Italijanska premijerka Đorđa Meloni iznela je predloge za ustavne reforme koji zloslutno podsećaju na drugu ustavnu promenu napravljenu pre jednog veka od strane Benita Musolinija.
Usvojen u novembru 1923. godine, Musolinijev ozloglašeni „Aćerbo“ zakon ustanovio je da partija koja osvoji najveći procenat glasova, čak i ako je to samo 25 procenata – dobija dve trećine mesta u parlamentu. Nakon što je njegova partija pobedila na narednim izborima, iako su zastrašivanje i nasilje bili važniji od manipulisanja izbornim zakonom, put do diktature bio je popločan, podseća Politiko.
Trenutni predlog Meloni podseća na zloglasni „Aćerbo“ zakon, jer italijanska liderka želi automatski da dodeli partiji sa najvećim procentom glasova 55 procenata mesta u parlamentu. Drugim rečima, sve dok jedna partija dobija više glasova biće nagrađena potpunom kontrolom nad parlamentom.
Ako ovo zvuči čudno, to je zato što jeste. Na primer, ako bi Poljska koristila ovaj izborni sistem na svojim najnovijim izborima, odlazeća stranka Zakon i pravda bi i dalje kontrolisala poljski parlament, uprkos tome što je dobila samo 35 procenata nacionalnih glasova naspram opozicionih 52 procenata.
Dakle, koliko god ovo bilo čudno, računicu italijanske premijerke nije teško razumeti.
Njena stranka, „Braća Italije“, možda ima ubedljivo vođstvo u predizbornim anketama, ali to je daleko od preovlađujuće većine.
U suštini, ovaj predlog bi tretirao celu Italiju kao jednu izbornu jedinicu u izborima po sistemu većinskog glasanja, gde partija koja osvoji relativnu većinu, koliko god mala bila, dobija sigurnu kontrolu nad parlamentom. To bi bio ekstreman oblik u sistemu u kojem politički pobednik uzima sve, sa ogromnom nesrazmerom.
Apsolutna vladavina većine
I to nije sve. Predlog takođe zahteva da svaka partija nominuje kandidata za premijera pre izbora, a kandidat pobedničke partije bi automatski postao premijer, smatrao bi se direktno izabranim od strane naroda, navodi Politiko.
Premijer bi vladao apsolutno.
U tekstu se ocenjuje da predlog Meloni kombinuje ideje predsedničkog i parlamentarnog sistema vlasti, na način koji omogućava masovnu koncentraciju moći.
U predsedničkom sistemu, predsednik je jak zato što je direktno izabran, predstavljajući snažan protivbalans zakonodavnoj grani vlasti.
U parlamentarnom sistemu, izvršna i zakonodavna vlast su manje odvojene. Šef izvršne vlasti (premijer ili kancelar) predstavlja većinu u zakonodavnom telu. Međutim, oni takođe zavise od te većine, pružajući neku ravnotežu između ove dve grane vlasti, podseća Politiko.
Melonijev plan bi tako kombinovao legitimitet i moć direktnih predsedničkih izbora, sa slabom podelom vlasti u parlamentarnom sistemu. Ona bi komandovala izvršnom vlašću kao direktno izabrani premijer, kao i parlamentom kroz svojih 55 procenata zastupljenosti.
Takođe je veoma zabrinjavajuće što su Meloni i njena stranka pokušali ovo da urade tajno.
Argument o stabilnoj vladi koja je neophodna Italiji
Vladino saopštenje za medije koje najavljuje plan nazvalo ga je „minimalističkim“ pristupom — a on to nikako nije, smatra se u analizi Politika.
A kako Meloni opravdava ovaj plan? Njen glavni argument je da Italiji trebaju stabilnije vlade — što je legitimna briga. U protekle tri decenije, italijanske vlade su u proseku trajale samo dve godine.
U tekstu se konstatuje da ideja o bonus mestima za pobedničku partiju predstavlja deo ustavnih diskusija u Italiji već duže vreme, i konstatuje se da to nije bila samo Musolinijeva ideja.
Italijanski komentatori su dali mnogo dobrih predloga o tome kako prilagoditi sistem kako bi vlade bile stabilnije — ali uzdizanje na prestol veštački stvorene većine na čelu sa direktno izabranim premijerom sigurno nije jedan od njih. Italijanska pravna zajednica je takođe veoma kritična prema planu, ukazuje Politiko.
Takođe ne treba da iznenađuje da ne postoji uporediv primer takvog sistema. Veoma malo zemalja ima bonuse za većinu — one koje ih imaju, imaju mnogo manje bonuse — i nijedna zemlja nema direktno izabranog premijera.
U međuvremenu, za Evropsku uniju, predlog ne može biti manje dobrodošao. Do sada je evropska desnica prihvatila Meloni, koja nije anti-EU i ostaje podrška ukrajinskoj samoodbrani protiv ruskog rata.
Prva prepreka je savladana
Bilo kako bilo, italijasnki Senat je sa 109 glasova za i 77 protiv usvojio predlog ustavne reforme Đorđe Meloni. Sledi glasanje u Predstavničkom domu.
Međutim, Ustav može da se promeni samo ako dobije dvotrećinsku većinu u oba doma parlamenta. Pošto se to neće dogoditi, ostaje da građani Italije o tome odluče na referendumu.
Tri najveće opozicione partije su prvi put zajednički organizovale protest protiv ustavnih reformi koje gura Đorđa Meloni. U Rimu se okupilo oko 2000 ljudi.
Izvor: Politiko
