Kod većine svetskih ekonomskih analitičara, grčka kriza izaziva alergiju na sve što je balkansko jer neminovno utiče, u većoj ili manjoj meri, i na ostale zemlje u regionu. Naime, grčka preduzeća, koja su još od sredine devedesetih sledila veoma smelu ekonomsku strategiju, trenutno su najveći investitori u Jugoistočnoj Evropi. Brojevi sami najbolje govore: do kraja 2009. grčka preduzeća su uložila u zemlje Jugoistočne Evrope oko 15 milijardi evra, i to ili otkupljujući problematična preduzeća pred bankrotom ili šireći svoje ekonomske aktivnosti, osnivajući nove fabrike ili filijale već postojećih. Telekomunikacije, banke, industrija cementa, hrane, supermarketi, hoteli i izgradnja raznih konstrukcija, bile su najvažnije oblasti aktiviranja grčkih preduzeća na Balkanu. Samo četiri najveće grčke banke, NBG (National Bank of Greece), Eurobank, Alpha Bank i Piareus Bank, raspolažu sa otprilike 3500 filijala u kojima je zaposleno preko 46.000 ljudi i to u svim zemljama Balkana i u Turskoj. Jedna paušalna procena govori o otprilike 300.000 zaposlenih u firmama koje rade za grčke interese na celom Balkanu, što nije nimalo zanemarljiva cifra.
Sledeći korake čuvenih grčkih trgovaca iz XVIII i XIX veka koji su stekli veliku imovinu šireći trgovinu od obale Egejskog mora pa sve do Beča, grčki biznismeni nisu oklevali da se upuste u rizik ulažući na Balkanu, osećajući kako njihov novac ne odlazi u inostranstvo nego u zemlje naseljene narodima sa kojima ih vežu duboke istorijske, religijske i civilizacijske veze. Budući da vrlo dobro poznaju „balkanski karakter“ te probleme izazvane hroničnom korupcijom i teškom birokratijom kojima je Grčka obilovala kao i ostale balkanske zemlje, Grci su bili automatski aklimatizovani u „balkanske probleme“ i to je bio razlog više zbog kog su verovali da će uspeti.
U vreme kada su Evropljani „držali Miloševićevu Srbiju u zamrzivaču“, grčki OTE (Organismos Tilefonikis Epikoinonias) u saradnji sa italijanskim STET-om, 1997. otkupljuje 49 odsto Telekoma Srbija.
Sve do leta 2008. kada ga je Deutch Telecom otkupio za 30 odsto njegove vrednosti, grčki OTE je bio najveća telekomunikacijska organizacija u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi. Primer OTE-a su sledile i ostale grčke firme, državne i privatne, koje su investirale na Balkanu.
POZAJMLJUJUĆI BALKANCIMA: Grčke banke kao što su NBG, Eurobank, Alpha Bank, Piareus Bank, Marfin, Emporiki itd., kupujući i osnivajući lokalne filijale, stvorile su u poslednjih deset godina veliki lanac banaka u regionu sa pokretnim kapitalom od 50 milijardi evra, što je otprilike 15-20 odsto (varira od zemlje do zemlje) bankarskih aktivnosti na Balkanu. Karakterističan primer predstavlja NBG koja je od 2006. do 2007. kupila za 4,5 milijardi evra 90 odsto turske Finansbanke, koja pak danas donosi oko 30 odsto profita asocijaciji NBG, koja trenutno u samoj Grčkoj beleži gubitke. Međutim, ovo veliko širenje i izlaganje grčkih banaka na Balkanu pokazalo se kao „mač sa dve oštrice“ i to posle 2008. kada je svetska ekonomska kriza stigla i u naše krajeve, vodeći zemlje jednu za drugom u ekonomsku recesiju. Loša finansijska situacija u balkanskim zemljama imala je direktne posledice na grčki bankarski sistem, pošto su se krediti koji kasne sa otplatom povećali sa 4,5 na 10,6 odsto u Rumuniji, a u Bugarskoj sa 2,4 na 6,3 odsto (od ukupnih kredita). To je dovelo u težak položaj hiljade grčkih firmi kao i firme koje štite grčke interese, a koje su aktivne na Balkanu. Konkretno u Bugarskoj aktivno posluje oko 2000 preduzeća sa grčkim interesima (tri milijarde evra čini otprilike ukupna grčka investicija u Bugarskoj), u Rumuniji ima 577 grčkih firmi (investicioni kapital dostiže 3,5 milijardi evra), a u Makedoniji ima oko 280 grčkih preduzeća (među kojima su i rafinerija nafte OKTA, koja pripada Grčkoj naftnoj industriji – Ellenika Petrelaia, Stopanska banka, koja pripada Nacionalnoj grčkoj banci itd.), u Albaniji aktivno radi oko 300 grčkih preduzeća, dok u Srbiji visina grčkih investicija u svim privrednim sektorima dostiže dve milijarde evra.
