Trampova duboka država

Za “Vreme” iz Njujorka

Plato ispred meksičkog restorana “Dos Caminos” na Tajms skveru preliva se ovih dana bojama bilborda sa koga treperi pitanje na koje niko nema odgovor – “Trampe, zašto ne objaviš dosije Epstin?”. Na ekranu, koji je prekrio veliki deo zgrade, poređane su zatvorske fotografije finansijera koji se ubio u zatvoru čekajući suđenje zbog organizovanja prostitucije sa maloletnim devojkama, zatim zapisnici sa saslušanja, izveštaji Federalnog istražnog biroa, spiskovi letova privatnim avionom i zamagljene stranice sa imenima iz njegovog telefonskog imenika. Koliko god se Donald Tramp trudio da ućutka sve one koji traže odgovore o ovom slučaju, prošlost je zakucala na vrata Bele kuće.

Stanovnici Njujorka, koji u prolazu bacaju pogled na digitalni displej, imaju svoju verziju one izreke o maci i vratancima, sejanju i žetvi, vraćanju i plaćanju, pa u takvim prigodama obično govore o kokama koje su došle na prenoćište. No, bez obzira da li su one stigle kući, mački pred ulaz, ili je došlo vreme da se bere ono što je posejano, američki predsednik je primoran da se suoči sa svojim predizbornim obećanjima i senima svojih nekadašnjih prijatelja, jer ovo nije samo jedna od afera iz njegovog bivšeg života. Glavnog protagonistu tvrdnji o “korumpiranim elitama”, što se u pokretu njegovih sledbenika “Učinimo Ameriku ponovo velikom” (MAGA) pretvorilo u mit o “satanističkim pedofilima” i “vladarima iz senke”, stigle su sumnje da i on sam štiti “duboku država” i skriva istinu od građana.

OSRAMOĆENI BOGATAŠ

foto: cnbc printscreen

Džefri Epstin bio je jedan od onih ljudi koje možete sresti negde u Majamiju, Palm Biču ili Nejplsu. Oni se obično ne mešaju sa lokalnim stanovništvom ili turistima, jer odsedaju na privatnim ostrvima ili na posedima koji su zaštićeni ogradama i naoružanim obezbeđenjem, ali se ipak povremeno mogu videti dok izlaze iz svojih “aston martina” i “bugatija” na parkinzima restorana u koje se ulazi isključivo po pozivu, ili negde na ulicama mondenskih gradova Floride nakon što su se iskrcali sa luksuznih jahti. Ljudi su, žele povremeno da protegnu noge i udahnu onu mešavinu mirisa soli, pomorandži i borova, tako karakterističnu za jug Amerike. Oko mesta na koja dolaze uvek se okupljaju grupe devojaka koje bi se svojim stylingom savršeno uklopile u atmosferu nekih beogradskih splavova: pristojan svet se ovde tako ne oblači.

Neki su nasledili ogromno bogatstvo od predaka koji su pravili fabrike ili gradili puteve i pruge po Americi, deo je svojim radom i umećem došao do novca, ali nisu retki ni oni, poput Epstina, za koje niko ne zna kako su postali imućni, što uvek podstiče pitanja na koja nema odgovora. Jedino je izvesno da je krajem devedesetih imao neke investicione fondove, ali je sve to bio puki amaterizam u odnosu na višemilionske ugovore koje je kasnije sklapao za poslove planiranja imovinske i poreske strategije sa kompanijama poput “Apoloa”, koja je, zbog prestiža i težine bankovnih računa, mogla da bira sa kim će sarađivati. Pomalo čudno, oni su 2012. angažovali Epstina koji je prethodno već bio uhapšen 2006, a potom osuđen za seksualno zlostavljanje četrnaestogodišnje devojčice i podvođenje maloletnih devojaka. Kako je sa sudom sklopio dogovor koji ga je spasao teške zatvorske kazne, jasno je koliko i poreklo njegovog bogatstva.

