Muslimanski lideri u Britaniji smatraju da Blerova politika na Bliskom istoku daje "ideološku municiju ekstremistima", pa njihovi simpatični mladi susedi postaju andergraund simpatizeri, ponekad čak i teroristi
„Suočeni smo sa najvećom bezbednosnom opasnošću posle Drugog svetskog rata“, ove reči Džona Rida, britanskog ministra unutrašnjih poslova, nisu bile preterana metafora da bi se istakla ozbiljnost situacije, niti da bi mister Rid i njegovi ljudi pobrali zaslužene aplauze za sjajno obavljen posao kada su prošle nedelje specijalne antiterorističke jedinice MI5 sprečile realizaciju terorističkog horor-scenarija bez presedana: trebalo je da 10. avgusta, dakle prošlog četvrtka, eksplodira desetak aviona na transatlantskim letovima od londonskog aerodroma Hitrou do američkih destinacija. Plan je bio da dođe do višestrukog „masovnog ubistva“, da nastrada nekoliko hiljada putnika.
U noći između srede i četvrtka policija je u rekordno kratkom roku širom Engleske uhapsila 24 osumnjičene osobe, svi su britanski državljani, ali je naglašeno da ova teroristička zavera ima globalne dimenzije. Direktor FBI-ja Robert Miler izjavljuje da „sve ukazuje da se radi o zaveri Al kaide“. Britanska policija vrlo brižljivo meri svaku reč, sve se usaglašava sa samim političkim vrhom, ali i čitavim timovima najrazličitijih eksperata. Saopštenja su vrlo štura: javnost je upoznata sa činjenicom da je ova bezbednosna operacija mesecima pažljivo planirana.
Saslušavanje osumnjičenih još traje u policijskoj stanici Padington grin u Londonu.
NAŠI SUSEDI: Kao i prošlog jula, i ovoga puta se pokazalo da su većina osumnjičenih vrlo mladi Britanci, najčešće pakistanskog porekla. Međutim, u grupi mladih muslimana ima i nekoliko belih konvertita u islam. Većina uhapšenih potiče iz dobrostojećih porodica, ide na koledž ili ima dobre poslove.
I opet svojevrsni šok među pripadnicima ove brojne etničke grupe u Britaniji. Kako objasniti da su ti mirni, omiljeni mladi ljudi (najmlađi uhapšeni ima 17 godina, većina dvadesetak, a najstariji 35 godina) spremni na strašne terorističke poduhvate u kojima bi ubili stotine ljudi, ali u kojima bi i oni, najverovatnije, kao „velikomučenici“ okončali život? Za saučesništvo u ovim terorističkim akcijama britanski zakoni predviđaju doživotnu robiju.
Većina britanskih muslimana pokušava da odgovor nađe u otuđenosti, nezadovoljstvu, pa i globalnom nasilju, u raznim konfliktima, širom sveta. Jedan od anketiranih muslimana u „Gardijanu“ kaže:
„Nama se drame, kao 11. septembar ili prošlogodišnje bombe u londonskoj podzemnoj železnici, svakodnevno dešavaju. Kada pogine na desetine, na stotine muslimana, svet ćuti… Kao da krv muslimana manje vredi… Ova zemlja nas ne prihvata kao svoje…“
Devojka obučena u tradicionalnu muslimansku nošnju priča na radiju da joj na ulici šalju grube, neprijateljske poruke, samo zato što je drugačija.
Izvesno je da je u ovom segmentu britanskog društva došlo do opasnog pomeranja tla, do svojevrsne evolucije terorizma: jedan deo mlade populacije predstavlja andergraund simpatizere. Kako reče jedan stručnjak, oni su takozvani spavači: obični, mirni susedi, vredni, radni, uredni. Nikada nisu imali posla sa policijom, ali saosećaju sa „braćom“ muslimanima čak i kad krše zakon.
