Spas iz začaranog kruga

Tirana

Kroz hol za prijem putnika na međunarodnom aerodromu Rinas užurbano prolaze mlade Albanke na kojima se jasno uočavaju tragovi prebijanja. Pretukli su ih njihovi makroi. One su upale u začarani krug međunarodnog lanca prostitucije i čim ih dopreme u Albaniju, prvom se prilikom vraćaju u javne kuće u Zapadnoj Evropi.

Ove mlade žene ne žele da govore o tome, a još manje da objasne otkuda im modrice po telu. „Doživela sam saobraćajnu nesreću“, kaže jedna od njih, bez dva prednja zuba i sa masnicom na obrazu. Jedna druga devojka, Silvana, ne želi da objasni otkud joj ožiljak na usni i modrice na bradi. Još jedna devojka sa sličnim povredama kaže – „okliznula sam se u kupatilu“.

BEZ NADE: Agencije za pružanje pomoći žrtvama trgovine belim robljem procenjuju da oko 30.000 albanskih prostitutki radi širom Evrope. One čine gotovo jedan odsto celokupnog albanskog stanovništva. Najmanje 60 odsto od ukupnog broja su maloletne devojke. Uglavnom su ih makroi kidnapovali ili na prevaru namamili u jednu od najgorih mreža trgovine belim robljem na evropskom kontinentu.

„Ne očekujte da će vam reći istinu“, kaže jedan od policajaca na aerodromu. „Svaka od njih želi da se vrati natrag u Italiju. To nije samo zbog pretnji njihovih svodnika. Njihove porodice takođe ne žele da ih prihvate. Jedna od njih mi je rekla: ‘Ne želim da se vratim kući jer bi me otac pretukao.'“

Ove žene nemaju čemu da se nadaju u Albaniji. U delu prošlogodišnjeg izveštaja američke vlade koji se odnosi na Albaniju kaže se da se „žrtve suočavaju s odbacivanjem od strane njihovih porodica i čitavog društva“. Dalje se kaže da „s obzirom na razmere ovog problema i na ograničene mogućnosti za rešavanje problema njihove reintegracije, većina žrtava trgovine belim robljem prima neznatnu ili nikakvu pomoć“.

Mnogi policajci na carini ne pokazuju nimalo simpatija za ove nesrećne žene. Vide ih pre kao kriminalce nego kao žrtve. Čim izađu iz aviona, većina se već sprema za nelegalan povratak u Italiju brzim gliserima. Svake noći 10 do 15 ovakvih motornih čamaca isplovljava iz luke Vlora. Ukoliko se plati odgovarajuća suma novca, jedan od ovih motornih čamaca prebaciće vas do italijanske obale.

UTOČIŠTA: Ipak, sada se otvaraju skloništa za pružanje pomoći ovim ženama kako bi se izbavile iz začaranog kruga prostitucije i ponovno integrisale u albansko društvo. Skrovita utočišta za nesrećne žrtve otvorena su u Tirani i Vlori. U Fieru, u srednjoj Albaniji, lokalni šef policije Džavit Šalja izgradio je sklonište za žrtve u krugu svoje policijske stanice.

„Albanci treba da nauče da se ophode prema ovim ženama kao prema žrtvama, a ne kao prema prostitutkama“, kaže Šalja čiji je cilj da suzbije aktivnosti trgovaca belim robljem. On je držao sastanke s lokalnim učiteljima, poslovnim ljudima i meštanima da bi objasnio na koji način trgovina belim robljem razara seoski život.

Rezultati su bili zapanjujući. Broj prijava protiv svodnika i trgovaca belim robljem uvećao se za gotovo 400 odsto. Šalja je osnovao svoje privremeno sklonište u krugu policijske stanice da bi čuvao žrtve dok policija istražuje krivične prijave protiv njihovih makroa.

Kada je vlada uskratila sredstva za finansiranje ovog utočišta, prikupio je 18.000 dolara od lokalnih biznismena. U tri metalna kontejnera za stanovanje nalazi se samo nekoliko uskih kreveta i školskih klupa. Ipak, ove prostorije su čiste, dok zaštitna žičana ograda okružuje ovaj mali kompleks.

MALI BROJ SREĆNICA: Problem s kojim se Šalja suočava jeste to što neke od žrtava napuštaju sklonište pošto sudovima treba previše vremena da njihove makroe dovedu u sudnicu. On je zatražio od ministarstva pravde da ubrza sudsku proceduru, ali do sada nije bilo nikakvog odgovora.

Vlasti su, takođe, odbile da finansiraju ishranu žena u ovom utočištu. „Više ne tražim od državnih organa nikakvu pomoć“, izjavio je nedavno Šalja. „Jedino tražim da ne ometaju naše napore i aktivnosti.“

Ljudi koji vode ovo utočište pokušavaju da ubede porodice žrtava da ih prihvate. „Mi im kažemo da njihove kćerke nisu krive zbog bavljenja prostitucijom, već da su za to sami odgovorni“, objašnjava Šalja. „Statistika pokazuje da su njihove kćerke na prevaru primorane da se bave prostitucijom. Pitamo njihove roditelje zašto su uopšte dozvolili da se to desi.“

Od pokretanja projekta u Vlori prošlog decembra, zbrinuto je 40 devojaka koje su ponovo sa svojim porodicama. Jedna od osoba koja pomaže ženama u ovom skloništu zatražila je da ne bude imenovana. Ona kaže da nikada ne bi trebalo potceniti uticaj svodnika te da su i njoj lično pretili. „Ovaj me posao užasava“, dodaje ona.

Čak i kada ih porodice prihvate, veoma retko je to dugoročno rešenje. „Ponekad odem da posetim ove devojke, ali ih ne nalazim tamo“, nastavlja ona. „Žrtve trgovine belim robljem retko imaju sreće da se ponovo vrate normalnom životu.“