Vanzemaljci sa pet zvezdica

Za „Vreme“ iz Rima

Ovih dana u italijanskim medijima dominiraju dva skupa iza zatvorenih vrata. Prvi skup tek treba da počne i reč je o konklavi na kojoj će se izabrati novi papa. Drugi skup je započeo u nedelju, 3. marta, u hotelu Sveti Jovan u Rimu, nedaleko od glavne železničke stanice Termini. Tu se u holu okupilo 163 novoizabranih poslanika i senatora iz pokreta „Pet zvezdica“ na čijem je čelu šezdesetčetvorogodišnji političar, bivši komičar Bepe Grilo.

Budući da nijednom reporteru nije dozvoljeno da uđe, oni su ostali napolju, čekajući da dobiju bilo kakve odgovore koje na kraju nisu dobili. Pritisnuti pitanjima, nakon iznenađujućeg dostignuća svog pokreta koji je prvi put izašao na izbore (25 odsto glasova), neki od novih pridošlica u prostorijama italijanskog Parlamenta izjavili su da je sastanak bio čisto organizacione prirode s ciljem da se usklade procedure, uloge u Parlamentu i načini za razmenu informacija u toku nedelja koje slede. Kako oni tvrde, nije se komentarisalo niti jedno jedino političko pitanje. Odlučili su da sačekaju samog lidera, Bepea Grila i njegovog stručnjaka za odnose sa javnošću Đanroberta Kazaleđa, čiji je dolazak bio očekivan narednog dana, u ponedeljak, 4. marta. Svi se pitaju šta će nova snaga u Parlamentu učiniti.

A politička situacija je blokirana: Levo orijentisana Demokratska partija je dobila većinu u Donjem domu, zahvaljujući izvitoperenom italijanskom glasačkom sistemu, ali ima samo 113 od ukupno 316 senatorskih mesta. Desna koalicija Silvija Berluskonija ima 116, odlazeći tehnokratski premijer Mario Monti samo 18, dok pokret „protiv svega i svačega“, na čijem čelu je Bepe Grilo, ima 54 mesta. Njihovi glasovi su neophodni kako bi se formirala bilo kakva vlada, a šta će senatori Grilovog pokreta da odluče, posve je neizvesno.

ŠAMARI I LEVO I DESNO: Dan nakon izbora, Grilo je iskoristio svoj blog – „zvanični“ instrument pokreta „Pet zvezdica“ – u kojem je nastavio da napada kako vođu Demokratske stranke Pjerluiđija Bersanija tako i Berluskonija. Ova dva lidera, po mišljenju Grila, žele da formiraju „supervladu“ kako bi isključili pokret „Pet zvezdica“, čime bi odbranili privilegije koje su karakterisale „stari sistem“ koji njegov pokret želi da svrgne.

Bersani je, s druge strane, pokušao da stvori prostor za otvaranje političkog dijaloga sa Grilom i u nedavnom televizijskom intervjuu je izjavio da je spreman da predvodi visokostručnu vladu čiji se rad bazira na nekoliko jasnih i jednostavnih načela. O tim načelima će se diskutovati u Parlamentu gde će Bersani zatražiti glasanje za poverenje vladi. Grilo i njegovi sledbenici su već izjavili da neće dati svoje glasove za poverenje vladi koje bilo ko zatraži, već će samo podržati predloge zakona koji „odgovaraju“ programu njihovog pokreta.

Ipak, poenta je samo u jednom: da se formira funkcionalna vlada koja se u Italiji ne bira direktnim glasanjem stanovništva, zbog čega je neophodno izglasavanje poverenja vladi u oba doma Parlamenta. Stoga, ukoliko Grilo – koji se ne kandiduje lično ni za jednu funkciju u vladi – odluči da neće pristati da podrži Bersanija prilikom izglasavanja poverenja, jedina mogućnost biće ponovni vanredni izbori. Tu iskrsava naredni problem, a to je da 15. marta ističe sedmogodišnji mandat predsednika Italije Đorđa Napolitana. On je jedina osoba koja može da raspusti novoizabrani Parlament koji bi trebalo da počne sa radom do polovine marta. Međutim, po italijanskom ustavu, predsednik ne može da raspusti Parlament poslednjih šest meseci svog mandata. Zbog toga Napolitano ne može da raspiše nove izbore i trebalo bi prvo izabrati novog predsednika kako bi se Parlament raspustio, a za to je potrebna dvotrećinska većina u oba parlamentarna doma. Ako iz trećeg pokušaja predsednik nije izabran, potrebna je prosta većina.

Berluskoni je sa svoje strane pokazao neku vrstu dobre volje prema mogućem dogovoru sa Demokratskom strankom, čije je rukovodstvo zatvorilo vrata za dijalog sa bivšim „premijerom-gizdavcem“, čije su nevolje sa zakonodavstvom uzele maha. U suštini, pre samo nekoliko dana, on je optužen za podmićivanje bivšeg senatora Serđa de Gregorija, čiji je glas protiv poverenja vladi 2007. godine bio ključni detonator za obaranje levo orijentisane vlade, čime je popločan put još jednoj Berluskonijevoj pobedi 2008. godine.