Istoričar Cvetan Todorov ukazuje na moć svakodnevnih slika iz Iraka: „Buš je pokazao kako napad na Irak, direktni napad na muslimanske države, samo rađa fanatizam. Naravno, civilizovane zemlje ne mogu da odustanu od borbe protiv ekstremističkog islama zbog krvoprolića u Iraku, ali moramo da shvatimo da rat, okupacija i nametnuto pokoravanje od strane vojne sile uzrokuju samo masovno poniženje i ogorčenost među običnim muslimanima. Ove emocije onda lako mogu da nađu put do terorističkih mreža…“
OPASNI IZVIĐAČI: U britanskim medijima opet su se rasplamsale polemike o medresama, muslimanskim verskim školama, ali i o džamijama u kojima neki radikalni imami podstrekavaju mlade ljude na fanatizam i radikalizam, pa ova verska mesta postaju tačke okupljanja nezadovoljnih mladih ljudi.
„Mlade ljude privlače ovi ekstremisti jer njih društvo odbacuje, a oni zapravo i ne znaju šta Koran propoveda. Medrese i džamije su podbacile na ovom polju. Potrebni su nam imami koji su odrasli i koji su školovani u Britaniji, koji znaju žargon mladih ljudi i njihov način komunikacije“, kaže Imtiaz Kadir, jedan od muslimanskih lidera u Istočnom Londonu.
Daleko veće uznemirenje izazvalo je saznanje da se u mnogim nacionalnim parkovima Engleske, najčešće u Lejk distriktu i Velsu, stručno obučavaju za razne diverzantske akcije mladi tamnoputi Britanci, gde ih i ideološki indoktriniraju iskusniji „kadrovi“. U široj javnosti se ove grupe mlađih muslimana najčešće predstavljaju kao „izviđači“, „letnji kampovi“, „sportska društva“ ili jednostavno „kulturno-umetnička društva“.
PISMO PREMIJERU: Mnoge je iznenadila činjenica da su ministar pravde i ministar unutrašnjih poslova javno saopštili imena osumnjičenih. Posle temeljnih pravnih konsultacija nadležni su odlučili da na veb-sajtu Bank of England budu objavljena imena 19 osumnjičenih uz napomenu da su njhova sredstva za sada zamrznuta. Vlasti su zatražile od medija da pokažu „uzdržanost u izveštavanju… da ne spekulišu i ne šire informacije o osumnjičenima, da ne objavljuju njihove fotografije da ne bi ometali istragu i onemogućili fer suđenje…“.
Ovo saopštenje je usledilo nakon reagovanja predstavnika muslimanskih udruženja i društava u Britaniji koji su izrazili bojazan da su u medijima osumnjičeni već proglašeni krivim.
Grupa uticajnih muslimanskih prvaka u otvorenom pismu Toniju Bleru naglašava da je terorizam odgovor na politiku Zapada u drugim zemljama. Njihova sažeta poruka je sledeća:
„Politika na Bliskom istoku ugrožava živote Britanaca.“ Po mišljenju muslimanskih lidera u Britaniji, njihovi mladi sunarodnici, optuženi da su planirali da izazovu eksploziju u nekoliko aviona u vazduhu, ne bi se „primali“ na poruke Al kaide da Britanija nije ušla u rat u Avganistanu i Iraku.
Da bi se izbeglo davanje „ideološke municije ekstremistima“ tu politiku treba menjati, poručuju u svom otvorenom pismu Toniju Bleru lideri najuticajnijih muslimanskih organizacija u Britaniji.
I dok je pre godniu dana, posle terorističke eksplozije u podzemnoj železnici, Toni Bler, „premijer koji je kriv za najveći britanski spoljnopolitički promašaj za poslednjih pola veka“, slavljen u nekim medijima kao „Čerčil naših dana“, jer se u tom kriznom trenutku pokazao kao mudar državnik, sada Bler doživljava samo kritike. Uzgred, premijer je ovaj put bio na letovanju na Barbadosu odakle je policiji poslao čestitke. Rat u Iraku je u međuvremenu odneo mnogo života i kraj mu se ne može naslutiti. Svemu uprkos, Bler je uporno poricao svaku vezu između rata u Iraku i terorističkih napada. Da li je i zato Blerova popularnost u stalnom padu?
