Uloga nuklearnog oružja u međunarodnim odnosima postaje sve veća iz godine u godinu, pokazuje izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI). „Teško je poverovati da su prošle jedva dve godine otkako su lideri pet najvećih nukleranih sila zajednički ponovili da nuklearni rat ne može biti dobijen i nikada ne sme biti vođen”, rekao je Vilfred Van, direktor SIPRI-jevog Programa za oružje za masovno uništenje
Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) objavio je godišnji izveštaj o proceni stanja naoružanja, razoružanja i međunarodne bezbednosti. Ključni nalazi SIPRI godišnjaka 2024. su da je broj i vrsta nuklearnog oružja u razvoju povećan jer se države sve više oslanjaju na tzv. na nuklearno odvraćanje, kao i da je zabrinjavajuće porastao broj nukleranih bojevih glava koje su spremne za lansiranje.
Devet nukleranih sila — Sjedinjene Američke Države, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja — nastavilo je da modernizuje svoje nuklearne arsenale, stoji u izveštaju.
Od ukupnog globalnog inventara od procenjenih 12.121 bojevih glava u januaru 2024, oko 9585 je bilo u vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu. Od toga, Oko 2100 bojevih glava drži se na balističkim raketama u stanju visoke operativne pripravnosti. Skoro sve te bojeve glave pripadaju Rusiji ili SAD-u, ali se prvi put veruje da i Kina ima neke bojeve glave u visokoj pripravnosti.
„Iako globalno ukupan broj nuklearnih bojevih glava nastavlja da opada kako se oružje iz doba Hladnog rata postepeno demontira, nažalost, i dalje vidimo godišnji porast broja operativnih nuklearnih bojevih glava. Čini se da će se ovaj trend nastaviti i verovatno ubrzati u narednim godinama, što je izuzetno zabrinjavajuće“, rekao je direktor SIPRI-ja Den Smit.
Indija, Pakistan i Severna Koreja teže da razviju sposobnost da raspoređuju više bojevih glava na balističkim raketama, nešto što Rusija, Francuska, Velika Britanija, SAD i Kina već mogu. Ovo bi omogućilo brzo potencijalno povećanje raspoređenih bojevih glava, kao i mogućnost da zemlje sa nuklearnim oružjem prete uništenjem značajno više meta.
Rusija i SAD i dalje dominantne, Kina sve jača
Rusija i SAD zajedno poseduju skoro 90 procenata svog nuklearnog oružja. Čini se da su veličine njihovih odgovarajućih vojnih zaliha ostale relativno stabilne u 2023, iako se procenjuje da je Rusija rasporedila oko 36 više bojevih glava sa operativnim snagama nego u januaru prošle godine.
Transparentnost u vezi sa nuklearnim snagama je opala u obe zemlje nakon što je Rusija u februaru 2022. započela potpunu invaziju na Ukrajinu, a debate oko aranžmana o razmeni informacija o nuklearnom oružju su dobile na značaju.
Bilo je i javnih tvrdnji u 2023. da je Rusija rasporedila nuklearno oružje na teritoriji Belorusije, iako ne postoje konačni dokazi da se stvarno raspoređivanje bojevih glava dogodilo.
SIPRI procenjuje da se veličina kineskog nuklearnog arsenala povećala sa 410 bojevih glava u januaru 2023. na 500 u januaru 2024. i očekuje se da će nastaviti da raste. Po prvi put je moguće da Kina raspoređuje mali broj bojevih nuklearnih glava na rakete tokom mirnodopskog perioda. U zavisnosti od toga kako odluči da strukturira svoje snage, Kina bi potencijalno mogla imati bar isto toliko interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) kao Rusija ili SAD do kraja decenije, iako se očekuje da će njene zalihe nuklearnih bojevih glava ostati mnogo manje.
„Kina širi svoj nuklearni arsenal brže nego bilo koja druga zemlja. Ali u skoro svim državama sa nuklearnim oružjem postoje ili planovi ili značajni pritisci za povećanje nuklearnih snaga“, rekao je Hans M. Kristensen, viši saradnik SIPRI-jevog Programa za oružje za masovno uništenje i direktor Projekta za nuklearne informacije pri Federaciji američkih naučnika.
Kakva je stuacija u drugim zemljama
Iako se ne smatra da je Velika Britanija povećala svoj arsenal nuklearnog oružja u 2023, očekuje se da će se broj njenih bojevih glava povećati u budućnosti. Ovo je i sama britanska vlada najavila 2021, rekavši da će povećati svoj limit sa 225 na 260 bojevih nukleranih glava. Vlada je takođe rekla da više neće javno objavljivati količine nuklearnog oružja, raspoređenih bojevih glava ili raspoređenih raketa.
U 2023. Francuska je nastavila svoje programe za razvoj nuklearne balističke podmornice treće generacije (SSBN) i nove krstareće rakete vazduh-zemlja, kao i za obnovu i unapređenje postojećih sistema.