foto: ap photo

Ništa manje zagonetna nije ni priroda njegovih poznanstava sa Donaldom Trampom, koji ga je, nakon druženja osamdesetih i devedesetih, nazivao “sjajnim momkom”, Bilom Klintonom, Majklom Džeksonom, Bilom Gejtsom, ili britanskim princem Endruom. Tramp, koji je više puta javno govorio da je sa njim “zabavno biti u društvu” i da dele istu “sklonost prema lepim ženama”, s tim da njegov tadašnji pajtos voli “one jako mlade” (što je eufemizam za izraz on the younger side), prekinuo je odnose sa Epstinom početkom dvehiljaditih. Mada predsednik ima običaj da novinare koji mu postavljaju pitanja koja ne voli naziva “zlim” i “pokvarenim”, Tramp je tokom ovonedeljne posete Škotskoj strpljivo objašnjavao da je okončao odnose sa Epstinom zbog poslovnih nesuglasica, tvrdeći da on nije autor sporne rođendanske čestitke, na kojoj je figura gole žene i dvosmislena poruka kako svaki “dan treba da bude još jedna divna tajna”, što tvrdi “Vol strit džornal”, čekajući da ovo dokaže ili opovrgne na sudu.

Koliko god su nejasne Epstinove veze sa bogatima i uticajnima, toliko je ostalo nerasvetljeno njegovo samoubistvo u njujorškom zatvoru 2019. godine, nakon što je ponovo uhapšen zbog optužbi za organizovanje lanca prostitucije i seksualnog zlostavljanja maloletnica, od kojih su neke bile deca od dvanaest godina. Bila bi to samo još jedna mračna priča o seksualnim predatorima koji koriste svoju moć da nađu žrtve, da se oko tih pitanja bez odgovora nije isplela jedna od onih priča koje su postale okosnice Trampovog MAGA pokreta i ključni deo njegovih predizbornih obećanja o vraćanju otete “države građanima”. Negde pri vrhu te političke agende bila je najava da će se objaviti spisak Epstinovih klijenata i otkriti kako je on završio život.

RASPIRIVANJE SUMNJI

Sam Tramp je još tokom prvog predsedničkog mandata raspirivao sumnje da je Epstinova smrt “možda povezana sa bivšim predsednikom Bilom Klintonom”, ostavljajući dileme da je on “ili ubijen, ili izvršio samoubistvo”. Nakon što je napustio Belu kuću, govorio je više puta tokom kampanje da će otkriti sve fajlove vezane za Epstinov dosije, dok je među njegovim pristalicama uzimala maha teorija zavere kako Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro (FBI) štite moćnike koji vladaju iz senke i njihove pedofilske zločine. To je bila centralna tema Trampove koalicije, koja seže mnogo dublje i šire od programa Republikanske stranke, jer je pre svega reč o pokretu sa svojim uverenjima, prožetim dubokim skepticizmom prema vrednostima liberalnog društva.

Takvih u ovoj zemlji nije malo, ali to nisu nikakvi jurodivi, zatucani ljudi šešeljevskog tipa, već često fakultetski obrazovani, normalni i pristojni građani koji su izabrali svoj put. Neki od njih, na primer, odbijaju da koriste kartice i plaćaju sve novčanicama koje vuku po džepovima jer nemaju poverenja u bankarski sistem ili, na primer, smatraju da su tragične poplave u Teksasu posledica eksperimenata sa izazivanjem veštačkih kiša. Njihova religijska uverenja često su mešavina sujeverja i propovedi sa društvenih mreža, koje prikazuju fotografije demona koji proviruju iz grudi nevernika, zbog čega bi, verovatno, bili izbačeni naglavačke iz svake evropske crkve.

U paketu sa uverenjima sledbenika Kjuanona (QAnon), da Donald Tramp vodi rat protiv “elitističkih satanista” koji zauzimaju vodeća mesta u vlasti, medijima ili korporacijama, dolaze i negiranja rezultata istrage o ubistvu Džona F. Kenedija, iskrcavanju na Mesec ili terorističkom napadu 11. septembra. Svima je već dobro poznata ona šala u kojoj pristalica ovakvih teorija, nakon smrti, stigne do nebeskih vrata i pita Boga – koji ga toplo pozdravlja, nudeći mu istinu za jedno pitanje koje ga muči – da li je Li Harvi Osvald zaista ubio predsednika Kenedija; kada dobije potvrdan odgovor, zastane na trenutak i kaže, otprilike – au, nisam znao da si i ti deo svega toga, verujući da postoji neko na višem mestu od Svevišnjeg.

