Terorista iz Berlina: Zašto islamski ekstremista nije bio u zatvoru?

Malo je reći da je Abdul B. (21), nemački državljanin libanskog porekla, „bio poznat policiji“.

Ubijen u nedelju (26. jul) u akciji policije u baštenskom vikend-naselju u četvrti Špandau pošto je dan ranije u centru Berlina, tokom Parade ponosa, kombijem usmrtio jednu ženu i povredio 29 osoba.

„Znamo da je počinio brojna krivična dela, da je simpatisao terorizam, da je bilo i jedne presude koja je preinačena u uslovnu i da se državno tužilaštvo žalilo na tu odluku“, nabrajao je ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint.

A onda je upitao ono što pitaju mnogi: kako neko tako opasan može da bude na slobodi?

Hteo da se priključi Islamskoj državi

Abdul B. je, naime, bio na listi „potencijalno opasnih osoba“ gde završavaju oni kod kojih se sumnja na toliku radikalizaciju da bi mogli da počine najteža teroristička dela, iako konkretni planovi još ne postoje ili nisu otkriveni.

Jer, B. je prošle godine pokušao da se priključi terorističkoj Islamskoj državi u Siriji. Uhapšen je u Libanu gde je tri meseca proveo u zatvoru.

Priveden je odmah po povratku avionom u Nemačku i bio je u pritvoru sve do 12. maja ove godine kada ga je Sudsko veće za maloletnike i mlađe punoletnike osudilo na 22 meseca zatvora. Jedna od tačaka bila je priprema teškog nasilnog dela protiv države – dakle, terorizam.

Foto: AP Photo/Ebrahim Noroozi

Sud je pak za šest meseci odložio odluku da se B. pusti na uslovnu slobodu, što je moguće u maloletničkom pravu, kako bi se videlo da li će se počinilac „popraviti“.

Na konačnu odluku je ovaj trebalo da dočeka van zatvora jer, po objašnjenju suda, „istražni pritvor prevashodno služi obezbeđivanju krivičnog postupka i ne predstavlja kažnjavanje unapred“.

Protiv toga je državno tužilaštvo podnelo žalbu, tražeći žešću kaznu, tako da je Abdul B. na kraju umro bez pravosnažne presude.

„Igranje“ oružjem

Abdul B. je bio pod prismotrom službi, ali ona nije bila 24-časovna. Početkom jula je izvršen još jedan pretres na njegovoj adresi u berlinskoj četvrti Šeneberg, nakon što je na društvenim mrežama pozirao sa naizgled oružjem. Kako je saopštilo tužilaštvo, nađeno je samo oružje-igračka.

Prema izvorima iz istrage, B. je ovog ponedeljka (27. jul) trebalo da se pojavi na trećem „dobrovoljnom terminu“ u savetovalištu za deradikalizaciju.

Onde još nisu bili formirali konačno mišljenje u njemu. U protokolima se navodi da je na prva dva sastanka delovao prijateljski i prilagođeno, ali savetnici nisu bili uvereni da svemu pristupa ozbiljno.

I berlinski gradonačelnik Kaj Vegner (CDU) bio je začuđen postupcima sudova. „Ne želim da dajem ocene, u pitanju je nezavisnost pravosuđa, ali ostao sam bez reči“, rekao je on za berlinski javni servis RBB.

Prema istraživanju javnih servisa NDR, WDR i lista Zidojče cajtung, Abdul B. je na radaru nemačkih službi još otkako je bio petnaestogodišnjak. Bio je aktivan u islamističkom miljeu u Berlinu. Kao dečak je kažnjavan zbog fizičkog nasilja, krađe i iznude.

Foto: AP Photo/Ebrahim Noroozi

Rasprava o maloletničkom pravu

Stručnjak za terorizam Peter Nojman sa Kraljevskog koledža u Londonu kaže da je nemački krivični zakonik isuviše blag kad su u pitanju dela povezana sa terorizmom.

„Povrh toga, mi imamo drugačije krivično pravo za maloletnike i mlađe punoletnike, a navodni napadač je baš pod to potpadao“, rekao je Nojman za drugi program nemačke televizije. Kaže, misao-vodilja je da vaspitni aspekt bude u prvom planu, ispred zaštite javnosti od mogućih dela. O tome, kaže Nojman, valja razmisliti.

U Nemačkoj deca mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Na grupe od 14 do 17 kao i od 18 do 20 godina primenjuje se blaže maloletničko pravo, iako se na mlađe punoletnike ne primenjuju sve odredbe. Odlučujuće je koliko godina je počinilac imao pri izvršenju dela, bez obzira kada mu se sudi.

Foto: Annegret Hilse/Pool Photo via AP

Baš je pravo za maloletnike sada predmet žestokih debata. Nadalje, sve su jači glasovi koji traže više deportacija iz Nemačke, premda bi kod Abdula B, koji je nio nemački državljanin, to bilo nemoguće.

„Nije ovog puta manjkalo saznanja“, piše list Rajncajtung. „Nema apsolutne bezbednosti – ali ne sme postati normalno da opasni ljudi poznati policiji budu propušteni. Inače će dalje padati poverenje u institucije. Baš tome se nadaju ekstremisti.“

Istragu o napadu u Berlinu preuzelo je Savezno tužilaštvo zbog sumnji na terorizam. Iako i za mrtve važi pretpostavka nevinosti, zločin je počinjen kombijem koji je B. iznajmio na svoje ime, a u vozilu je navodno nađen i njegov telefon.

Prema rečima ministra Dobrinta, vodi se istraga o tome da li je bilo saučesnika. A biće, rekao je, i ispitano i da li su nemačke institucije zakazale u slučaju Abdula B.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!