Dok se još iščekuje tačan uzrok smrti Alekseja Navaljnog u kaznenoj koloniji, iz krugova bliskih ruskom opozicionaru objavljeno je da je „bilo pregovora o političkoj razmeni zatvorenika“ koja je uključivala Navaljnog
„Navaljni je bukvalno ovih dana trebalo da bude razmenjen. Putinu je data ponuda“, napisala je Kira Jarmuš, saradnica Navaljnog, na društvenoj mreži Iks.
Мы знаем, почему Алексея убили именно сейчас.
Его должны были обменять буквально в эти дни. Путину было сделано предложение. https://t.co/0Jljdy33e8— Кира Ярмыш (@Kira_Yarmysh) February 26, 2024
Ova tvrdnja nije potvrđena, piše BBC.
Aleksej Navaljni je preminuo 16. februara, u zatvoru u udaljenoj oblasti blizu Arktika.
Državna zatvorska služba potom je saopštila da je umro od „sindroma iznenadne smrti“.
Kremlj je odbacio sve optužbe i saopštio da se i dalje istražuje uzrok smrti Navaljnog.
Navaljni je služio dugogodišnju kaznu zatvora.
Razmena zatvorenika?
Nemački Bild je pre nekoliko dana napisao da su danima uoči smrti Navaljnog SAD, Rusija i Nemačka razgovarale o razmeni zatvorenika, koja bi uključivala i ruskog opozicionara.
„U pregovorima su učestvovali Moskva, Vašington i Berlin. Putin je tražio ruskog agenta Vadima Krasikova koji je u zatvoru u Nemačkoj. Razgovaralo se o tome da Putin u zamenu oslobodi Navaljnog“, napisao je Bild.
Marija Pevčik, saradnica Navaljnog, u snimku na kanalu Jutjub rekla je da se razgovaralo o sporazumu o razmeni Navaljnog i dvojice američkih državljana za oficira ruske tajne službe FSB Vadima Krasikova, koji služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva u Berlinu.
U nedavnom intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu, Putin je govorio o ovom čoveku, ne navodeći njegovo prezime.
„Dobila sam potvrdu da su pregovori u toku i da su u završnoj fazi 15. februara uveče. Aleksej je ubijen 16. februara“, rekla je Pevčik.
Amerika i Rusija su i ranijih godina, ali i dok traje rat u Ukrajini, razmenjivali zatvorenike.
Najsvežiji primer je iz decembra 2022. godine kada je Rusija pustila američku košarkašicu Britni Grajner u zamenu za trgovca oružjem Viktora Buta.
Julija, udovica Navaljnog, do sada je u nekoliko navrata optužila predsednika Vladimira Putina da je „ubio njenog muža“ i da želi da „ubije našu nadu, našu slobodu, našu budućnost“.
„Znam tačno zašto ga je Putin ubio i uskoro ću objaviti ko je to uradio i kako je izvršen ovaj zločin, otkrićemo sva imena“, rekla je ona u video obraćanju.
Do danas to nije učinila.
Julija Navaljna i saradnici ruskog političara su rekli i da sumnjaju da je on otrovan i da zato ruske vlasti nisu želele da predaju njegovo telo dok tragovi trovanja nervnim agensom novičok ne nestanu.
Nisu dokazali ove tvrdnje.
Navaljni je 2020. godine preživeo pokušaj trovanja upravo gasom novičok.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
