Marko Perković Tompson - bio je izričit zahtev rukomaša Hrvatske za doček u Zagrebu u ponedeljak, 2. februara, posle osvojene bronzane medalje. Gradonačelnik Zagreba je zbog toga doček otkazao, pa se u sve umešala Vlada Hrvatske
Hrvatski rukometaši osvojili su bronzu na Evropskom prvenstvu u Danskoj, a njoj isključivo žele da se raduju uz Tompsonovu pesmu „Ako ne znaš šta je bilo“, koja govori o ratu devedesetih. Nije im dovoljno da ovu, njima omiljenu, pesmu otpevaju na glavnom trgu u Zagrebu, već su insistirali da je peva lično Marko Perković Tompson.
Ovakav razvoj događaja objasnio je gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, koji je ljutiti protivnik Tompsona, ponajviše jer smatra da širi ustaštvo i mržnju u svojim narativima. Grad Zagreb je čak zvanično zabranio ustaški pozdrav.
„Nedugo nakon osvajanja brončane medalje rukometaši su inzistirali da se dogovorenim izvođačima mora priključiti i Thompson“, napisao je Tomašević na društvenim mrežama. Budući da bi to bilo protivno odlukama gradske uprave i Gradske skupštine oko korištenja ustaškog pozdrava, koje vrijede za sve izvođače, pa i Thompsona koji je ta pravila već prekršio na koncertu u Areni – nismo mogli udovoljiti zahtjevu rukometnih reprezentativaca. Nakon toga je reprezentacija odlučila da dočeka u Zagrebu u tom slučaju neće biti.“
Dodao je da mu je „žao što su rukometaši tako odlučili“.
Vladi Hrvatske ipak ne smeta
U sve se, međutim, uključila Vlada Hrvatske, posle čije će intervencije doček ipak biti organizovan u ponedeljak od 18 časova na Trgu Bana Jelačića u Zagrebu.
„Organizujemo veličanstven doček danas u 18h na Trgu bana Josipa Jelačića. Biće poštovane sve želje rukometaša“, rekao je ministar Sporta Tonči Glavina, a prenosi N1 Zagreb.
Ovakva izjava Glavine došla je posle oštre reakcije Ivana Anušića, potpredsednika vlade Andreja Plenkovića.
„Zagrebački gradonačelnik i njegova gradska vlast isprečili su se između hrvatskih rukometaša i miliona navijača, stotine hiljada Hrvatica i Hrvata, koji bi kao i uvek, u glavnom gradu dočekali naše sportske heroje. Kad se gradska politika umesto komunalnom, bavi politikom ideološke cenzure i nametanjem svojih ‘istina’, onda je rezultat poražavajući“, izjavio je Anušić.
Stara i nova politika
Premijer Andrej Plenković, kao i Ivan Anušić članovi su HDZ-a, tvrde političke nacionalističke opcije Hrvatske, koja se nakog godina rata devedesetih blago okrenula ka političkom centru. Ipak, HDZ je samo prividno postavio evopske vrednosti poštovanja manjina i antiratnog narativa, pa se ova stranka često poredi sa SNS-om.
Sa druge strane, Zagreb vodi Tomašević i njegova lokalna stranka „Možemo“, koja je ponajviše slična srpskom Zeleno-levom frontu, koji je i sam imao koaliciju „Moramo“.
Nadgornjavanje
Ovaj koncert je samo najnoviji u nizu okršaja između gradonačelnika Zagreba i Tompsona.
Hrvati su se masovno osramotili uživanjem u Tompsonu i ustašluku, barem gledano iz levičarskog ugla javnosti u ovoj zemlji i Evropskoj uniji. Posle julskog belaja, o kojem su izveštavali svi svetski mediji kao o „neofašističkom hrvatskom Vudstoku“, mnogi su zamerili upravo prvom čoveku grada što nije pokušao da zaustavi ovaj mega-koncert.
Baš zato gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, član zeleno-leve stranke, tokom jeseni 2025. pokušao na sve moguće načine da stane na put Tompsonu.
Kako je nastao „Za dom spremni“
Famozna fraza „Za dom spremni“ ima u Hvatskoj dvostruku konotaciju. Ovo je bio vojni pozdrav tokom Drugog svetskog rata koji je koristio ustaški pokret, a smatrao se ustaškim ekvivalentom nacističkom pozdravu „Zig hajl“. Ustaše, odnosno Hrvatska revolucionarna organizacija, vladala je Nezavisnom Državom Hrvatskom, koja je bila pod uticajem Nemačke i Italije.
Pozdrav je upotrebio i Slavko Kvaternik, vrhovni komandant Hrvatskog domobranstva i zamenik Ante Pavelića, kada je proglasio osnivanje države na Radio Zagrebu. Izjavu je završio sa „Bog i Hrvati! Za dom spremni!”.
Mnogi su ovaj poklič koristili tokom devesetih u takozvanom Domovinskom ratu. Zato se, objasnio je za „Vreme“ istoričar Hrvoje Klasić, poklič među mladim Hrvatima masovno ne vezuje za ustaštvo već za period osamostaljenja države od Jugoslavije, a samim tim i građenje nacije.
„Iako za Tompsona ustaški poklič itekako ima veze sa NDH, mladi Hrvati ga vezuju masovno za patriotizam i možda desničarki pogled na svet, ali ne i na ustaštvo iz Drugog svetskog rata“, dodaje. „On je u toj deci pogodio neku žicu patriotizma koja se kombinuje sa verom, a koja oplakuje nastradale u ratovima devesedetih.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Vatrogasci su se u subotu, 15. avgusta borili sa šumskim požarom koji je zahvatio najveći prirodni rezervat u Belgiji u oblasti Haj Fens. Požar je opisan kao najgori u istoriji zemlje
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
