Svet kritikuje Moskvu zbog kažnjavanja benda „Pussy Riot“

Svet kritikuje osuđujuću presudu suda u Moskvi članicama punk grupe „Pussy Riot“, nakon što su  izvele protestni nastup u moskovskoj crkvi  Hrista Spasitelja. Vašington smatra da je slučaj politički motivisan, a presudu kritkuju EU i brojne grupe za ljudska prava. Amnesti Internešnal je zatražio poništenje sudske presude.

Suđenje je podelilo rusku javnost, Putinovi protivnici ovo suđenje nazivaju potezom za gušenje njihovog pokreta.

Sud u Moskvi u petak je proglasio Mariu Aljokinu, Nadeždu Tolokonikovu i Jekaterinu Samucevič krivima za huliganizam motivisan verskom mržnjom, zbog upada u Hram Hrista spasitelja i sviranja pesme o predsedniku Vladimiru Putinu i odredio im zatvorske kazne od po dve godine.

Nepoštovanje prema društvu

Sudija Marina Sirova, čitajući presudu, rekla je da su akcije optuženih „grubo narušile društveni poredak.“

„Tolokonikova, Samucevič i Aljokina su počinile akt huliganizma i grubo prekršile javni red pokazujući očigledno nepoštovanje prema društvu“, kazala je sudija Sirova.

Ispred suda u Moskvi za vreme i posle čitanja presude u petak održavale su se demonstracije, a policija je uhapsila čelnika Levog Fronta Sergeja Odaltsova koji je pokušao da uđe u zgradu suda.

I bivši šahovski šampion i opozicioni vođa Gari Kasparov među 30-ak je osoba uhapšenih u petak pred sudom u Moskvi.

Reakcije u svetu

RSE javlja da je ogroman broj ljudi protestovao je zbog kazne za članice Pussy Riot i u dvadesetak gradova izvan Rusije, uključujući Barcelonu, Berlinu, Briselu, Kopenhagenu, Londonu, Parizu, Sofiji, Sidneju, Rigi i Tbilisiju. Na nekim je protestima bilo tek nekoliko ljudi, a na drugim i do 200.

Članice benda „Pussy Riot“ nalaze se već više od pet meseci u zatvoru, zbog izvođenja “pank molitve” u pravoslavnom hramu.

Članice benda tvrde da je njihov upad u Hram Hrista spasitelja 21. februara ove godine bio protest protiv jakih veza države i Crkve i vrlo jasne podrške Crkve Vladimiru Putinu.

Portparol State Departmenta Viktorija Nuland izjavila je da presuda može imati negativnog uticaja na slobodu izražavanja u Rusiji.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton  je ustanovila da su uslovi u zatvoru sumnjivi, što dovodi u pitanje i poštovanje „fer, transparentnog i nezavisnog pravnog procesa“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je presuda „preterano surova“, te da dovodi u pitanje rusko opredeljenje za zaštitu temeljnih prava i sloboda.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije kažu da je „Krivično delo usmereno protiv religije i religioznih ubeđenja, uključujući i huliganstvo u molitvenim mestima, kažnjava se zatvorom do tri godine ili novčanom kaznom“.