Teške reči za početak

Slovenija je dobila osmu vladu od osamostaljenja, 1991. godine. Najjača partija, socijaldemokrati (SDS) premijera Janeza Janše, preuzela je osam ministarskih fotelja, među kojima su ministarstvo unutrašnjih poslova kome šefuje Dragutin Mate, te ministarstvo spoljnih poslova na čelu sa Dimitrijem Rupelom, koji je i u prethodnoj, Ropovoj vladi zauzimao isto mesto pre nego što ga je tadašnji premijer smenio. Tako je sad Tone Rop zajedno sa LDS-om u opoziciji, a Rupel ponovo na vlasti, zajedno sa Novom Slovenijom Andreja Bajuka, koja je u koalicionoj raspodeli dobila četiri ministarska mesta, narodnjaci braće Podobnik dva, a partija penzionera DeSUS jedno, bar naizgled važno – ministarstvo odbrane.

PRVE KRITIKE: Kabinet još nije ni profunkcionisao, a već su pale prve teške reči. Bivši premijer Tone Rop ocenjuje da je ugovor koji je sklopila nova koalicija „praktično nemoguće realizovati“, a njegov partijski kolega Milan Cvikl dodaje da je Janšin koalicioni ugovor poput „javno-finansijske bombe“. Poslanici iz redova LDS-a i Udružene liste socijaldemokrata Boruta Pahora optužili su pojedine članove nove Janšine ekipe ne samo za nestručnost nego i za loše poznavanje sektora koje bi trebalo da vode u državnoj upravi. Najviše strasti izazvalo je imenovanje Dragutina Matea, nekadašnjeg Janšinog telohranitelja, specijalca i obaveštajca sa činom pukovnika slovenačke vojske, na mesto ministra policije. Opozicija je Mateu zamerila to što je poreklom Hrvat, a mediji ga predstavljaju kao aparatčika koji priprema teren za vladavinu „vojne hunte“ u Sloveniji, što je potkrepljeno brojnim „operativnim kvalifikacijama“, od tvrdnji da je Mate bio umešan u šverc oružja do činjenice da se „proslavio“ kao agent slovenačke obaveštajne agencije SOVE koji je dobio i odbio zadatak da špijunira aktivnosti slovenačkog ambasadora Mirošiča u Sarajevu.

Drugi na listi kritika je Karl Erjavec, nekadašnji državni sekretar u ministarstvu pravosuđa, sada ministar odbrane, koji nema nikakvo iskustvo u oblasti koju je preuzeo. Ovog 44-godišnjaka delegirala je u vrh ministarstva odbrane partija panzionera (DeSUS), koja je imala probleme da u svojim redovima pronađe kandidata sposobnog za ministarsku titulu.

Zanimljivo je i to da je Janši već stigla i prva ostavka. Uoči glasanja u parlamentu odustala je od prihvaćene kandidature za ministarku za regionalni razvoj Darinka Mravljak. Povod? Informacije o nepravilnostima prilikom privatizacije neke „vrtnarije“ čiji je vlasnik nesuđena ministarka. Gospođa Mravljak je pre deset godina otkupila „vrtnariju“ u Radljama kod Drave za oko 16.000 evra, da bi je četiri godine kasnije zbog izgradnje zaobilazne ceste prodala državnoj Direkciji za izgradnju puteva za osam puta veći iznos (oko 125.000 evra). Pošto su potencijalni ministri pre ulaska u vladu morali da potpišu novi „etički kodeks“, ispalo je da je Mravljakova njegova prva kolateralna žrtva. I dok pojedini komentatori Janšino insistiranje na potpisivanju etičkog kodeksa („koji deluje, iako još ne važi“) tumače kao dokaz osvedočenog morala Janšinih kandidata, drugi ga vide kao jeftin trik za široke mase.

Konačno, u novom Janšinom kabinetu našla se jedna stolica i za Janeza Podobnika, vođu slovenačkih narodnjaka (SLS), čija partija za prelazak parlamentarnog praga može da zahvali incidentu na granici sa Hrvatskom, kada je Podobnika u jeku predizborne kampanje na spornoj teritoriji u zaleđu Istre (koju svojataju i Slovenija i Hrvatska) grubo uhapsila hrvatska policija. Podobniku je pripalo ministarstvo za okolinu i prostor, iako se kao lekar po struci nikada nije bavio pitanjima vezanim za taj resor.

