rampe padaju.
Ako pitate Puteve Srbije i Institut „Mihajlo Pupim“ – prvi upravljaju putevima, drugi brinu o rampama – čućete da ste verovatno sami krivi.
O ovakvim slučajevima ranije sam slušala i viđala snimke po društvenim mrežama, ali ovog puta dogodilo se meni.
Pošto sam ušla u deo za elektronsku naplatu putarine (ENP), tag mi je učitan. Vozilo ispred mene izlazilo je iz rampe, ona se spustila, zatim i podigla, ja sam krenula, ali pri vrhu šoferšajbne videla sam kako rampa kreće da se spušta. Dala sam gas, ali nedovoljno da prođem.
Odmah sam prešla u zaustavnu traku i pozvala Puteve Srbije s pitanjem: „Da li znate da vam rampe padaju?“
Rekli su mi da odem u policiju odmah tu i prijavim incident, kako bi se napravio uviđaj.
Policajci mi kažu da i ja mogu da snosim krivicu – ukoliko je došlo do oštećenja rampe. Ko samo ode sa lica mesta tek može da nadrlja. I još policajci kažu da ovo viđaju u proseku dvaput u toku smene.
Da ovakvi slučajevi nisu retkost, potvrđuje mi i Aleksandar Gmitrović koji radi na naplatnoj rampi. „Da ne kažem baš u toku svake smene, ali jednom u dve smene to mora da se desi. Dešava se češće nego što možemo da zamislimo.“
Viđao je i veće incidente, poput lomljenja šoferšajbne, retrovizora ili većeg oštećenja karoserije.
„U 99 odsto slučajeva, reč je o grešci korisnika tag uređaja. Ne mora da bude greška vozača kojem je rampa udarila auto, može se raditi o grešci onog ispred. Ako vozilo ispred nije adekvatno koristilo tag uređaj, a vi ste previše blizu njemu i učitan je vaš tag, podiže se rampa. On prođe, a pošto je rampa registrovala samo jedan uređaj, ona može pasti na vaš auto dok prolazite“, pojašnjava Gmitrović.
U Putevima mi isto kažu da su najčešći razlozi nepravilno korišćenje taga, prevelika brzina, nedovoljno odstojanje.
Najčešći razlozi za pad rampe su, navode, neprilagođena brzina u ENP saobraćajnim trakama, nedovoljno odstojanje, te da vozač ne registruje zvučni signal očitavanja tag uređaja.
„Propisano ograničenje brzine u zonama naplatanih stanica je 40 km/h, dok je preporučena brzina prolaska kroz ENP saobraćajne trake 30 km/h. Vozači koji voze neprilagođenom brzinom prolaze za vozilom ispred, ne čekajući da se prethodno spusti rampa”, navode u odgovoru iz Puteva Srbije.
Kako dodaju, vozači ne drže odstojanje iza prethodnog vozila koje obavlja svoju transakciju očitavanja tag uređaja, prolaska kroz naplatni kanal i spuštanja rampe, već se „prilepe” za vozilo ispred i u tom slučaju može doći do neadekvatnog očitavanja tag uređaja i spuštanja rampe na vozilo.
To doduše ne objašnjava baš zašto rampe – u 28 odsto prijavljenih slučajeva – padaju na vozila i kad se plaća ručno.
„Učesnik u saobraćaju ne sačeka da vozilo ispred završi transakciju (uzme magnetnu karticu iz distributera i prođe kroz saobraćajnu traku nakon čega se spušta rampa), već se približi vozilu i na taj način može doći do neadekvatne detekcije vozila na traci i spuštanja rampe na vozilo”, navode iz Puteva Srbije.
Malo zabeleženih slučajeva godišnje
No, statistika zvanično deluje bezazleno. Putevi su u prethodnih godinu dana zabeležili 85 udara rampi na više od 165 miliona transakcija. Ispada da su šanse da vam rampa ošteti vozilo jedan prema dva miliona.
Matematika mi se ne uklapa. Ako su po rečima policije i radnika na rampi takvi incidenti gotovo svakodnevni, brojka koju imaju nadležni je smešno mala. Moguće jer evidentiraju samo slučajeve u kojima je pokrenut nekakav postupak.
Crvić sumnje da je u mom slučaju možda ipak greška u sistemu proradio je kada me je policajac pitao da li se radi o drugoj ili trećoj traci s leva, kao da već zna da se tu najčešće incidenti dešavaju.
Incidenti su najčešći na naplatnim stanicama koje su najviše opterećene - „Vrčin“, „Stara Pazova”, „Mali Požarevac“, „Novi Sad jug“, kažu u Institutu „Mihajlo Pupin“.
„Na osnovu podataka sa terena, analiziramo incident i da li je moguće dodatno unaprediti sistem tako da se incidenti spreče čak i ako nisu krivica sistema“, navode.
Kako bilo, vozite oprezno, smanjite brzinu i držite odstojanje. A da li se neka odšteta može dobiti ako je kriv sistem? To vam ne mogu reći jer sam digla ruke od „daljih koraka“ – šteta je maltene nepostojeća, a vreme dragoceno.