NOVI LJUDI: Bepe Grilo sistematično izbegava italijanske novinare dok daje intervjue stranoj štampi. U jednom od stranih listova, nemačkom nedeljniku „Fokus“, tvrdi da italijanska vlada za šest meseci neće imati novac da isplaćuje plate službenicima u državnim ustanovama. Tu tvrdnju nije potkrepio brojkama ili činjenicama.

Sastanak iza zatvorenih vrata između Grila i njegovih sledbenika koji sebe nazivaju „građanima“, kako su jakobinci sebe zvali za vreme Francuske revolucije, prikazan je na njihovom internet-tv-kanalu La Cosa, nakon brojnih tvrdnji medija o nedostatku transparentnosti prilikom donošenja odluka u okviru samog pokreta. Prva odluka bila je da 163 novoizabrana člana parlamenta (od kojih je 35 odsto žena, a prosečna starost poslanika 37 godina) upola smanje sopstvene plate, kao dokaz opredeljenja za jednu od najznačajnijih tačaka njihovog programa, koji se odnosi na smanjenje troškova političkog aparata.

Oni iskusnim rimskim novinarima kojima su bliski holovi i prostorije Parlamenta, deluju kao vanzemaljci: neki od novih, mladih članova parlamenta čak nisu znali gde se nalaze njihove „kancelarije“. Nekima od njih, pored toga, dolazak na sastanak u parlamentu predstavljao je prvu posetu Rimu. Bilo kako bilo, u njih su uprti pogledi svih. Oni će biti ti koji će morati da donesu odluku kako i da li će se vlada uopšte formirati. Oni će takođe morati da dokažu da je pogrešna bile zabrinutost u vezi sa stilom „jedan čovek koji zapoveda“, koji karakteriše unutrašnju demokratiju njihovog pokreta bez presedana. Da li će u tome uspeti? To je veoma teško predvideti.

Još nije jasno koliko će trajati njihov sastanak iza zatvorenih vrata. Nije verovatno da njihovi unutrašnji sporovi mogu da se reše za samo jedan dan. Ipak, budući da je jasno da je Bepeov glas daleko snažniji od glasova njegovih poslanika, može se takođe dogoditi da će „lider“ skratiti rasprave. A da ne spominjemo ulogu njegovog prepredenog spin doktora Đanroberta Kazaleđa, medijskog gurua koji se oslanja na internet i koji poseduje svoju izdavačku kuću i firmu za odnose sa javnošću. Zvanično, on nema ulogu u pokretu, ali zajedno sa Bepeom Grilom poseduje „brend“ pokreta „Pet zvezdica“ kao i telematičke platforme za međusobnu komunikaciju svih članova. On je zaslužan za „preobraćaj“ Grila na kulturu i demokratiju, koje se oslanjaju na internet, iako je veoma stidljiv u kontaktu sa medijima i retko se pojavljuje u javnosti. Bio je na pozornici poslednjeg masovnog skupa sa Grilom u sklopu „Cunami turneje“ (budući da se bavio sinhronizacijom izborne kampanje Grila širom Italije). Neki analitičari kažu da je Kazaleđo ta čvrsta ruka koja pokreće Grila. Ova tvrdnja se čini preteranom, mada je Kazaleđova uloga mnogo uticajnija od uloge „običnog“ savetnika za odnose sa javnošću. Angažovao se u pokretu i pre izbora i jasno je da će isto tako uticati i na konačne rezultate glasanja.

Snimak sastanka iza zatvorenih vrata na internetu prikazao je mnogim gledaocima obične muškarce i žene koji su se predstavljali svojim kolegama iz partije. Mnogi od njih su mladi, mnogi su sa veoma malim iskustvom u institucionalnoj politici, ali su veoma različitog bekgraunda, naročito u pogledu pokreta iz kojih dolaze kao i gradskih odbora koji se bave lokalnim pitanjima. Brojni novinari moraće da se naviknu na politički stil koji je jednostavan, ali i neposredan i vatren, daleko od ponekad ciničnog stava iskusnijih političara.

Da li je taj stil bio tajno oružje kojim su dobili tako mnogo glasova? Možda. Takođe je istina da osam miliona Italijana nije direktno glasalo ni za jednog od tih „čistunaca“: oni su glasali za njihovog lidera Bepea Grila i njegova obećanja u vezi sa „revolucijom“ u italijanskoj politici. Budući poslanici ovog pokreta odabrani su tako što je oko trideset hiljada članova pokreta glasalo preko interneta, pošto su svoje radne biografije poslali „centrali“ gde su ih pregledali Grilo, Kazaleđo i njihovi zaposleni.

Bez obzira na zamagljenu situaciju, oni su ipak doneli novu energiju u politiku Italije i konačno nagnali Demokratsku koaliciju da na svojim izbornim listama omogući pristup većem broju mladih ljudi i većem broju žena. Oni imaju odgovornost za veliki kapital poverenja koje su im glasači ukazali. Sada je na njima da pokažu da je to poverenje ukazano pravim ljudima i da neće biti uzalud proćerdano. Sa velikim nadama se očekuje kraj njihovog zasedanja iza zatvorenih vrata, a rezultati će pokazati na koji način će to sprovesti u delo.

Iščekuje se u Italiji, na berzi i u bilo kom delu Evrope…