Sve grčke firme na Balkanu finansiraju se iz grčkih banaka, koje su nekada kreditirale mala i preduzeća srednje veličine, čak i u dalekom Krasnodaru u Rusiji, a danas izbegavaju da daju kredit grčkim preduzećima u Solunu. U jesen 2008. Grčka banka napravila je problem u odnosu na ostale balkanske zemlje kada je grčkim bankama dala nalog da ograniče davanje kredita samo na visinu lokalnih ulaganja. Malo kasnije bila je prinuđena da povuče taj nalog, ali su grčke banke ipak nastavile da pozajmljuju, mada mnogo opreznije. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, grčke banke su se pokazale kao prilično izdržljive i uspešno su podnele pritiske zbog finansijskih otvaranja na tržištu balkanskih zemalja. Sada, međutim, problem nije toliko veliki u balkanskim zemljama koliko u samoj Grčkoj gde su ekonomske aktivnosti ograničene, što vodi u vrtoglavo uvećanje tzv. crvenih kredita, znači problematičnih, koji se ne otplaćuju na vreme i već ih ima više od deset odsto ukupnog broja kredita, koje su uzela grčka domaćinstva i preduzeća. Ali, opasnost od propasti nekih grčkih banaka je ograničena pošto je već određeno deset milijardi evra za dotaciju bankama koje budu imale problem sa gotovinom, i to iz paketa od 110 milijardi evra kredita koji će dobiti Grčka, pošto se ECB obavezao da do 2011. otkupi grčke državne i bankovne deonice.
Ali, ipak, šta bi se desilo na Balkanu u slučaju nestabilnosti ili čak propasti grčkih banaka?
KOLATERALNE ŠTETE. Na nišanu bi se našle balkanske zemlje koje vrše pritisak na svoje valute i na svoje tržište kapitala. Rumunija, koja je već dugo pod nadzorom IMF-a, bila je primorana da prihvati otpuštanje 100.000 državnih službenika. Sve grčke komšije, od Srbije do Turske, mogu u svakom trenutku da dožive destabilizacione napade od strane tržišta sa katastrofalnim posledicama. Jasno je da grčka državno-pravna kriza čini težim ulazak u evrozonu ostalih članica kandidata za EU i to od Baltika pa preko Centralne do Jugoistočne Evrope.
Ali grčka kriza je izazvala još kolateralne štete. U Grčkoj živi i radi oko milion imigranata sa Balkana, najveći broj njih je iz Albanije, manje iz Bugarske i Rumunije. Ovi grčki „gastarbajteri“ šalju sve manje novca svojima u domovinu, sekući tako pupčanu vrpcu kojom su vezani za stotine sela i malih zajednica, preteći da oduzmu i poslednju nadu za razvoj nekim od najsiromašnijih područja u regionu. U Rumuniji je emigrantski novac uložen u njihove banke pao sa 950 miliona na 620 miliona evra u prvom tromesečju 2010. godine, u odnosu na prošlogodišnji. U Bugarskoj je ulog u bankama pao za 11 odsto. Stroge ekonomske mere i ograničenja koja je uvela grčka vlada, primoravaju mnoge albanske imigrante da se vrate svojim kućama, pošto više u Grčkoj ne mogu lako da nađu posao. Ograničena ulaganja imigranata u Grčkoj u banke svojih zemalja sigurno će se osetiti na tržištima poput albanskog. Rumunija je takođe pogođena istim smanjenjem ulaganja od strane svojih građana koji su masovno emigrirali u Španiju, u kojoj je nezaposlenost prešla preko 20 odsto.
„IZ JEDNOG ZLA JOŠ HILJADU SE RAĐA„: Konačno grčka kriza utiče i na političku te geopolitičku ravnotežu u regionu. Da bi uštedelo novac, grčko ministarstvo odbrane je 3. juna 2010. donelo odluku da do jeseni povuče veliki deo grčkih mirovnih snaga sa Kosova. Konkretno, od 838 grčkih vojnika, koliko ih je tamo, vratiće se kućama u početku njih 600, a 2011. i ostali, vraćajući na taj način u državni džep oko 25 miliona evra godišnje. Takođe će se povući i jedna od dve grčke ratne fregate koje u okviru NATO-a ratuju protiv gusara u Somaliji. Vrlo verovatno da će uslediti i povlačenje doduše malobrojnih grčkih snaga koje se nalaze u Avganistanu.
Međutim, uprkos teškom položaju u kome se danas nalazi, Grčka ima velike mogućnosti razvoja i jednog dinamičkog povratka na Balkan. Čak i najpesimističniji analitičari priznaju kako je Grčka zemlja sa ogromnom istorijom i civilizacijom. Ne prestaje da bude jedna od najomiljenijih turističkih destinacija u Evropi, te sa više od 16 miliona posetilaca godišnje raspolaže najvećom trgovačkom armadom na svetu, ima ogromno privatno bogatstvo, a ulozi grčkih građana samo u grčkim bankama, ne računajući strane, stižu do 270 milijardi evra. Osim toga, treba reći da je Grčka nastanjena i vrednim i ambicioznim stanovništvom. Ono što joj trenutno nedostaje jeste jedan jasan plan i vizija budućnosti, jedan novi identitet. Što ga pre pronađe, to bolje i za ostale balkanske zemlje jer su, kao što istorija uči, sudbine svih zemalja u regionu veoma povezane i uloga Grčke nastavlja da bude važna u pokušaju da sve zemlje regiona na kraju budu zajedno u jednoj evropskoj Zajednici.
U periodu kada grčka turistička industrija prolazi kroz težak period, pošto se predviđa pad priliva turista bar za deset odsto u 2010. godini, postoji i mala nada da to smanjenje bude ipak manje nego što se predviđa. Razlog za nadu dolazi od očekivanog povećanja priliva turista iz balkanskih zemalja. Ove godine se očekuje da iznenađenje za grčki turizam dođe iz Srbije. Ukidanjem viza pala je i poslednja brana za turistička putovanja građana Srbije u Grčku (osim one finansijske prirode), za koje se smatra da im Grčka predstavlja turističku destinaciju broj jedan. Tako se predviđa povećanje broja srpskih turista u odnosu na prošlu godinu za oko 30 odsto. Uostalom, dobri prijatelji i komšije se u zlu poznaju.
