Foto: DPA via AP
Mnogi se od samog početka nisu slagali sa nemačko-ruskim megaprojektom. Diverzija na gasovodu Severni tok je u septembru 2022. označila njegov privremeni kraj
U septembru 2022, pola godine nakon početka rata u Ukrajini, neko je razneo gasovod Severni tok u Baltičkom moru. Njime je gas tekao iz Rusije za Nemačku. Sada nemačko državno tužilaš¡tvo traži jednog osumnjičenog Ukrajinca, ali on se verovatno sklonio u Ukrajinu, piše Dojče vele.
Evo hronologije događaja:
2005: Nemačka vlada sa kancelarom Gerhardom Šrederom (SPD) i ruska vlada sa predsednikom Vladimirom Putinom potpisuje izjavu o namerama da se sagradi gasovo Severni tok 1. On je, zaobilazeći tranzitne zemlje, trebalo da sprovodi ruski gas do Nemačke kroz Baltičko more. To je inače ideja koja potiče još iz 90-ih godina.
2006: Osniva se društvo Severni tok d.o.o. čiji je zadatak da isplanira i izvede projekat. U njemu učestvuju ruski Gazprom i više evropskih energetskih koncerna, jer za ovaj način snabdevanja gasom nije zainteresovana samo Nemačka, već i druge Evropske zemlje.
2010: Počinje gradnja Severnog toka 1. Gasovod sa dve cevi dužine 1224 kilometra spaja Viborg u Rusiji sa nemačkim gradom Lubminom.
2011/2021: Obe cevi se puštaju u rad. Cilj je da snabdevaju Evropu gasom najmanje 50 godina. Troškovi gradnje su prema navodima firme Severni tok iznosili 7,4 milijarde evra.
Ruska aneksija Krima ne igra ulogu
2013: Počinje gradnja Severnog toka 2. Postavljaju se još dve cevi koje se velikim delom protežu paralelno sa već postojećim.
2015: Potpisuju se prvi ugovori o korišćenju Severnog toka 2. Za stolom su ponovo Gazprom i više evropskih energetskih koncerna. Godinu dana pre toga, Rusija je anektirala Krim. To za ondašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel (CDU) nije bio razlog da zaustavi projekat.
Otpor raste
2016: Od samog početka su pre svega Ukrajina, Poljska i baltičke države gajile otpor prema Severnom toku zbog svojih bezbednosnih interesa. I iz Evropske unije su stizala upozorenja. Kada je Donald Tramp postao predsednik SAD, i ta zemlja se usprotivila Severnom toku. Tramp je smatrao da on stvara preveliku zavisnost Nemačke od ruskog gasa. Nemačka vlada je ignorisala sve te primedbe Severni tok predstavljala ne samo kao odgovor na potrebe Evrope za sigurnim snabdevanjem gasom, već i kao instrument za postizanje mira kroz trgovinu.
2018: Počinje gradnja Severnog toka 2. Nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put saopštava da Severni tok nije samo privatan privredni projekat, već „da tu naravno treba uzeti u obzir i političke faktore“. Ali zaustavljanje gradnje za nju ne dolazi u obzir.
2019: SAD pooštravaju ton i Ričard Grenel, ambasador te zemlje u Berlinu, piše preteća pisma nemačkim firmama koje učestvuju u projektu.
2021: Severni tok 2 je gotov. Nemački kancelar Olaf Šolc (SPD) se, ubrzo nakon stupanja na funkciju, založio za zaustavljanje projekta iz političkih razloga. On je okarakterisao gasovod kao „privatan privredni poduhvat“ na koji valja gledati nezavisno od odnosa sa Rusijom. A ti odnosi su tada postajali sve lošiji.
Rat je sve promenio:
22. februar 2022: Zbog ruske agresije na Ukrajinu, kancelar Šolc zaustavlja izdavanje tehničkih certifikata i odobrenja za rad Severnog toka
24. februar 2022: Rusija napada Ukrajinu. Kritičari projekta Severni tok vide u tome potvrdu svojih upozorenja. Isporuke gasa preko Severnog toka 1 se nastavljaju, ali u manjem obimu – zbog sankcija koje je EU uvela Rusiji.
Jul/avgust 2022: Severni tok 1 obustavlja rad zbog, kako je Gazprom saopštio, kvara na jednoj turbini. Kasnije, kada je havarija otklonjena, snabdevanje gasom se nastavilo – da bi do kraja avgusta opet bilo obustavljeno. Portparol Kremlja Dimitrij Peskov je rekao da će ono biti nastavljeno tek kada se ukinu sankcije Rusiji.
Ko stoji iza diverzije?
2023: Pojavljuju se različite teorije o tome ko bi mogao da stoji iza ovog napada. Poznati američki istraživački novinar Sejmur Herš je u opširnom članku na svom blogu utvrdio da su akciju izveli američki marinci uz pomoć norveške mornarice. Za to nije podneo konkretne dokaze.
Avgust 2024: Poljsko državno tužilaštvo je saopštilo da je od svojih nemačkih kolega dobilo nalog za hapšenje jedne osobe osumnjičene za učešće u napadu. Prema pisanju informativnog portala nemačkog javnog servisa Tagesšau, to se desilo još u junu. Osumnjičeni Ukrajinac Volodimir Z. se, prema navodima poljskih vlasti, u to vreme nalazio u Poljskoj, da bi se „početkom jula“ sklonio u Ukrajinu. Na pitanje zašto nije reagovalo pre toga, poljsko državno tužilaštvo je odgovorilo da nemačka vlada nije unelo ime osumnjičenog u Šengenski registar osoba za kojima je izdat evropski nalog za hapšenje – zato poljska granična policija nije mogla da uhapsi Volodimira Z.
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