Ako se ne pribegne radikalnim političkim i diplomatskim rešenjima na vrućim tačkama na globalnoj sceni, sva je prilika da će prošlonedeljni uspeh britanske policije biti samo jedna pobeda u dugom, teškom i neizvesnom ratu protiv terorizma.
Prateći put novca, svi putevi u potrazi za mladim teroristima vodili su do Pakistana. Mnoge militantne grupe su ovde izuzetno aktivne, samo u Karačiju i Lahoru ih ima dvadesetak. Svojevrstan rasadnik terorističkih kadrova predstavlja i 13.000 verskih škola, od kojih mnoge najotvorenije propovedaju fundamentalističku ideologiju i džihad protiv Zapada, pogotovo protiv zapadnih vojnika u susednom Avganistanu. Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf je javno obećao posle prošlogodišnjeg terorističkog napada u Londonu da će se zatvoriti ova „gnezda fundamentalizma“, a pre nekoliko dana iz medresa je isterano nekoliko stotina stranih studenata kojima je naređeno da napuste zemlju.
Podsetimo da su pakistanski fundamentalisti pre nekoliko godina na najsuroviji način, odsekavši mu glavu, ubili Danijela Perla, novinara „Vol strit džornala“.
Pakistanskim vlastima je veoma stalo da se zna da je pakistanska policija igrala vrlo važnu ulogu, kako to naglašavaju njihove engleske kolege, u hvatanju mreže terorista koji su nameravali da prošle nedelje podmetnu eksploziv u desetak aviona.
Persona dramatis ovog velikog uspeha britanske i pakistanske policije ipak je jedan Britanac, musliman, saradnik policije koji je još pre godinu dana otkrio plan zavere i glavne organizatore. Posle ove ključne informacije policija je prisluškivala telefonske razgovore zaverenika, postavila „bubice“ u njihove stanove i kola, snimala ih, pratila, ušla u njihovu elektronsku poštu. Većina uhapšenih je u međuvremenu nekoliko puta išla u Pakistan.
Britanska policija je samo u kratkim naznakama upoznala javnost sa formulom koju su teroristi zamislili za izazivanje eksplozije u avionima. Reč je o nekoliko vrsta tečnih eksploziva. Eksplozivna naprava bi se sastojala od tečnosti, praška i elektronskog detonatora. Detonator – sakriven u iPod-u, digitalnom satu ili mobilnom telefonu – obezbedio bi energiju koja bi inicirala hemijsku reakciju.
Hans Mikaelis, stručnjak za ekplozive sa Imperijal koledža u Londonu, kaže da bi i amateri hemičari upotrebljavajući veštačko đubrivo relativno lako mogli da proizvedu nitrate i jedinjenja koja sadrže nitro grupe, kao na primer nitroglicerin.
Drugi način za izazivanje eksplozije, po naumu terorista, bio je da razne konzerve „osvežavajućih napitaka“ napune pastom na bazi peroksida koja bi formirala eksplozivni gel za aktiviranje detonatora.
Osumnjičeni su nameravali da avioni eksplodiraju dok su iznad Atlantika, tako da bi kasnije bilo teško utvrditi kako je došlo do eksplozije.
Budući mađarski premijer Peter Mađar istakao je da je neprihvatljivo da mađarski mediji u Vojvodini koji posluju uz podršku matice i pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara „jedan na jedan emituju propagandu za Fides“
Gaza se, održavanjem izbora prvi put nakon dve decenije, priprema za očekivanu tranziciju Hamasa sa vlasti
U Nemačkoj je objavljena gotovo kompletna administrativna istorija miliona članova Nacionalsocijalističke radničke partije. Ogroman broj Nemaca sada proverava da li im je pradeda bio nacista
Kremlj je poručio da postoji mogućnost da predsednik Rusije Vladimir Putin u decembru učestvuje u Majamiju na samitu G20
Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
