Traktori i bombe

Za „Vreme“ iz Soluna

Nova godina u Grčkoj započela je sa lošim predznakom. Prvi talas svetske ekonomske krize osetno je udario po ionako krhkoj ekonomiji zemlje, prouzrokujući lančane reakcije društvenih i političkih nemira. Prošlog decembra centar Atine, ali i ostalih grčkih gradova, pretvorili su se u borbena polja gde su hiljade razljućenih đaka i studenata demonstrirali pošto je policajac usijane glave ubio petnaestogodišnjeg Aleksandra Grigoropulosa. Tim događajima je otvorena „Pandorina kutija“ i pokrenut čitav niz latentnih socijalnih napetosti i nemira, koji će, kako se čini, potrajati.

BLOKADA: U januaru 2009. štafetnu palicu pobune preuzeli su grčki poljoprivrednici koji su na ulice izašli sa svojim traktorima. Hiljade traktora je blokiralo centralne arterije puteva i granične prelaze zemlje, a njihovi vlasnici su zahtevali velike novčane odštete za svoje prirodnim nepogodama uništene useve i zbog ekonomske krize smanjene prihode. Do 8. februara, kada su se i poslednji zemljoradnici povukli sa svojih punktova, Grčka je delovala potpuno paralisana. Izazvali su negodovanje i nezadovoljstvo ne samo vlasti nego i ostalih društvenih grupa koje su bile direktno ugrožene izolovanim putevima, kao npr. vozači kamiona koji su bespomoćno posmatrali svoj tovar, najčešće kvarljivu robu, kako truli. Cele dve nedelje blokade grčkih traktorista podelile su zemlju ne na dva, nego na dvadeset dva dela. Grčki zemljoradnici nisu se prvi put pobunili i blokirali puteve. To su dosad uradili mnogo puta, naravno, uvek zimi kad nisu na njivi, zahtevajući od države svaki put više novca za odštetu i pomoć.

MANJE PARA IZ EU: Činjenica je da je u Grčkoj čist prihod od poljoprivrede bukvalno potonuo smanjivši se u periodu od deset godina (1996–2007) za 24 odsto. Glavni uzrok tome je smanjenje pomoći od strane Evropske unije. Na primer, 1998. je jedan grčki poljoprivrednik koji je obrađivao plodnu površinu od deset hektara, recimo duvan, mogao da dobije od EU pomoć i do 30.000 evra godišnje, zavisno od kulture koju je uzgajao. Posle deset godina isti taj zemljoradnik ne može da stavi u kasu više od 5000 evra godišnje na ime pomoći. Razlog za to je promena u načinu kalkulisanja subvencijama, koje se sada utvrđuju ne prema broju kilograma proizvoda, nego prema broju hektara. Ta promena uvedena je posle 2004. pošto je u evropsku porodicu ušlo još deset zemalja, od kojih su mnoge, poput Poljske, imale veliki poljoprivredni sektor sa milionima zemljoradnika. Da bi se obezbedio novac za pomoć tim novim mnogobrojnim poljoprivrednicima iz novih zemalja članica EU, bilo je neizbežno da se ograniči novčana pomoć starim članicama. Tako su se grčki, španski i italijanski poljoprivrednici odjednom našli u situaciji da gledaju kako im odlaze u nepovrat prihodi od novčane pomoći, kojima su se sladili prethodnih godina. Možda su se španski poljoprivrednici prilagodili novim uslovima i malim subvencijama rentabilnijom proizvodnjom, menjajući useve koje uzgajaju, ali njihove grčke kolege nisu u tome uspele u istoj meri. Od pola miliona današnjih poljoprivrednika u Grčkoj otprilike 50 odsto njih imaju preko 55 godina, nalaze se dakle pred penzijom. Od mlađih zemljoradnika, među kojima je mnogo obrazovanih stručnjaka, samo jedan mali deo je uspeo da se bavi kvalitetnim i „pametnim“ usevima, kao što je zdrava, organska hrana, i na taj način osiguraju sebi opstanak. Danas u Grčkoj hiljade zemljoradničkih porodica „gladuje“ i upada sve dublje u dugove u trenutku kada posrednici (trgovci na veliko i karteli za distribuciju poljoprivrednih proizvoda) skupljaju kajmak i bogate se na račun zemljoradnika i na račun potrošača. Od njive do police u supermarketu razlika u ceni je ogromna. Na primer, jedan proizvođač prodaje litar mleka trgovcu na veliko po ceni od 27 centi, a taj isti litar mleka u supermarketu košta 1,45 evra. Jedan kilogram kukuruza koji prodaje proizvođač po ceni od 13 centi završava u supermarketu po ceni od 2,97 evra za jedan kilogram. U tom procesu trgovačkih spekulacija profiteri su posrednici svih vrsta i mlečni karteli, a gubitnici su uvek proizvođači i potrošači.

