Tri zemljotresa, od kojih su dva bila 4,1 stepena Rihterove skale i jedan od 4,4, zabeležena su rano jutros (8. januar) u morskom području kod grčkog ostrva Santorini
Prema podacima Geodinamičkog instituta Nacionalne opservatorije Atine, najnoviji potresi na Santoriniju su se dogodili oko pet časova ujutru (8. januar) na području između ostrva Santorini i Amorgos, prenose grčki mediji. Sva tri zemljotresa na ovom ostrvu u Grčkoj okarakterisana su kao slabiji, a seizmolozi ne očekuju jače potrese.
Hiljade zemljotresa zabeleženo je od nedelje (2. februar), dok je u sredu bio najjači od 5,2 stepeni po Rihteru. Prema poslednjim procenama stručnjaka, sve su manje šanse za mogućnost da ostrvo pogodi zemljotres jačine 6, 6,1 ili 6,2 stepena Rihterove skale.
Desetine podrhtavanja i dalje se, ipak, beleže na tom području svakog dana.
Usled intenzivne seizmološke aktivnosti grčka vlada proglasila je vanredno stanje na Santoriniju. Tri četvrtine od 15.000 stanovnika koji su stalno naseljeni na Santoriniju je evakuisano.
Otkud toliko potresa
Stručnjaci se slažu da ostrvo doživljava ono što je grčki premijer nazvao „ekstremnim i zamršenim geološkim fenomenom“.
„To je zaista bez presedana, nikada ranije nismo videli nešto ovako u modernim vremenima u Grčkoj“, rekao je za BBC Atanasios Ganas iz Nacionalne opservatorije u Atini.
Santorini leži na Helenskom vulkanskom luku – lancu ostrva stvorenih nakon erupcija vulkana.
Međutim poslednja veća erupcija zabeležena je još 50-tih godina prošlog veka i razlog trenutnih seizmoloških aktivnosti ne može da se poveže sa aktivnostima vulkana.
Veliki broj zemljotresa na relativno malom području ne uklapa se u uobičajeni obrazac kada se posle glavnog udara beleži više naknadnih potresa.
Naučnici veruju da je seizmološka aktivnost počela još prošlog leta buđenjem vulkana na Santoriniju. U januaru je zabeležen nalet seizmičke aktivnosti sa manjim zemljotresima, koje su eskalirale prošle nedelje.
Doktorka Margarita Segou iz Britanskog geološkog zavoda opisala je da se potresi dešavaju svakodnevno u pulsevima. Ona kaže da obično kada se dogodi značajniji zemljotres, na primer jačine četiri, seizmičnost se povećava jedan do dva sata, ali zatim dolazi do ponovne relaksacije.
Međutim, do smirivanja tla još nije došlo i naučnici ne mogu da zaključe do kada bi ovakva situacija mogla da traje. Grčke vlasti upozoravaju da bi aktivnosti mogle da potraju nedeljama.
Ono što sve brine je što ne znaju da li je glavni potres prošao u sredu ili tek sledi. Ono u čemu se naučnici slažu da ono što se sada dešava na Santoriniju ne liči na vulkanske zemljotrese, koji imaju karakterističane niskofrekventne talase.
Izvor: RTS/Tanjug/BBC/Gardijan
Palestinska militantna grupa Hamas oslobodila je tri izraelska taoca u okviru sporazuma o primirju sa Izraelom. Tel Aviv će, sa druge strane, osloboditi 183 palestinska zatvorenika, ali tek kada se uvere da su tri taoca na bezbednom
U ovom trenutku, na planeti traje još najmanje 40 različitih protesta, a u poslednji osam godina organizovano čak 800 širom sveta
Između betonskih prepreka na granici sa Belorusijom Poljaci su razapeli bodljikavu žicu. Mnogo bodljikave žice. A iza toga je uski puteljak, duž granične ograde visoke pet i po metara. Kamere, termo-senzori, podzemni kablovi
Razbijanje Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kojom sada rukovodi milijarder Ilon Mask, izazvalo je oduševljenje u Kremlju. Slave i političke vrhuške Mađarske, Belorusije i Srbije. Za to postoji dobar razlog
Američki predsednik Donald Tramp je na konferenciji sa izrealskim premijerom Netanjahuom objavio plan o „preuzimanju” Pojasa Gaze i raseljavanju Palestinaca. Spoljnopolitički novinar Boško Jakšić za „Vreme“ kaže da je ovaj plan i više nego ciničan, jer podrazumeva raseljavanje „da bi onda mogli da podignu hotele sa pet i sedam zvezdica“
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
