U podeljenoj Americi jedinstveni po pitanju marihuane

Retko pitnje u vezi sa kojim postoji konsenzus u politički podeljenoj Americi je upotreba marihuane. Ankete pokazuju da 88 odsto Amerikanaca podržava barem delimičnu legalizaciju, piše Glas Amerike.

Ali, nijedan od dva glavna predsednička kandidata ne bavi se tom temom, kažu aktivisti, jer su stavovi i predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa daleko od većine Amerikanaca po tom pitanju.

Glas Amerike je razgovarao sa zagovornicima upotrebe kanabisa na marginama samita o politici o ovom pitanju, koji se održava svake godine u Vašingtonu kao najava muzičkog festivala.

„Jedna zajednička stvar za obojicu kandidata je da su njihovi rezultati u vezi sa kanabisom nedosledni i postepeni. Čuli smo obećanja obe administracije, od kojih se nijedno nije u potpunosti ispunilo“, rekla je organizatorka Nacionalnog samita o regulisanju kanabisa Kerolajn Filips.

Odluka u rukama američke Uprave

Bajden se 2022. godine obratio Sekretarijatu za zdravstvo i socijalne usluge da preduzme ključni korak ka legalizaciji i naredio reviziju ranije klasifikacije marihuane kao opasne supstance, zajedno sa heroinom i LSD-om. Skoro godinu dana kasnije to telo je preporučilo da se marihuana klasifikaciju kao lakša droga, zajedno sa lekovima na recept. Ta odluka sada je u rukama američke Uprave za borbu protiv droga (DEA).

Kako kaže Filips, mnogi zagovornici traže potpuno uklanjanje ili prebacivanje marihuane iz Zakona o kontrolisanim supstancama.

„Dali su nam sjajne signale da žele da je prebace, ili drugačije upišu. Međutim, nismo baš videli neki rezultat“, navela je Filips.

Promena bi stavila marihuanu u rang sa lekovima na recept i regulisala pristup korisnika, a druga opcija je da bude u potpunosti uklonjena sa liste kontrolisanih supstanci.

Direktorka Bajdenovog Saveta za unutrašnju politiku Nira Tanden rekla je da administracija vidi potrebu da sazna više, nešto što bi ponovno upisivanje statusa supstance omogućilo tako što bi je učinilo dostupnijom naučnim istraživačima.

„Došlo je do mnogo promena u vezi sa ovim pitanjem za nekoliko godina. Za nas je važno da to možemo efikasnije da istražimo“, rekla je ona za Glas Amerike.

Mala, glasna grupa protiv promene statusa marihuane

Mala, ali glasna grupa predstavnika u Kongresu protiv kanabisa takođe je izrazila zabrinutost zbog promene statusa marihuane. Prošle godine njih 14, svi republikanci, poslali su pismo u kojem su istakli protivljenje naporima da se olabavi klasifikacija.

Grupa je ukazala da postoji potencijal za zavisnost i „povećanu moć kanabisa“ i da, kako se navodi u pismu, činjenice ukazuju da marihuana ima veliki potencijal za zloupotrebu i da je to rizik koji se samo povećava.

Trampov stav nije jasan

Trampov stav o marihuani, kažu zagovornici, nije baš jasan. Pokret Projekat za legalizaciju marihuane navodi da on nikada nije pokrenuo to pitanje kao predsednik. Pošto je napustio funkciju, kaže Filips, „čuli smo kako je rekao da ljude koji prodaju drogu na ilegalnom tržištu treba staviti u zatvor, pa čak i ubiti“.

Tokom kampanje Tramp je u velikoj meri izbegao to pitanje, rekao je Morgan Foks, politički direktor Nacionalne organizacije za reformu zakona o marihuani poznate kao NORML.

„Do sada nismo čuli previše od republikanskog kandidata“, rekao je on.

Mladi Amerikanci najviše podržavaju legalizaciju

Ankete pokazuju da najveća podrška za kanabis dolazi od mlađih Amerikanaca. Skoti Smart govorio je za Glas Amerike o svojoj ulozi mladog progresivca, što je uredno sažeto na njegovoj maslinasto-zelenoj majici na kojoj je pisalo „Moj glas utiče na zakone o kanabisu“.

„Mislim da je kanabis pitanje koji motiviše i uzbuđuje mlade ljude da obrate pažnju“, rekao je Smart, koji radi sa nestranačkim projektom Nova Džordžija i sa pokretom za obrazovanje i podizanje svesti o marihuani pod nazivom „Želimo sav dim“.

Ključni faktor na koji mladi glasači gledaju, rekao je, jeste da li Bajdenova administracija ide napred u procesu kvalifikacije kanabisa.

„Nadajmo se da će se to desiti pre izbora kako bismo zaista mogli da vidimo da će od toga biti nešto, a ne da nam samo predizborni govori daju nadu“, kaže Smart.