VLADA NA UDARU: Verovatno je mobilizacija grčkih zemljoradnika privremeno zaustavljena, pošto je ministar za razvoj poljoprivrede obećao da će hitno uplatiti 500 miliona evra na ime direktne odštete. Međutim, problemi ne prestaju, tim pre što se pojavljuju razne socijalne grupe koje vrše sve veći pritisak na vladu i traže ekonomsku podršku u ovoj kriznoj ekonomskoj situaciji. Konzervativna vlada Nove demokratije se prvi put nalazi u tako teškom položaju. Grčka ekonomija je suočena sa velikim problemima koji su posledica svetske ekonomske krize. Sve je veće nezadovoljstvo prezaduženih grčkih građana koji sa sve većim pesimizmom i nesigurnošću gledaju na budućnost. Tako da uprkos skorašnjoj reformi vlade, koja se svela na promenu lica po ministarstvima, i uprkos povlačenju nove vladine odluke o ukidanju odluke o neoporezivanju prihoda slobodnim profesijama (privatnika) na zaradu do 10.500 evra godišnje (naime, odlukom iz septembra 2008. vlada je naknadno opteretila budžet privatnika sa još jednim dodatnim porezom od 1050 evra godišnje, pa je tu odluku ukinula u februaru 2009), slika vlade u javnom mnjenju se nije nimalo popravila.

Sve poslednje ankete pokazuju da se opoziciona socijalistička partija PASOK nalazi četiri odsto ispred konzervativnog ND-a, ali osim toga građani uveliko podržavaju i ostale partije grčke levice. Ova dinamična situacija otvara put ozbiljnoj političkoj promeni i podstiče predsednika PASOK-a, Jorgosa Papandreua, da smesta zahteva prevremene izbore karakterišući vladu Nove demokratije kao i samog premijera Kostasa Karamanlisa „proizvodom kome je istekao rok trajanja“. O scenariju prevremenih izbora već se svakodnevno raspreda u grčkim medijima, a jedan od najverovatnijih datuma je 7. jun 2009, zajedno sa evropskim izborima.

SLABA KARIKA: Današnja konzervativna vlada sa sadašnjom slabom parlamentarnom većinom od 152 od ukupno 300 mandata, suočava se sa sve većim problemima i ne pokazuje sposobnost da reši posledice svetske ekonomske krize. Sa državnim dugom koji prelazi 93 odsto bruto državnog proizvoda, Grčka se popela na mesto druge najzaduženije države u evrozoni (odmah posle Italije čiji dug je 102 odsto od njenog BDP-a). Zvanična Atina ima veliki problem sa novim zajmovima od međunarodnog monetarnog tržišta kako bi finansirala svoje deficite. Međunarodne monetarne kuće koje procenjuju kreditnu sposobnost zemalja potcenile su Grčku tako da ona u poslednje vreme skuplje plaća svoje kredite, skoro tri odsto skuplje od Nemačke, iako su obe zemlje u evrozoni. Slično kreditno potcenjivanje su u poslednje vreme doživele i ostale „periferijalne“ ekonomije iz evrozone, kao što su Španija i Irska, ali u Grčkoj glavna slaba tačka ostaje visok državni dug. Naslovi londonskog „Fajnenšel tajmsa“ okarakterisali su Grčku kao „slabu kariku“ u lancu evra, pominjući čak i mogućnost izlaska ove zemlje iz evrozone. „Ne postoji mogućnost da se desi tako nešto. Nema opasnosti od toga da grčka država prestane da vraća svoje dugove“, raščistio je situaciju predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, koji je ostavio da se pročita između redova kako londonskim publikacijama nije cilj toliko da udare po lošoj grčkoj ekonomiji koliko da generalno umanje vrednost evra, koji je zapravo stabilna valuta, (što nije slučaj sa engleskom funtom), u jednom ekonomski nimalo stabilnom trenutku. Bilo kako bilo, sigurno je da je grčka ekonomska retardacija objektivna činjenica, iako vlada priča kako će ekonomski razvoj u 2009. pasti samo na 1,1 odsto dok Evropska komisija govori o 0,2 odsto. Deficit u državnom budžetu će dostići četiri odsto BDP-a, a nezaposlenost će dostići čak devet odsto. Jedino pozitivno u celoj priči je da je inflacija pala (zbog pada potražnje) na 1,8 odsto, što je najmanja inflacija u Grčkoj u poslednjih 30 godina.

OBJAVA RATA: Svi parametri pokazuju kako se Grčkoj loše piše. Jedan od glavnih potpornih stubova grčke ekonomije, nautika, već je pogođena svetskom krizom. A turizam je takođe u opasnosti i što se više bliži leto i turistička sezona, sve se više govori kako će ove godine zbog krize u Grčkoj boraviti 10-15 odsto manje turista. Građevinski sektor, industrijska proizvodnja i trgovina već su uveliko umanjili svoje prihode pošto su banke, na pragu leta, ograničile svoje akcije i ostavile tržište da grca u kreditima. Sve je to doprinelo još većem „porastu temperature“ u grčkom društvu izazivajući čitav lanac socijalnih eksplozija i stvarajući plodno tlo dinamičnoj pojavi terorizma čija je poslednja „novina“ teroristička organizacija Sehta Revolucionara, koja je napala policijsku stanicu Koridalos, a u svom manifestu objavila rat policiji, bankama, tajkunima, velikim sistemskim novinarima i sistemu uopšte. Što dublje ulazimo u 2009, sve je manje Grka koji bezbrižno uživaju pijući na slamku frape (hladna nes kafa), svoj čuveni „nacionalni napitak“.