Šalu na stranu, neki od onih koji sada zauzimaju istaknuta mesta u vladi, bili su među glavnim promoterima teorija zavere oko Džefrija Epstina. Trampov direktor Ef-Bi-Aj Kaš Patel mnogo puta je iznosio sumnje da “Bil Gejts lobira u Kongresu kako bi sprečio objavljivanje spiska Epstinovih klijenata”, pozivajući republikance da skinu svoju dečačku odeću i “otkriju pedofile”; bivši agent Tajne službe Den Bonđino, koji je trenutno Patelov zamenik, prozivao je u svom podkastu Klintona i druge “levičare” koji se “upinju da priča o Epstinu nestane”; potpredsednik SAD Dž. D. Vens govorio je tokom predizborne kampanje da se “mora objaviti čitava Epstinova lista”; državna tužiteljka Pem Bondi nedavno je na Foksu rekla da na njenom stolu stoji fascikla sa imenima Epstinovih klijenata, spiskovi letova i ostale informacije vezane za ovaj slučaj, da bi se nakon toga MAGA influenseri slikali sa dokumentima koje su dobili od nje ispred Bele kuće. Patel i Bonđino su i izabrani na visoke državne funkcije sa uverenjem da jedino neko izvan sistema može da raskrinka tajne establišmenta. No, jedna je stvar stajati sa strane i ispredati razne priče, a drugo voditi državne institucije.

GROM IZ MINISTARSTVA PRAVDE

Kada su prešli tu magičnu crtu, postali deo sistema i pokrenuli istragu o Epstinovom slučaju, nisu našli ništa. Stotine agenata Federalnog istražnog biroa povučeno je sa drugih državnih poslova da bi pregledali dokumenta, video-zapise sa dečijom pornografijom i čitali hiljade stranica izjava svedoka. Nisu našli listu Epstinovih klijenata, dokaze da je nekoga ucenjivao, niti da je zbog toga ubijen u zatvoru, a mnoga svedočenja su sadržavala stvari čije bi objavljivanje samo dodatno unesrećilo žrtve. Kada su Ministarstvo pravde i Ef-Bi-Aj to javno saopštili, tvrdokorne MAGA pristalice osećale su se kao kada je onaj njihov saborac dobio odgovor za najvišeg mesta: počeli su da sumnjaju u samog Donalda Trampa.

Predsednik baš i ne voli previše kada mu se ljudi suprotstavljaju, tako da je počeo da napada svoje pristalice koje nisu odustajale od priče koju im je servirao dok je to još služilo njegovim interesima. Preko noći je to postala “demokratska prevara”, a one koji u to i dalje veruju počeo je da naziva “tupanima” i “naivčinama”, što je dovelo do prvog ozbiljnog raskola između predsednika i njegovih vernih poklonika. Nije pomoglo previše objavljivanje fajlova o prisluškivanju Martina Lutera Kinga, niti tvrdnje da je Barak Obama spremao puč da se odvrati pažnja sa Epstinovog dosijea, jer su najtvrđe pristalice Donalda Trampa nastavile da ponavljaju isto – obećavali ste da ćete objaviti listu pedofila, ispunite ono što ste govorili.

OSTAĆE SVETLA

Bez obzira na to što sva ispitivanja javnog mnjenja, uključujući i najnoviju anketu “Vašington posta” govore da većina građana snažno podržava objavljivanje dokumenata, jer sumnjaju da oni “sadrže kompromitujuće informacije o Trampu, demokratama i milijarderima”, predsednik ponavlja da su demokrate godinama imale u rukama sve te materijale i da bi sigurno to iskoristile da je u njima bilo nečega kompromitujućeg. Ipak, sve više izvora potvrđuje da se njegovo ime zaista pominje na više mesta u Epstinovom dosijeu, mada to ne mora ništa da znači, jer nije tajna da su oni dugi niz godina održavali prisne odnose. Stvar je konteksta u kome se nalazi Trampovo ime, te da li je on znao za kriminalna dela onoga sa kojim je provodio dane po razuzdanim zabavama, što i dalje ostaje bez odgovora. Upravo zbog toga Donald Tramp ne uspeva nikako da se otarasi ovog slučaja jer je, za razliku od svih ostalih, ovo prva afera koja je došla iz same Republikanske stranke.

Zato će verovatno još dugo bilbord sa istim pitanjem obasjavati plato ispred restorana “Dos Caminos”, zajedno sa najavama za novi šou Ališe Kiz. Za razliku od brodvejskih predstava, ovde se radi o stvarnosti koja neće nestati sa novom pozorišnom sezonom.