Priština je zatvorila granicu za makedonske proizvode, Skoplje je uvelo takse na vozila i putnike, a najavljuje i vize za građane sa kosovskim ličnim ispravama. Evropska komisija zahteva da se obe strane drže obaveza koje im nameće CEFTA
Za „Vreme“ iz Skoplja
Posle neuspelih pregovora makedonskog ministra ekonomije Valjona Saračinija sa domaćinima u Prištini, zamenicom premijera i ministarkom trgovine i industrije Mimozom Kusari-Lilom i ministrom finansija Besimom Becajem, makedonske kamiondžije, članovi udruženja prevoznika Makamtrans su u noći između ponedeljka i utorka blokirali Blace, granični prelaz sa Kosovom, čime je eskalirao trgovinski rat.
U nedostatku zvaničnih informacija o pravim uzrocima pogoršanja odnosa, svi preteći mašu novim merama i kontramerama, pa čak i uvođenjem viza.
Sve je počelo julskom odlukom makedonske Vlade o uvođenju mere o uslovljenom uvozu pšenice i brašna da bi se zaštitila domaća proizvodnja, na koju je reagovala vlada Srbije, ali ne i kosovske vlasti. Međutim, prošle nedelje, pozivajući se na obaveze koje nameće Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini – CEFTA, nakon što je Skoplje već najavilo ukidanje ove mere, Priština bez prethodne najave uvodi kontrameru: zabranu uvoza pojedinih makedonskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća, vina i alkoholnih pića, duvana i cigareta, skroba i brašna… Delimičnu blokadu i ograničenje uvoza Priština obrazlaže time da Makedonija navodno već tri godine blokira brašno i pšenicu sa Kosova i ne drži se sporazuma koji obavezuje članice CEFTA.
Ništa nije vredelo što je makedonska vlada tvrdila da samo štiti domaću proizvodnju, da to nije usmereno protiv Kosova, te da privremene mere o ograničenom uvozu brašna i pšenice i inače prestaju da važe 15. septembra.
Posle trodnevne kosovske blokade i posle neuspešnih telefonskih pregovora dva premijera Hašima Tačija i Nikole Gruevskog, Makedonija je uzvratila uvođenjem taksi na graničnim prelazima za kosovske građane. Za svaki automobil sa kosovskim registarskim tablicama mora da se plati pet evra, autobusi i kamioni deset, a putnici po dva evra.
ŠTA SE VALJA IZA BRDA: Dok Evropska komisija zahteva da se obe strane drže obaveza koje im nameće CEFTA, Priština doduše nije reciprocitetno uvela takse makedonskim građanima koji putuju na Kosovo (najvećim delom etničkim Albancima), ali je donela odluku o embargu na uvoz makedonskih proizvoda. Provladin skopski list „Dnevnik“ piše da „makedonska vlada razmatra uvođenje viza za državljane Kosova“.
Skopska agencija Netpres bliska makedonskim vlastima objavljuje da poteze iz pozadine vuku kosovske švercersko-kriminalne strukture, optuživši moćnog kosovskog biznismena Monija Krliua, etničkog Albanca sa kriminalnim dosijeom poreklom iz Makedonije, da je navodno zbog svojih poslovnih interesa „pritisnuo“ prištinske vlasti da uvedu kontramere Makedoniji. Prozvani biznismen je to opovrgao tvrdeći da nema veze sa blokadom makedonskih proizvoda i da uopšte ne posluje sa brašnom.
Neki skopski mediji spekulišu da je na kosovskoj strani reč o predizbornom potezu. Kosovo samo mali deo svoje inače minimalne proizvodnje plasira na makedonsko tržište, pa neki analitičari smatraju da se na Kosovou „raščišćava teren“ za neku drugu državu koja bi zbog nastalog spora mogla da zauzme mesto Makedonije na „gladnom“ kosovskom tržištu. O tome kakav bi to udarac bio za makedonske izvoznike (vidi okvir), ne treba trošiti reči. Makedonski proizvođači voća i povrća su krajnje zabrinuti.
Viši savetnik u Privrednoj komori Makedonije Vasko Ristovski izjavio je da oko 10.000 tona brašna iz Srbije čeka 15. septembar i skidanje mere o uslovljenom uvozu. Prema zaključcima grupacije mlinsko-pekarske industrije, ova mera ne bi trebalo da se ukine barem do kraja godine, jer će makedonski mlinari „doživeti krah zbog ogromnih količina jeftinog srpskog brašna“. Zbog toga što neće moći da prodaju svoje brašno, makedonski proizvođači traže od vlade subvencije za razliku u ceni već otkupljene pšenice i pšenice čiji je otkup u toku.
Prošlogodišnja razmena između Makedonije i Kosova je iznosila 421 milion dolara, od čega je 392 miliona bio makedonski izvoz, a samo 29 miliona uvoz sa Kosova. U 2011. je razmena iznosila 577 miliona dolara, od čega je čak 541 milion bio izvoz makedonske robe. I u prvih osam meseci ove godine je od razmene koja iznosi 145 miliona, čak 132 miliona dolara makedonski izvoz na Kosovo. Makedonija najviše izvozi naftne derivate, lekove, cement, proizvode od gvožđa i čelika, cigarete, pića (pivo), a najviše uvozi bitumen, asfalt, gvožđe za obradu…
Osnovno javno tužilaštvo u Kumanovu vodi istragu protiv T.B. (25) zbog sumnje da je počinio četiri ubistva i dva pokušaja ubistva. Tužilaštvo navodi da su zločini motivisani mržnjom prema ženama i koristoljubljem
Snimak brutalnog napada na filipinskog državljanina u centru Zagreba izazvao je buru na društvenim mrežama i osude javnosti. Policija je privela 20-godišnju Mateu O, za koju mediji navode da je i ranije bila pod merama opreza
Savezni sud u SAD privremeno je obustavio sankcije protiv specijalne izvestiteljke UN Frančeske Albaneze, koje je ranije uvela američka administracija zbog njenih kritika politike prema Gazi. Sud je ocenio da se radi o ograničavanju slobode govora
Tokom masovnog noćnog napada Rusija je na Ukrajinu lansirala stotine dronova i desetine raketa, dok ukrajinske vlasti tvrde da je reč o najvećem vazdušnom udaru od početka rata
Brisel nastoji da smanji zavisnost od Kine po pitanju solarne energije. Zbog čega Evropa strahuje od kineske solarne tehnologije
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