Indija je blago proširila svoj nuklearni arsenal u 2023. I Indija i Pakistan su nastavili sa razvojem novih vrsta sistema za isporuku nuklearnog oružja u 2023. Dok Pakistanu ostaje glavni fokus nuklearna odbrana od Indije, čini se da Indija sve više stavlja naglasak na oružje dugog dometa, uključujući ono koje može da dosegne ciljeve širom Kine.
Severnoj Koreji i dalje je prioritet vojni nuklearni program kao centralni element nacionalne bezbednosne strategije. SIPRI procenjuje da je zemlja sada sastavila oko 50 bojevih glava i poseduje dovoljno materijala da dostigne ukupno do 90 bojevih glava, što je značajno povećanje u odnosu na procene za januar 2023.
„Kao i nekoliko drugih država sa nuklearnim oružjem, Severna Koreja stavlja novi naglasak na razvoj svog arsenala taktičkog nuklearnog oružja. Shodno tome, raste zabrinutost da Severna Koreja možda namerava da ubrzo upotrebi ovo oružje“, rekao je Met Korda, istraživač saradnik u SIPRI-jevom Programu za oružje za masovno uništenje i viši istraživač Projekta za nuklearne informacije pri Federaciji američkih naučnika.
Veruje se da Izrael — koji javno ne priznaje posedovanje nuklearnog oružja — takođe modernizuje svoj nuklearni arsenal i izgleda da unapređuje svoj reaktor za proizvodnju plutonijuma u Dimoni.
Ratovi u Ukrajini i Gazi dodatno oslabljuju nuklearnu diplomatiju
Kontrola nuklearnog naoružanja i diplomatija razoružanja pretrpele su još veće neuspehe u 2023. U februaru prošle godine, Rusija je najavila da obustavlja svoje učešće u ugovoru Novi START, poslednjem preostalom ugovoru o kontroli nuklearnog naoružanja koji ograničava strateške nuklearne snage Rusije i SAD-a. Kao protivmeru, SAD su takođe obustavile deljenje i objavljivanje podataka o ugovoru.
U novembru, Rusija je povukla svoju ratifikaciju Ugovora o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT), kao razlog navodeći „neravnotežu“ sa SAD-om koji nije ratifikovao ugovor od kada je otvoren za potpisivanje 1996. Međutim, Rusija je potvrdila da će ostati potpisnica i da će nastaviti da učestvuje u radu Organizacije za ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBTO). U međuvremenu, Moskva je nastavila da preti upotrebom nuklearnog oružja u kontekstu zapadne podrške Ukrajini, stoji u uzveštaju SIPRI.
U maju 2024, Rusija je izvela vežbe sa taktičkim nuklearnim oružjem blizu ukrajinske granice.
„Nismo videli da nuklearno oružje igra tako istaknutu ulogu u međunarodnim odnosima od Hladnog rata“, rekao je Vilfred Van, direktor SIPRI-jevog Programa za oružje za masovno uništenje.
„Teško je verovati da su prošle jedva dve godine otkako su lideri pet najvećih nuklearnih sila ponovili da nuklearni rat ne može biti dobijen i nikada ne sme biti vođen”, istakao je Van.
Neformalni sporazum postignut između Irana i SAD-a u junu 2023. činio se da je privremeno deeskalirao tenzije između dve zemlje, koje su se intenzivirale zbog vojne podrške Irana ruskim snagama u Ukrajini. Međutim, početak rata između Izraela i Hamasa u oktobru prekinuo je sporazum, sa posredničkim napadima grupa koje podržava Iran na američke snage u Iraku i Siriji.
Sa pozitivne strane, deluje da je poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Pekingu u junu prošle godine povećala prostor za dijalog između Kine i SAD-a o nizu pitanja, pa i o kontroli naoružanja. Kasnije tokom godine, dve strane su se složile da nastave vojne komunikacije.
Ubistvo američkog influensera Čarlija Kirka, poster-boja desnice i Trampovog pokreta, teško je razumeti ako se ne razume koliki uticaj je taj mladi čovek ostvarivao kroz društvene mreže i svoju organizaciju. Svet je to u kojem se prepliću politika, algoritmi i zakulisni interesi.
Evropska komisija predložila 19. paket sankcija protiv Rusije - posebno na energente
Nakon što je Džimi Kimel skinut sa programa ABC-ja zbog političkih komentara, Donald Tramp sugeriše oduzimanje licenci televizijama koje ga kritikuju. Ništa od ovoga se ne dešava slučajno, jer Tramp od povratka u Belu kuću najavljuje osvetnički pohod na kritičare. Ironično je, ipak, što su baš republikanci poznati po borbi za slobodu svakakvih govora
Trampa držati raspoloženim – po svaku cenu. To je, izgleda, bio plan britanske vlade za državnu posetu američkog predsednika. Čini se da je taj plan uspeo
Karte u jednom pravcu u ekonomskoj klasi za letove u decembru oglašavaju se po ceni između 1.300 i 2.000 evra, a karte u biznis klasi koštaju oko 4.000 evra
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
