Zbog protesnog nastupa u moskovskoj crkvi, „Pussy Riot" kažnjene sa dve godine zatvora, što je izazvalo oštre reakcije i u svetu i u zemlji i proteste u mnogim gradovima
Svet kritikuje osuđujuću presudu suda u Moskvi članicama punk grupe „Pussy Riot“, nakon što su izvele protestni nastup u moskovskoj crkvi Hrista Spasitelja. Vašington smatra da je slučaj politički motivisan, a presudu kritkuju EU i brojne grupe za ljudska prava. Amnesti Internešnal je zatražio poništenje sudske presude.
Suđenje je podelilo rusku javnost, Putinovi protivnici ovo suđenje nazivaju potezom za gušenje njihovog pokreta.
Sud u Moskvi u petak je proglasio Mariu Aljokinu, Nadeždu Tolokonikovu i Jekaterinu Samucevič krivima za huliganizam motivisan verskom mržnjom, zbog upada u Hram Hrista spasitelja i sviranja pesme o predsedniku Vladimiru Putinu i odredio im zatvorske kazne od po dve godine.
Nepoštovanje prema društvu
Sudija Marina Sirova, čitajući presudu, rekla je da su akcije optuženih „grubo narušile društveni poredak.“
„Tolokonikova, Samucevič i Aljokina su počinile akt huliganizma i grubo prekršile javni red pokazujući očigledno nepoštovanje prema društvu“, kazala je sudija Sirova.
Ispred suda u Moskvi za vreme i posle čitanja presude u petak održavale su se demonstracije, a policija je uhapsila čelnika Levog Fronta Sergeja Odaltsova koji je pokušao da uđe u zgradu suda.
I bivši šahovski šampion i opozicioni vođa Gari Kasparov među 30-ak je osoba uhapšenih u petak pred sudom u Moskvi.
Reakcije u svetu
RSE javlja da je ogroman broj ljudi protestovao je zbog kazne za članice Pussy Riot i u dvadesetak gradova izvan Rusije, uključujući Barcelonu, Berlinu, Briselu, Kopenhagenu, Londonu, Parizu, Sofiji, Sidneju, Rigi i Tbilisiju. Na nekim je protestima bilo tek nekoliko ljudi, a na drugim i do 200.
Članice benda „Pussy Riot“ nalaze se već više od pet meseci u zatvoru, zbog izvođenja “pank molitve” u pravoslavnom hramu.
Članice benda tvrde da je njihov upad u Hram Hrista spasitelja 21. februara ove godine bio protest protiv jakih veza države i Crkve i vrlo jasne podrške Crkve Vladimiru Putinu.
Portparol State Departmenta Viktorija Nuland izjavila je da presuda može imati negativnog uticaja na slobodu izražavanja u Rusiji.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je ustanovila da su uslovi u zatvoru sumnjivi, što dovodi u pitanje i poštovanje „fer, transparentnog i nezavisnog pravnog procesa“.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je presuda „preterano surova“, te da dovodi u pitanje rusko opredeljenje za zaštitu temeljnih prava i sloboda.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije kažu da je „Krivično delo usmereno protiv religije i religioznih ubeđenja, uključujući i huliganstvo u molitvenim mestima, kažnjava se zatvorom do tri godine ili novčanom kaznom“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