SUBVENCIJE ZA KARAOKE: I dok su u redovima pobednika na poslednjim parlamentarnim izborima trajale ljute borbe za funkcije, nije ništa manje ofanzivno u redovima opozicije. Koplja se lome pre svega oko uzroka za poraz, a treba se navići i na novu realnost – živeti bez vlasti. Neki članovi LDS-a zatražili su ostavku dosadašnjeg premijera i šefa partije Toneta Ropa zbog „objektivne odgovornosti“ za izborni neuspeh. Među kritičarima je i Jožef Školjč, predstavnik za sada manjinske frakcije unutar LDS-a, koji je Ropa ocenio kao „dobrog činovnika“ bez pravih političkih kvaliteta, čiji su najveći uspesi zabeleženi u vreme kada je strankom šefovao Janez Drnovšek. Paradoksalno, Ropa podržava podmladak stranke, pa je generacijska rasprava odložena za konačan obračun, na kongresu LDS-a 11. decembra.

Ropu i drugovima mala je uteha to što većina analitičara uzrok za njihov odlazak sa vlasti ne vidi samo u aroganciji LDS-a potkraj vladavine, već u Janšinoj efikasnoj kampanji koja je upregla sve snage da raskrinka spregu između (tada vladajuće) politike i dela privrede. LDS je deo svojih glasača izgubio i zahvaljujući reformi koja je u Sloveniji produžila radni vek radno sposobnima uz snižavanje socijalne i srozavanje zdravstvene sigurnosti. Sve gladnija državna uprava više ne može da zadovolji svoje potrebe minimalnim kresanjima opisanih „sigurnosti“, pa je prisiljena da se posluži najnepopularnijom metodom – uvođenjem „poreske reforme“.

Reforme ove vrste po pravilu ne donose ništa dobro običnom građaninu, što je i slovenački slučaj; poreska reforma, koja treba da stupi na snagu 1. januara 2005. godine, uvodi nove poreze na kapital, zaradu i nekretnine. Kolike su njene posledice, za sada, malo ko sluti jer ne postoje potrebna obrazloženja niti uputstva, što je kod većine građana koji su u dilemi da li da izađu na birališta proizvelo negativan efekat. Posebno zato što je tadašnja opozicija, sa Janezom Janšom na čelu, kritikovala poresku reformu, signališući da bi ista, mogla biti reformisana, odložena, možda čak i ukinuta. Čini se da su iluzije glasača tu vrlo brzo raspršene – novi ministar finansija Andrej Bajuk (Nova Slovenija) već je izjavio da nova vlada neće bitno menjati poreski zakon.

Mićo Mrkaić, ekonomista blizak Janezu Janši toliko da će najverovatnije voditi razvojni savet vlade, za koji se naslućuje da će ubuduće igrati ulogu „ministarstva iznad ministarstava“, smatra, međutim, da nikako nije svejedno ko odlučuje i da je LDS oteran sa vlasti zbog „pomanjkanja novca onde gde se odlučuje o životu i smrti“. Tako je bivša vlast među svoje uspehe, između ostalog, ubrajala budžetski izdatak od oko 400 miliona tolara (12,5 miliona evra) za Onkološki institut u Ljubljani, koji već duže vreme kuburi sa pokvarenim rendgen-aparatima. Uz to ide, naravno, katastrofalno nizak procenat uspešnih lečenja. U Švedskoj je, na primer, stopa smrtnosti od raka 130 na 100.000 stanovnika, dok je u Sloveniji taj broj udvostručen (242).

Da paradoks bude veći, LDS-ova vlada je pojedinim nevladinim institucijama, poput Mirovnog instituta, donirala ogromna sredstva, u ovogodišnjem budžetu čak 1,3 milijarde tolara ili 54 miliona evra, odnosno tri puta više nego što je dobio Onkološki institut. Mićo Mrkaić se javno zapitao kakva je društvena korist od trošenja tolikih para za Mirovni institut kao sedišta „pseudointelektualnih levičara“, a dilemu je potkrepio podacima da su tokom prošle godine pod okriljem te institucije predstavljeni Antikapitalistički manifest, koncert „stritpank benda Prilično prazni“, kočevska hardpank grupa Pankeroschi, održano predavanje o „tečaju intelektualne samoodbrane“ i – „subvencionirane karaoke u klubu Tifani“. Iako surova, predočena kritika nije naišla na polemičko raspoloženje s druge strane, možda zbog Mrkaićevog izazova da takvima preporučuje da prvo pogledaju u oči bolesnicima na onkologiji, te im objasne zašto smatraju „da njihove patnje i umiranje manje vrede od subvencioniranih karaoka“. LDS jeste izbegao polemike te vrste, ali nije uspeo da izbegne „ne“ birača, 3. oktobra.

S karaokama ili bez njih, Slovenija danas bira jedan drugi kurs, tačnije hvata kurs aminovan nedavno u Vatikanu, a svečano promovisan dva dana posle izbora Janšine vlade. U Ljubljani je 5. decembra u prisustvu vlasti u prvom redu – lično premijer Janez Janša i ministri – dužnost preuzeo novi slovenački nadbiskup Alojzij Uran (61). Uz najavu predsednika vlade da će Slovenija posvetiti posebnu pažnju jačanju odnosa sa SAD, sigurno je da ni Vatikan neće biti u drugom planu.